Халофилна зелена алга (Dunaliella salina) је врста једноћелијске зелене алге која успева у екстремно сланим срединама. Најчешће се може наћи у сланим језерима и базенима за испаравање соли, где је концентрација соли веома висока. Позната је по снажној антиоксидативној активности, јер производи велику количину каротеноида, нарочито ß-каротена. Због тога представља главни извор примарне производње у хиперсалинизованим екосистемима широм света. Ова алга се такође широко користи у козметичкој индустрији и као састојак дијететских суплемената.

Историја Халофилна зелена алга је добила име по Еманоилу Теодореску из Букурешта, Румунија, по свом првобитном откривачу Мишелу Феликсу Дуналу. Дунал први је научно пријавио уочавање овог организма у базенима за испаравање соли у Монпељеу, Француска 1838.године. Он је у почетку назвао организам Хематококус салинус (Haematococcus salinus) и Протококус (Protococcus). Организам је у потпуности описан као нов, засебан род истовремено од стране Теодрескуа и Кларе Хамбургер из Хајделберга, Немачка 1905.године. Теодореску је први објавио свој рад, па му се зато углавом преписује заслуга за ову категоризацију.

Станиште Мало организама може да преживи као Халофилна зелена алга у тако сланим условима као што су базени за испаравање соли. Да би преживели, ови организми имају високе концентрације ß-каротена који штите од интензивне светлости и високе концентрације глицерола који пружа заштиту од осмотског притиска. Ово пружа могућност за комерцијалну производњу ових супстанци.

Дуго се сматрало да је боја ружичастих језера резултат ове алге, јер је пронађена у многим ружичастим језерима и садржи супстанце у низу нијанси, укључујући ружичасту. Међутим, истраживања спроведена у Аустралији од 2015. године у језеру Хилијер (Lake Hillier) пронашла су неколико врста халофилних бактерија и археја, као и неколико врста Дуналиела (Dunaliella) од којих скоро све садрже неки ружичасти, црвени или пигмент боје лососа.

Размножавање и животни циклус Халофилна зелена алга може се размножавати бесполно деобом покретних вегетативних ћелија и полним путем спајања два једнака гамета у један зигот. Иако ова алга може да преживи у сланим срединама, Мартинез и остали су утврдили да се сексуалност активности алги значајно смањује при вишим концентрацијама соли (>10%) и да се индукује при нижим концентрацијама соли. Сексуално размножавање почиње када два флагела халофилне зелене алге додирну, што доводи до спајања гамета. Зигот алге је изузетно отпоран и може да преживи излагање свежој води и исушивању. Након клијања, зиготи ослобађају до 32 хаплоидне ћелије ћерке.

Морфологија и карактеристике Врсте из рода Дуналиела морфолошки су сличне Хламидомонас рајнхардти (Chlamydomonas reinhardtii), са главном разликом што Дуналиела нема ћелијски зид нити контрактилну вакуолу. Она има два једнака бии један чашаст хлоропласт који често садржи централни пиреноид. Хлоропласт може да садржи велике количине ß-каротена, што му даје наранџасто-црвену боју. Смисао ß-каротена је да заштити организам од дуготрајног УВ зрачења на које је Халофилна зелена алга изложена у својим типичним срединама. Алга има различите облике и симетрије у зависности од услова у околини у којој се тренутно налази.

Халофилна зелена алга нема чврст ћелијски зид, што чини организам осетљивим на осмотски притисак. Глицерол се користи као средство за одржавање осмотске равнотеже и ензимске активности. Ова алга задржава високу концентрацију глицерола тако што одржава ћелијску мембрану са ниском пропустљивошћу за глицерол и синтетише велике количине глицерола из скроба као одговор на високу концентрацију соли у околини, због чега ова алга успешно успева у јако сланим срединама.

Комерцијална употреба Халофилна зелена алга се комерцијално узгаја као један од најбогатијих природних извора ß-каротена. ß-каротен добијен из ове алге користи се као антиоксиданс у прехрамбеној и козметичкој индустрији. Производи од халофилне зелене алге често се користе као провитамин А суплементи. Истражује се и њен потенцијал као извор витамина Б12 за нутритивне додатке. Иако производи велике количине глицерола, његова комерцијална производња из ове алге тренутно није економски исплатива.

Бета каротен Од прве пилот плантаже за култивацију халофилне зелене алге у сврху производње ß-каротена, основане у СССР-у 1966. године, комерцијална производња халофилне зелене алге за β-каротен данас представља један од успеха халофилне биотехнологије. Користе се различите технологије – од једноставне екстензивне култивације у лагунама, до интензивне култивације при високој густини ћелија под пажљиво контролисаним условима.

Антиоксиданс и нутритивни суплемент Због велике количине β-каротена, који је антиоксиданс и претходник витамина А, халофилна зелена алга је популаран прехрамбени додатак провитамина А и козметички адитив. Такође, она може бити извор витамина B12.

Глицерол Покушаји су направљени да се искористи висока концентрација глицерола који халофилна зелена алга акумулира, као основа за комерцијалну производњу овог једињења. Иако је технички показано да је производња глицерола из ове алге могућа, економска исплативост је ниска и не постоји ниједан биотехнолошки процес који користи ову алгу за производњу глицерола.

Референце

Категорија:Алге Категорија:Зелене алге Категорија:Бета каротен Категорија:Халофилне алге