Мачка са рђавим пегама (Prionailurus rubiginosus) једна је од најмањих припадница породице мачака. Аутохтона је у Индији, Непалу и Шри Ланки. Од 2016. године налази се на црвеном списку IUCN-a у категорији ,,скоро угрожене" (Near Threatened), јер је њена глобална популација погођена губитком и уништавањем њеног главног станишта, листопадних шума.

Таксономија Felis rubiginosa је научни назив који је користио Исидор Жофроа Сен-Илер 1831. године за примерак мачке са рђавим пегама из Пондишерија у Индији. Род Prionailurus предложио је Николај Северцов 1858. године. Назив Prionailurus rubiginosus phillipsi увео је Реџиналд Инис Покок 1939. године, описујући примерак из Централне провинције Шри Ланке, и обе форме сврстао у род Prionailurus.

Филогенија Филогенетска анализа нуклеарне ДНК из узорака ткива свих врста из породице мачака (Felidae) показала је да је еволуциона радијација породице Felidae започела у Азији током миоцена, пре око 14,45 до 8,38 милиона година. Анализа митохондријалне ДНК свих врста Felidae указује на радијацију која се одвијала пре приближно 16,76 до 6,46 милиона година.

Процене указују да су врсте рода Prionailurus имале заједничког претка пре између 8,16 и 4,53 милиона година, односно између 8,76 и 0,73 милиона година. Мачка са рђавим пегама се вероватно генетски одвојила од тог претка пре између 6,54 и 3,42 милиона година. Оба модела се слажу да је мачка са рђавим пегама била прва врста из ове линије која се издвојила, након чега су уследиле пљоснатоглава мачка (P. planiceps) и мачка риболовац (P. viverrinus).

Карактеристике Мачка са рђавим пегама има кратко крзно црвенкастосиве боје на већем делу тела, са рђавим пегама на леђима и боковима. Четири тамне, готово црне пруге прелазе преко очију, од којих се две протежу преко врата. Са сваке стране главе налази се по шест тамних пруга које се пружају преко образа и чела. Брада, грло, унутрашња страна удова и стомак су беличасти са ситним браонкастим пегама. На грудима има рђаву пругу. Шапе и реп су уједначене црвенкастосиве боје.

То је најмања дивља мачка у Азији и по величини се такмичи са црноногом мачком за титулу најмање дивље мачке на свету. Дужина њеног тела износи од 35 до 48 cm, док је реп дугачак 15 до 30 cm, а телесна маса се креће од 0,9 до 1,6 kg. Густи реп је дуг приближно половини дужине тела.

Распрострањеност и станиште Распрострањеност мачке са рђавим пегама је релативно ограничена. Најчешће насељава влажне и суве листопадне шуме, као и жбунасте пределе и травњаке, али је вероватно одсутна из зимзелених шума. Преферира густу вегетацију и каменита подручја.

У марту 2012. године мачка са рђавим пегама је по први пут фотографисана у Националном парку Бардија, а у марту 2016. године и у Националном парку Шуклафанта, оба у Непалу.

На Шри Ланки постоји неколико записа о њеном присуству у планинским и низијским кишним шумама. Постоје две јасно одвојене популације -једна у сушној зони, а друга у влажној зони.

Еколошке особине и понашање О еколошким особинама и понашању мачке са рђавим пегама у дивљини зна се веома мало. Јединке у заточеништву су углавном ноћне, али су повремено кратко активне и током дана. Већина јединки у природи такође је забележена након пада мрака. У Националном парку Хортон Плејнс на Шри Ланки, најчешће су регистроване између заласка и изласка сунца, уз ограничену дневну активност. Неколико јединки је запажено како се скрива у крошњама дрвећа и у пећинама.

Храни се пре свега глодарима и птицама, али лови и гуштере, жабе и инсекте. Лов обавља углавном на тлу, изводећи брзе, нагле покрете како би ухватила плен. По свему судећи, пење се на дрвеће како би избегла веће предаторе. И женке и мужјаци у заточеништву обележавају своје подручје мирисима распршивањем урина.

Размножавање Еструс код женке траје око пет дана, а парење је необично кратко. С обзиром на то да је женка током овог периода вероватно рањива, кратко трајање парења може представљати прилагођавање које јој помаже да избегне веће предаторе. Женка припрема легло на скривеном месту и након гестације која траје 65–70 дана на свет доноси једно или два младунчета.

При рођењу, младунци теже свега 60–77 g и имају редове црних пега на телу. Полну зрелост достижу око 68. недеље, када у потпуности развију карактеристичан узорак крзна одраслих јединки са рђавим мрљама. Мачке са рђавим пегама у заточеништву могу да живе око дванаест година, док је њихов животни век у дивљини непознат.

Претње Губитак станишта и ширење пољопривредних површина представљају озбиљан проблем за дивљи свет како у Индији тако и на Шри Ланки. Иако постоји више забележених случајева присуства мачке са рђавим пегама у обрађиваним и насељеним подручјима, није познато у којој мери су те популације способне да опстану у таквим срединама. Повремено су забележени извештаји о трговини коже мачке са рђавим пегама.

У појединим областима ова врста се лови ради исхране или се сматра штеточином за стоку.

Заштита Индијска популација је наведена у Прилогу I CITES-а. Популација Шри Ланке је укључена у Прилог II CITES-а. Врста је потпуно заштићена у већем делу свог распрострањења, а лов и трговина су забрањени у Индији и Шри Ланки.

Од 2010. године, популација у заробљеништву P. r. phillipsi обухватала је 56 јединки у осам институција, од чега је 11 јединки држано у зоо-врту у Коломбу у Шри Ланки, а 45 јединки у седам европских зоо-вртовa.

Референце

Категорија:Дивље мачке Категорија:Фауна Шри Ланке