Преподобна Софија (Хотокуриду), Софија Саулиди (1883-1974) је грчка светитељка у лику пребодобне и јуродиве.

Рођена је од оца Аманатија и мајке Марије Саулиди у селу Понт, у округу Ардаса, Трапезундској митрополији. 1914.године турци су заробили њеног мужа у радни логор, где је и умро. Убрзо је умрло и њихово дете, након чега је она отишла у планине, где се подвизавала у аскези и строгом посту. Тамо јој се јавио свети Георгије и обавестио је о скором турском нападу. Софија је испричала о јављању становницима свога села. Народ је успео да се сакрије и избегне опасност.

Након тога је отишла у манастир Рођења Пресвете Богородице у Клисури, у Касторији, где је Софија провела у аскези скоро пола века. Овде је срела благочестивог јеромонаха Георгија са Свете Горе, који ју је припремио за монашки живот. Светитељка је и у свету живела као монахиња, носећи црну одећу удовице и аскете, седела око огњишта, мазала лице пепелом да би сакрила своју лепоту. Трпела је љуте зиме, када се температура спуштала и до -15 степени и велику влажност тих простора. Ишла је боса, одећа је подсећала на дроњке и била је потпуно неприкладна за то поднебље.

Јела је најскромнију храну. Обично се састојала од свега што се могло наћи у окружењу: печурке, маховина, коров, папрат, лишће са дрвећа. Суботом и недељом је сипала у тањир по кашику маслиновог уља. Хранила се из рђаве бакарне чиније, и никако није страдала од тога. Када ју је околина укоравала за такве крајности, она би одговарала: „Учим своју плот.“

Иако је према себи била тако строга, према другима је била невероватно добра и блага. Од новца који би добијала, није задржавала ни једну драхму за себе. Све је делила онима у нужди. Мештанке, потоње старице манастира у Клисури, иако су говориле на грчком и влашком језику и нису разумеле понтијски језик, много су волеле Софијино друштво. Софија је усмеравала неудате, одлутале девојке. Бринула се о томе да се удају. Давала је новац у мираз, прилоге за њих и призивала Мајку Божију у заштиту. „Богородица вас неће оставити“-говорила је светитељка.

Волела је животиње. Једна медведица из шуме, долазила је код свете и јела из руку, након чега би се, полизавши њене руке и ноге, враћала у шуму. Остављала је света на прозору мрве хлеба за птице. Док се светица молила, птице би кружиле и цвркутале.

Умрла је 6. маја 1974. Године. Мошти су обретене 1982.године и много дана су благоухале.

Референце

Категорија:Светитељи