мини|300п|upright=2|Тренутна распрострањеност уралских језика мини|300п|upright=2|Мапа могућих миграционих рута уралских народа мини|300п|upright=2|Распрострањеност угро језика Прауралска домовина је најранија локација на којој се говорио прауралски језик, пре него што су се његови говорници географски расејали, што је довело до његовог раздвајања у више језика. Различите локације су предложене и дебатоване, иако од 2022. године „научни консензус сада гравитира ка релативно скорашњем пореклу уралских језика источно од Уралских планина“.
Хипотеза о домовини Европа и Сибир Постоји претпоставка да се прото-уралска прапостојбина налазила у близини Уралских планина, било на европској или на сибирској страни. Главни разлог за претпоставку да је постојала сибирска прапостојбина био је традиционални таксономски модел који види самоједску грану као прву која се одвојила. Пошто се садашња граница између самоједске и угорске гранеRiese, Timothy: Vogul. Languages of the World/Materials 158, Lincom Europa, 2001. налази у западном СибируTörkenczy, Miklós: Hungarian Verbs & Essentials of Grammar. Passport Books, 1997. , сматрало се да се и првобитна подела догодила тамо.
Европска прапостојбина била би подједнако могућа јер је познато да су се угорски језици раније говорили на европској страни Урала. Последњих година се такође, на основу фонологије, тврди да најстарија подела није била између самоједских и угро-финских језика, већ између фино-пермске и угро-самојидске језичке групе.Häkkinen, Jaakko 2007: Kantauralin murteutuminen vokaalivastaavuuksien valossak. Тврди се да је лексички ниво мање поуздан, а лексикална иновативност (мали број заједничких сродних речи) може се помешати због велике старости поделе. Дуго времена нису представљени нови аргументи за сибирску прапостојбину.
И предлози о европској и сибирској домовини поткрепљени су палеолингвистичким доказима, али само оним случајевима у којима су семантичке реконструкције сигурне и валидне. Сибирска домовина је тврђена на основу два имена четинара на протоуралском језику, али су та дрвећа (Abies sibirica и Pinus sibirica) дуго била присутна и на далеком истоку Европе. Европска домовина је поткрепљена речима за „пчелу“, „мед“, „брест“ итд.Sebestyén-Németh, Irene 1951–1952: Zur Frage des alten Wohngebietes der uralischen Völker. Оне се већ могу реконструисати на протоуралски, ако се самоједски више не сматра првом граном која се одвојила.Häkkinen, Jaakko 2009: Kantauralin ajoitus ja paikannus: perustelut puntarissa. – Suomalais-Ugrilaisen Seuran Aikakauskirja 92, p. 9–56. http://www.sgr.fi/susa/92/hakkinen.pdf
У скорије време, докази о позајмљеницама су такође коришћени за подршку европској домовини. Прауралски језик се сматра позајмљеницом из протоиндоевропског,Rédei, Károly 1986: Zu den indogermanisch-uralischen Sprachkontakten. (eds. Manfred Mayrhofer & Wolfgang U. Dressler.) Veröffentlichungen der Kommission für Linguistik und Kommunikationsforschung, Heft 16. Wien.Koivulehto, Jorma 1991: Koivulehto, Jorma 1991: Uralische Evidenz für die Laryngaltheorie. Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse. Sitzungsberichte, 566. Band. Wien 1991. а протоиндоевропска домовина се ретко налазила источно од Урала. Чини се да се чак и протоуралски језик развио у блиском контакту са протоиндоиранским,Häkkinen, Jaakko 2012: Uralic evidence for the Indo-European homeland. за који се сматра да је настао у полтавској култури каспијских степа пре него што се проширио у Азију.Mallory, J. P. & Adams, D. Q. (editors) 1997: Encyclopedia of Indo-European Culture. London and Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers.
Брајант и др. (2005) су изједначили Љаловску културу (око 5000–3650. п. н. е.) са прото-уралским прародитељством, а следећу Волосовску културу (око 3650–1900. п. н. е.) са прото-финско-угарским прародитељством.Edwin Bryant, Laurie L. Patton, , Routledge Два финска научника верују да је Љаловска култура била прото-уралски прародитељство и да су њени становници ширили уралске језике на североисточну Европу.Parpola, Asko & Carpelan, Christian: The Cultural Counterparts to Proto-Indo-European, Proto-Uralic and Proto-Aryan - Matching the dispersal and contact patterns in the linguistic and archaeological record'', Волосовска култура је названа културом наследницом бронзаног доба, текстилно-керамичком културом која се развила у региону између горње Волге и језера Ладога и Оњега. Разликовала се од других група на основу трагова текстила који се користио за производњу керамике, и ширила се југоисточно све до централне Волге, јужно до целе речне долине Оке, југозападно до северне обале Даугаве и северозападно од Феноскандија до Карелије, Финске и северне Шведске и Норвешке.Koshmenko, MG: The Culture of Bronze Age Net Ware in Karelia. Fennoscandia Archaeologica, 1996, No. XIII, pp. 51-67. Helsinki: Finnish Archaeological Society. Познат као феномен Сејма-Турбино, био је културно обједињена, опсежна мрежа трговине бакром и бронзом. Трагови феномена Сејма-Турбино културе налазе се на широком подручју које почиње у Шведској, а завршава се на Алтајским планинама.Nordqvist, Kerkko & Herva, Vesa-Pekka & Ikäheimo, Janne & Lahelma, Antti: Early Copper Use in Neolithic North-Eastern Europe: An Overview. Estonian Journal of Archeology, 2012, 16th ed., No. 1, pp. 3–25. Tallinn, Tartu, Estonia: Estonian Academy of Sciences..
Међутим, Јако Хакинен тврди да језик волосовске културе није сам по себи био уралски, већ палеоевропски супстрат уралског, посебно његових најзападнијих огранака, и уместо тога идентификује протоуралски са културом Гарино-Бор.
Регион Волосовска су напале абашевске културне групе око 2300. године пре нове ере. Потоњи су сахрањивали своје покојнике у курганима, а сматра се да су говорили обликом индоевропског претка индоиранских језика и да су утицали на волосовски речник увођењем аријских (индоиранских) позајмљеница. Абашево је допринело чињеници да су сточарство и пољопривреда малих размера почели да се практикују у јужним деловима шумске зоне Тајге.
Постоји хипотеза да се пре-прото-уралски говорио у Азији, на основу типолошке сличности са алтајским Sprachbund-омJanhunen, Juha 2001: Indo-Uralic and Ural-Altaic: On the diachronic implications of areal typology. – Carpelan, Parpola & Koskikallio (editors): Early Contacts between Uralic and Indo-European: Linguistic and Archaeological Considerations, p. 207–220. Suomalais-Ugrilaisen Seuran Toimituksia 242. и хипотетичких раних контаката са јукагирским језицима.Häkkinen, Jaakko 2012: Early contacts between Uralic and Yukaghir. Tiina Hyytiäinen, Lotta Jalava, Janne Saarikivi & Erika Sandman (editors): Per Urales ad Orientem Iter polyphonicum multilingue Festskrift tillägnad Juha Janhunen på hans sextioårsdag den 12 februari 2012. Suomalais-Ugrilaisen Seuran Toimituksia 264, p. 91–101. Helsinki: Suomalais-Ugrilainen Seura. http://www.sgr.fi/sust/sust264/sust264_hakkinenj.pdf Аикио (2014) се слаже са Хакиненом (2012) да је уралско-јукагирски језик непоткрепљен и неуверљив, и да се заједнички речник који деле две породице најбоље објашњава као резултат позајмљивања из уралског у јукагирски. Међутим, Аикио (2014) поставља датум позајмљивања много касније, тврдећи да су позајмљенице које он прихвата као валидне позајмљене из ране фазе самоједског језика (који је претходио прото-самојидском; дакле отприлике у 1. миленијуму пре нове ере) у јукагирски, у истом општем региону између реке Јенисеј и језера Бајкал.
Теорије континуитета Археолошки континуитет се дуго користи као основа аргумента за језички континуитет. Аргумент су изнели Естонци Пол Аристе и Хари Мура 1956. године.Moora, Harri (editor) 1956: Eesti rahva etnilisest ajaloost. Tallinn. Подједнако дуго, ова врста аргументације је такође била жестоко критикована. Најстарија верзија теорије континуитета може се назвати теоријом умереног или плитког континуитета. Она тврди да се језички континуитет у Естонији и Финској може пратити до доласка типичне чешљане керамике, пре око 6.000 година. Овај став је постао мејнстрим на мултидисциплинарном симпозијуму Твармине 1980. године.Gallén, Jarl (editor) 1984: Suomen väestön esihistorialliset juuret. Tvärminnen symposiumi 17.–19.1.1980. Bidrag till kännedom av Finlands natur och folk, 131. Helsinki: Societas Scientiarum Fennica. У то време, чинило се да нема озбиљних лингвистичких резултата који би противречили овом археолошком ставу.
Аргументација континуитета у уралским студијама добила је већу видљивост 1990-их, када је популаризован следећи корак теорије континуитета (иако је овај начин размишљања повремено добијао на значају). У теорији радикалног или дубоког континуитета, тврди се да се језички континуитет у Финској може пратити до мезолитске почетне колонизације, пре више од 10.000 година.Nuñez, Milton G. 1987: A Model for the Early Settlement of Finland. – Fennoscandia Archaeologica 4.Wiik, Kalevi 2002: Eurooppalaisten juuret. Jyväskylä: Atena.
Међутим, у индоевропским студијама, Џ. П. Малори је већ 1989. године темељно испитао методолошке слабости аргументације континуитета.Mallory, J. P. 1989: In Search of the Indo-Europeans. Language, Archaeology and Myth. London: Thames and Hudson. У уралским студијама је убрзо примећено да је исти аргумент (археолошки континуитет) коришћен за поткрепљивање контрадикторних ставова, што је открило непоузданост методе.Mallory, J. P. 2001: Uralics and Indo-Europeans: Problems of time and space. Carpelan et al. (edited): Early Contacts between Uralic and Indo-European: Linguistic and Archaeological Considerations, p. 345–366. Suomalais-Ugrilaisen Seuran Toimituksia 242.Häkkinen, Jaakko 2006: Studying the Uralic proto-language. http://www.alkuperasivusto.fi/Uralic.html [Translation from: Uralilaisen kantakielen tutkiminen. – Tieteessä tapahtuu 1 / 2006, ]Häkkinen, Jaakko 2010: Jatkuvuusperustelut ja saamelaisen kielen leviäminen (OSA 1). – Muinaistutkija 1 / 2010, p. 19–36. http://www.alkuperasivusto.fi/Jatkuvuus1.pdf
Истовремено, нови лингвистички резултати су изгледа противречили теоријама континуитета: датирање прото-саамског и прото-финскогAikio, Ante 2004: An essay on substrate studies and the origin of Saami. – Irma Hyvärinen, Petri Kallio & Jarmo Korhonen (toim.): Etymologie, Entlehnungen und Entwicklungen. Festschrift für Jorma Koivulehto zum 70. Geburtstag, s. 5–34. Mémoires de la Société Néophilologique de Helsinki, LXIII. Helsinki: Uusfilologinen yhdistys ry.Aikio, Ante 2006: On Germanic-Saami contacts and Saami prehistory. – Suomalais-Ugrilaisen Seuran Aikakauskirja 91, p. 9–55. Helsinki: Suomalais-Ugrilainen Seura. http://www.sgr.fi/susa/91/aikio.pdf и прото-уралског (Kallio 2006; Häkkinen 2009)Kallio, Petri 2006: Suomen kantakielten absoluuttista kronologiaa. – Virittäjä 1 / 2006, p. 2–25.http://www.kotikielenseura.fi/virittaja/hakemistot/jutut/2006_2.pdf је очигледно млађе него што се мислило у оквиру теорија континуитета.
Данас лингвисти ретко верују у теорије континуитета због њихових показаних методолошких недостатака и њихове некомпатибилности са новим лингвистичким резултатима, али неки археолози и лаици и даље могу износити такве аргументе.
Модерно виђење thumb|Културна дифузија и контакти у Централној Азији.