Дејвид Фостер Волас (; Итака, 21. фебруар 1962 — Клермонт, 12. септембар 2008) је био амерички писац и професор. Током своје каријере објављивао је кратке приче, романе и есеје. Његово најпознатије дело је роман из 1996 године Бескрајна лакрдијаhttps://web.archive.org/web/20250620025402/https://www.denverpost.com/2008/09/13/author-best-known-for-infinite-jest/ које је Тајмс магазин уврстио у један од сто најбољих романа објављених на енглеском језику у периоду 1923-2005https://web.archive.org/web/20071230013245/http://www.time.com/time/2005/100books/the_complete_list.html.
Волас је одрастао у Илиноису и завршио је Амхерст колеџ на Универзитету Аризоне. У свом писању је свесно избегавао тропе постмодерне уметности, укључујући иронију и метафизику, док његово дело Бескрајна лакрдија карактерише неконвенцијална наративна структура и честа употреба фусноти. Осим романа, објавио је и три збирке кратких прича и три збирке есеја. Након дугогодишње борбе са депресијом, Волас је извршио самоубиство 2008 године у 46 години. Његов незавршени роман, Бледи краљ је објављен 2011, док је 2012 био номинован за Пулицерову награду за фикцију.
Дејвид Фостер Волас је рођен у Итаци, а родитељи су му били Сали Џин Волас и Џејмс Доналд Волас. Отац му је био професор филозофије на Универзитету Илиноис, а мајка професор енглеског језика на Паркланд колеџу. Иако су му родитељи били атеисти, он је неуспешно покушавао да се придружи Католичкој цркви. Касније је приступио Менонитима. Определио се да студира Енглески језик и филозофију на Амхерст колеџу, који је завршио summa cum laude 1985 године.
Стваралачка каријера
Волас је 1991 почео да предаје књижевност на Емерсон колеџу у Бостону. У исто време је почео рад на свом другом роману Бескрајна лакрдија док је у децембру 1993 предао први рукопис издавачу. Роман је објављен 1996 године. Преселио се 2002 године у Клермонт где је предавао енглески језик и креативно писање на Помона колеџу. Након његове смрти, у марту 2009 је најављено да ће његов незавршен роман Бледи краљ бити објављен. Основу за текст су биле његове белешке и целе стране које су остале иза Воласа. Након објављивања 2011 роман је наишао на углавном позитивне критике.
Теме и стилови
Волас је стварао у стиловима пост-постмодернизму и метамодернизаму и избегавао је иронију и метафикцију виђену у постмодернизму. Користио је многе облике ироније који се фоксурао на људску тежњу ка налажењу дубоке убеђености и комуникације у медијски засићеном друштву. Комбиновао је наративне токове који укључују жаргон и измишљене речи као што су скраћенице и акроними. Такође, у већини својих дела је користио дугачке реченице и фусноте. У интервјуу из 1997 напоменуо је да фусноте користи да би разбио наративни ток којим би приказао реалност без нарушавања наративне структуре.
Референце
Категорија:Рођени 1962. Категорија:Умрли 2008. Категорија:Амерички књижевници Категорија:Амерички професори