Самарска култура (, ), Енеолитска култура, култура бакарног доба, која датира из периода преласка у 5. миленијум пре нове ере, на Самарској кривини реке Волге (данашња Русија). Самарска култура се сматра сродном са истовременим или каснијим праисторијским културама понтско-каспијске степе, као што су Хвалинска, Репинска и Јамна (или Јамнаја) култура.
Место и време Самарска култура је енеолитска култура раног 5. миленијума пре нове ере у региону самарске кривине средњег тока Волге, на северној ивици степске зоне. Откривена је током археолошких ископавања 1973. године у близини села Сјезжеје (Съезжее) близу Богатојеа. Сродна налазишта су Варфоломејевка на руско-казахстанској граници (5500. п. н. е.), која има паралеле у Џангару, насељу у Калмикији, Русија, и Миколско, Украјина, на Дњепру. Касније фазе самарске културе су истовремене са њеном наследницом у региону, раном Хвалинском културом (4700–3800. п. н. е.), док археолошки налази изгледају повезани са онима из Дњепарско-доњецке културе II (5200/5000–4400/4200. п. н. е.).
Долина реке Самаре садржи и локалитете из ранијих култура (укључујући Елшанку културу), које се описно називају „Самарске културе“ или „културе Самарске долине“. Неки од ових локалитета су тренутно у фази ископавања. Међутим, „Самарска култура“ као властити назив резервисана је за рани енеолит региона.
Артефакти
Грнчарија thumb|лево|Материјали са гробља Сежеје, самарска култура. Грнчарија се углавном састоји од чаша у облику јајета са израженим ободима. Нису могле да стоје на равној површини, што сугерише да је морао бити коришћен неки начин ослањања или ношења, можда корпе или праћке, за које би ободи били корисна тачка ослонца. Носилац је пребацивао посуде преко рамена или на животињу. Декорација се састоји од кружних мотива: линија, трака, цик-цак или таласастих линија, урезаних, избодених или утиснутих чешљем. Ови шаре се најбоље разумеју када се гледају одозго. Чини се да је, дакле, соларни мотив, са отвором посуде као сунцем. Каснији развој ове теме показује да је заправо представљено сунце.
Жртвени предмети Културу карактеришу остаци жртвовања животиња, који се налазе на већини локалитета. Не постоје неспорни докази о јахању, али је било сахрањивања коња, најранијих у Старом свету. Типично, глава и копита говеда, оваца и коња постављају се у плитке чиније изнад људског гроба, преливене окером. Неки су видели почетак жртвовања коња у овим остацима, али ово тумачење није дефинитивније потврђено. Познато је да су Индоевропљани жртвовали и животиње и људе, као и многе друге културе.
Гробови thumb|Жигуљска брда, ипично брдо на самарској кривини Волге thumb|Степски пејзаж у Самарској области Пронађени гробови су плитке јаме намењене појединцима, али у њима могу бити смештене и две или три особе..
Неки гробови су били покривени каменом гомилом или ниским земљаним хумком, као првим претечама кургана. Касније, развијени курган био је брдо с којег се покојни поглавица могао симболично уздићи до бога неба, али је упитно да ли су те ране хумке имале то значење..
У гробовима су пронађени украси са приказима коња, као и велика количина коњских остатака. Још увек није јасно да ли су ти коњи били припитомљени и јахани или не, али је сигурно да су коришћени за храну. Највише расправа изазивају коштане плоче са приказом коња или двоструких воловских глава, које су биле пробушене.
У гробовима су пронађени добро израђени бодежи од кремена и кости, постављени на руку или главу покојника, један у гробу малог дечака. Оружје у гробовима деце је касније уобичајено. Друго оружје су коштани врхови копља и врхови стрела од кремена.
У гробовима су пронађене и друге резбарене коштане фигурице и привесци.
Средњоволшка култура Самарској култури претходила је средњоволшка култура која је цветала у 6. миленијуму пре нове ере.
Археогенетика Генетске анализе мушкарца сахрањеног у Лебјажинки, радиокарбонским методом датираног у период 5640-5555. године пре нове ере, откриле су да је припадао популацији која се често назива „самарски ловци-сакупљачи“, групи блиско повезаној са источним ловцима-сакупљачима. Мушки узорак је носио Y-хаплогрупу R1b1a1a и митохондријалну хаплогрупу U5, U5a1d.
Белешке
Референце
Литература
, HarperSanFrancisco, 1991, or J. P. Mallory, , Fitzroy Dearborn,
Спољашње везе The Horse in Mortuary Symbolism... Mitochondrial DNA and the origins of the domestic horse Widespread Origins of Domestic Horse Lineages Factual archaeological description of Samara culture (in Russian)
Категорија:Русија у праисторији Категорија:Географија Русије Категорија:Самарска област Категорија:Волга Категорија:Археолошке културе Европе Категорија:Неолитске културе Европе Категорија:Халколитске културе Европе