Керешка култура () је неолитска археолошка култура у Централној Европи која је добила име по реци Кереш у Мађарској, отуда и назив Кереш култура. Кереш култура је опстала од око 5800. до 5300. године пре нове ере. Сродна је суседној старчевачкој култури и укључена је у већу групу познату као култура Старчево–Кереш.
Генетика мини|лево|120п|Глинена фигура, налаз код села Мехтелек
У генетској студији из 2017. године објављеној у часопису Nature, анализирани су остаци шест особа које се приписују култури Кереш. Од два екстрахована узорка Y-ДНК, један је припадао I2a2, а један G. Од шест екстрахованих узорака mtДНК, пет су биле подгрупе K1, а један је био узорак H.
Налажење и карактеристике Керешка култура, источномедитеранског пореклаKalicz Nándor: Agyagistenek. a neolitikum és a rézkor emlékei Magyarországon. Corvina Kiadó, Budapest, 1980. 17. old., која се развила у Мађарској великој равници и јужном делу Карпатског басена пре око 8.000 година, означава неолитски период цивилизације. Култура припада такозваној култури грнчарије украшене штипањем, која се појавила у јужном делу Карпатског басена, у јужном делу Подунавља, у Србији и на Балкану. Култура је део Старчевачко-керешког културног комплекса (видети Старчевачка култура). Њену керамику карактерише штипање декорације створене штипкањем. Површина посуда је украшена удубљењима прстију и ноктију, штипањем и удубљавањем. Осликани фрагменти се такође јављају у раној фази културе (црно или бело сликање), док касну фазу карактерише барботин (апликација или прскање). Паралеле са културом могу се наћи и у Грчкој и Бугарској.
Насеља ове културе су ископавана у близини водотокова, углавном на високим обалама река. До сада је познато мало аутентично ископаних кућа и то: код Солнока налазиште Солнок-Санда, код Сајола налазипте Сајол-Фелшефелдек, Тисајене, такође близу Солнока. Јединствен налаз пронађен је близу места Реске налазуште Реске-Лудвар 1964. године, то је био фрагмент модела куће. Према малом броју ископаних остатака кућа и модела кућа, људи Кереш културе живели су у малим (око 4×5 м), малопородичним, правоугаоним кућама, уобичајеним на Балкану и у медитеранским подручјима. Такође су правили глинене печате са симболичним шарама.Kalicz Nándor: I. m. 17-18. old.
Види још Старчевачко-керешка култура Старчевачка култура
Референце
Литература
Janusz Krzysztof Kozłowski, Pál Raczky (Hrsg.): Neolithization of the Carpathian basin: northernmost distribution of the Starčevo/Körös culture. Papers presented on the symposium organinized by the EU project FEPRE (The Formation of Europe: Population Dynamics and the Roots of Socio-Cultural Diversity). Kraków, Polska Akademia Umiejętności; Budapest, Institute of Archaeological Sciences of the Eötvös Loránd University, 2010. Ida Kutzián: A Körös kultúra (The Körös Culture). Dissertation. Pannonicae, Budapest 1944/1947.
, Edinburgh Routledge, London
Спољашње везе Alasdair Whittle: Körös culture environment, settlement and subsistence. Preliminary report on the second season of an interdisciplinary project at Ecsegfalva, County Békés, Hungary Donau-Archäologie. Die Körös-Kultur. (2007) Kult & Geschichte. Alteuropa I – "neolithische Revolution" Woher kommen wir? Karpatenbecken als Wiege unserer Kultur vermutet. Kategorie: Forschung 21. Dezember 2009, Uni Mainz / AB., Archäologie online. Detlef Gronenborn (2010): Ausbreitung der Landwirtschaft. Woher kommen wir? Karpatenbecken als Wiege unserer Kultur vermutet. Kategorie: Forschung 21. Dezember 2009, Uni Mainz / AB., Archäologie online. Sonderdruck, Verlag des Römisch-Germanischen Zentralmuseums Mainz, Mainz 2010, , S. 61–81 pdf
Категорија:Старчевачка култура Категорија:Археолошке културе Европе Категорија:Неолитске културе Европе Категорија:Неолитска Европа Категорија:Археолошке културе Категорија:Археолошке културе у Мађарској