Цар Црне Горе био је јединствен и атипичан феномен у историји ове области. За разлику од средњовјековних српских земаља, Црна Гора није имала царску традицију све до појаве Шћепана Малог. Титулу је самопрогласио Шћепан Мали 1767. године, представљајући се као руски цар Петар III Романов. Ова титула није била утемељена на домаћем династичком праву нити је била међународно призната, већ је послужила као моћно политичко оруђе за обједињавање разједињених црногорских племена, успостављање централне власти и добијање психолошке предности у односима са Османским царством и Русијом. Његов легитимитет проистицао из рускога царскога мита.ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ. Доступно на: https://www.sanmagazine.ca/rs/article/car-%C5%A1%C4%87epan-mali- (Приступљено: 4. децембар 2025.)
Увод и Мистерија Поријекла Шћепан Мали (умро 22. септембар 1773), познат и као Цар Шћепан, био је авантуриста, реформатор и самопроглашени владар Црне Горе од 1767. до 1773. године. Његово поријекло је остало једна од највећих мистерија историје. Он се народу представио као руски цар Петар III Романов, који је наводно преживио атентат 1762. године.Радончић, Раде (2018). Шћепан Мали: Мит и стварност. Цетиње: Обод. .
Иако данашња историографија одбацује његово руско царско поријекло (након хапшења признао је да је из Далмације и да се презива Рајчевић), његово појављивање у Црној Гори 1766. године, у вријеме дубоке племенске разједињености, изазвало је ентузијазам код народа, који је жељно очекивао руску помоћ против Османлија.
Проглашење за Цара Црне Горе Након што је почетком 1767. године стекао широку подршку црногорских племена, Шћепан Мали је на Свенародном збору на Цетињу 17. октобра 1767. године проглашен за „господара народа и државе” и незванично за „Цара Црне Горе”.Милићевић, Јован; Ракочевић, Новица (1986). „Црна Гора од 1735-1797”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 498—530.
Овај чин је директно раздвојио световну од црквене власти, што је представљало прекид у владавини династичке куће Петровић-Његош. Иако је митрополит Сава Петровић првобитно оспоравао Шћепанову власт, народни притисак и страх од рускога гњева приморали су га да прихвати новог световног владара. Шћепаново проглашење, иако нелегитимно у међународном смислу, представљало је први корак ка стварној секуларној централизацији Црне Горе.Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVIII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 229—499.
Реформе и Владавина (1767—1773) Владавина Шћепана Малог била је обиљежена озбиљним покушајима модернизације и уређења државе. Његове реформе су, иако сузбијене након његове смрти, постале основа на којој је даље радио владика Петар I Петровић Његош:
Правна реформа: Успоставио је први стални суд (тзв. Суд Скупа црногорског) 1771. године, састављен од 12 племенских старјешина.
Безбједност: Увео је строге казне и привремено сузбио крвну освету и међуплеменске заваде, користећи војну силу.
Војска: Формирао је први стални оружани одред (тјелесну стражу) ради учвршћивања централне власти.
Економске реформе: Спровео је први попис становништва и имовине (1773) и увео порез у натури.„Љетопис: Шћепан Мали”. Митрополија црногорско-приморска. 15. мај 2020. Доступно на: https://mitropolija.com/2020/05/15/ljetopis-scepan-mali-2/. Приступљено: 30. новембар 2025.
Његова власт је била просвијећено апсолутистичка и војно чврста, што је омогућило Црној Гори да се одбрани од велике османске експедиције 1768. године.
Односи са Русијом и смрт Русија, на челу са царицом Катарином Великом, Шћепана је сматрала преварантом који нарушава њену балканску политику и русофилски идентитет Црне Горе. Године 1769. послат је руски емисар, кнез Јуриј Долгоруков, који је привремено успио да свргне и зароби Шћепана. Међутим, због Долгоруковљеве неспособности да успостави ред, Шћепан је убрзо ослобођен и враћен на власт од стране самог народа.
Шћепан Мали убијен је 22. септембра 1773. године у свом сну, у манастиру Брчели, од стране његовог слуге, кога је богато поткупио скадарски паша Мехмед-паша Бушатлија.„Лажни цар Шћепан Мали”. Доступно на: https://zurnal-hrast.com/2020/10/09/lazni-car-scepan-mali/. Приступљено: 30. новембар 2025.
Насљеђе Упркос свом мистериозном поријеклу, владавина Шћепана Малог била је од огромног значаја за Црну Гору:
Поставио темеље централизације и секуларне власти на којима ће касније радити династија Петровића, посебно Петар I Петровић Његош.
Наметнуо ред и дисциплину разједињеним племенима, чиме је Црну Гору први пут подигао из теократије у модерну секуларну државу.
Инспирисао је Петра II Петровића Његоша да о њему напише чувени спјев Лажни цар Шћепан Мали (1851).
Види још Лажни цар Шћепан Мали Црна Гора (1697—1852)
Референце
Категорија:Владари Црне Горе Категорија:Титуле српских владара