Ерафајокул (исл. Öræfajökull) je вулкан који се налази у југо-источном делу Исланда. То је уједно и највиши врх Исланда са висином од 2110 метара. Налази се у Националном парку Ватнајокул (исл. Vatnajökull) и прекривен је делом глечера. To je вулкан прекривен ледом. Оригинални нордијски досељеници су вулкан назвали Кнапафелсјокул (исл. Knappafellsjǫkull) . Данашњи назив се усталио након ерупције 1326. године.
Опис вулкана Ерафајокул се налази на јужном делу глечера Ватнајокул и гледа на део Рингрода (енг. Ring Road) између Хефна (исл. Höfn) и Вика (исл. Vík). Представља највећи активан вулкан на Исланду, a на северо-западном обиму вулканског кратера налази се највиши врх Хванадалшнукур (исл. Hvannadalshnúkur). Геофрафски, као глечер, се сматра делом Ватанајокула (исл. Vatanajökull), а део прекривен глечером налази се унутар граница Националног парка Ватанајокул (исл. Vatanajökull). Постоји неколико излазних глечера у леденој капи унутар подручја централног вулкана, неки од њих су: Брејдамеркурјокул (исл. Breiðamerkurjökull), Фјалсјокул (исл. Fjallsjökull), Хрутарјокул (исл. Hrútárjökull), Брерајокул (исл. Bræðrajökull), Квијарјекул (исл. Kviarjökull), Холарјокул (исл. Hólárjökull), Ротарфјалсјокул (исл. Rótarfjallsjökull), Фалсјокул (исл. Falljökull), Виркисјокул (исл. Virikisjökull), Свинафелсјокул (исл. Svinafellsjökull) и Скафтафелсјокул (исл. Skaftafellsjökull). Вршна калдера овог стратовулкана је 3км × 4км, а сам вулкан је дужине 20км у пречнику. Ово је најјужнији вулкан у Ерефи вулканском појасу (енг. Öraefi volcanic belt) који је вероватно ембрионални рифт паралелан и источно од Источне вулканске зоне.
Активност Ерафајокул је еруптирао два пута у историји. Прва ерупција догодила се 1362, а друга 1728. године. Ово су биле експлозивне силицијумске ерупције са запремином тефре од 0,1 до 10 км3. Јављали су се и јекулхлаупи (исл. jökulhlaups) тј. нагли и снажни глацијални водени токови који избијају. Наслаге ближе централном вулкану су риолитичке, док су дисталнији токови лаве који се могу протезати до 20 км од калдере алкални оливијен базалти.
Eрупција 1362. године Године 1362, Кнапафелсјокул (исл. Knappafellsjökull) је експлозивно еруптирао притом избацујући 10 км3 тефре. Ерупција планине Пинатубо 1991. године била је сличних размера. Богати округ Литлахерад (исл. Litlahérað) уништен је поплавама, пирокластичним токовима и пепелом. Дебели вулкански наноси збрисали су пољопеивредно земљиште, а пепео је стигао чак до западне Европе. Четрдесет фарми је уништено. Прошло је више од 40 година пре него што су људи поново населили ово подручје, које је постало познато као Ерефи (исл. Öraefi). Назив у буквалном преводу значи „подручје без луке”, али је у исландском језику попримило значење „пустош”, јер је ерупција драстично променила окружење планине.
Ерупција 1728. године Друга ерупција догодила се у августу 1728. године. Она је била мања у односу на ерупцију 1362. године. У току ове ерупције троје људи је изгубило живот када је отопљена вода однела њихову фарму.
Референце