Дорније -{Do 31}- је био транспортни авион на млазни погон са вертикалним полетањем и слетањем, који је први пут полетео 1967. године, пројектовала га је и производила од 1960. до 1967. године немачка компанија Dornier Werke GmbH. Пројектовањe и развој мини|десно|300п|Мотор -{Rolls Royce Pegasus}- авиона Dornier -{Do 31}- мини|десно|200п|Мотор -{Rolls Royce RB 162-4D}- авиона Dornier -{Do 31}- мини|десно|200п|Авион Dornier -{Do 31}- - Гондоле са хоризонталним моторима мини|десно|200п|Авион Dornier -{Do 31}- - Гондола са вертикалним моторима мини|десно|200п|Кокпит авиона Dornier -{Do 31}- мини|десно|200п|Мотори авиона Do 31 поред прототипа E1 мини|десно|200п|Једна од четири управљиве млазнице које је имао сваки од Пегазових мотора са вектором потиска Званичан почетак рада на пројекту -{Do 31}- је 1960. година, када је по налогу немачког Министарства одбране, Дорније почео да развија тактички војно-транспортни авион -{Do 31}-. Пројект усклађен са НАТО спецификацијом МБР-4 радио је Дорније у сарадњи са немачким фирмама WFV (Хамбургер Флугцојгбау, Везером и Фоке-Вулфом) а касније су укљућени британски Hawker Siddeley, неке америчке фирме и на крају и сама NASA.
Новембра месеца 1965. године завршен је први експериментални авион, -{Dо 31 E1}-. Први лет је обавио 10. фебруара 1967. године, са конвенционалним полетањем и слетањем, јер узгонски турбомлазни мотори нису били уграђени. Други експериментални авион, -{Do 31 E2}-, коришћен је за тестирање на земљи, а трећи експериментални авион, -{Do 31 E3}-, са комплетним сетом мотора, обавио је свој први вертикални лет 14. јула 1967. године, а потпун прелаз са вертикалног полетања на хоризонтални лет 16.12.1967., након чега су уследила вертикална слетања, 21. децембра 1967. годинеhttps://www.airwar.ru/enc/xplane/do31.html.
Авион је пројектован као висококрилни моноплан са комбинованом погонском системом од два турбовентилаторска мотора за вертикални узгон и хоризонтални лет и осам турбовентилаторских мотора само за вертикални узгон. Технички опис Труп авиона је потпуно метални полумонокок конструкције кружног попречног пресека пречника 3,2 метра. У предњем делу се налази кабина за посаду са два седишта, а затим теретни простор димензија 9,2 x 2,75 x 2,2 метра и запремине 50 кубних метара. Кабина може да прими 36 падобранаца у склопивим седиштима или 24 рањеника на носилима. Са леве бочне стране, непосредно иза пилотске кабине се налазе улазна врата са степеницама за улаз у авион а у задњем делу (у репу) се налази отвор за терет са рампом за утовар.
Погонска група је комбинација два турбовентилаторска мотора -{Rolls-Royce Pegasus 5-2}- за узгон и хоризонтални лет потиском од 68,64 -{kN}- (7.000 -{kp}-) сваки, постављених у гондолама испод крила и осам турбомлазних мотора -{Rolls-Royce RB-162-4D}-, од којих сваки производи потисак од 19,61 -{kN}- (2.000 -{kp}-), постављени су по четири истовремено у две гондоле на врху крила.
Крило је високо постављено (изнад трупа), право, континуирано, са три носача. Облик крила је трапезаст, Задња ивица је равна, нормална на осу авиона док је предња ивица благо стреласта. Негде око половине сваког крила, испод крила се налазе гондоле у које су смештени турбовентилаторски мотори за хоризонтални лет и ноге са точковима стајног трапа а на крајевима крила су гондоле са турбовентилаторским моторима за вертикални узгон. Дводелна крилца-елерони се налазе између гондола са хоризонталним мотором и гондола на крају крила и обарају се за +25°, док се конвенционална закрилца налазе између трупа и гондола турбовентилаторског мотора. Крилца и закрилца се управљају хидрауличним уређајима и немају тримове. Гориво се складишти у пет резервоара укупног капацитета 8.000 литара, који се налазе у крилу. Гориво се доводи до мотора из централног резервоара, који прима гориво из осталих резервоара.
Репна пераја су стреласта, угао стреле вертикалног стабилизатора на предњој ивици је 15° а угао стреле код хоризонталног стабилизатора је 40°. Хоризонтални стабилизатор се налази на вертикалном стабилизатору. Кормило висине се састоји од четири дела, сваки са сопственим хидрауличним погоном. Кормило правца се састоји од два дела, сваки са сопственим хидрауличним погоном.
Стајни трап је типа трицикл, увлачив, са по два точка на свакој нози са гумама ниског притиска. Главне ноге стајног трапа се увлаче уназад у гондоле узгонско-крстарећих мотора. Носна нога стајног трапа је управљива и такође се увлачи уназад у труп авиона. Амортизери су уљно-пнеуматски.
Оперативно коришћење Укупно је произведено три примерака ових авиона и сви су служили за тестирање и експериментисање. Са прототиповима Е-1 и Е-3 су се изводила летна испитивања док је Е-2 служио за земаљска испитивања. Године 1969, Е-3 је летео из Оберпфафенхофена близу Минхена до Париза на аеромитинг, поставивши пет нових светских рекорда за авионе са вертикалним полетањем и слетањемDornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. -{Do 31}- је последњи пут летео пред публиком на Међународној изложби ваздухопловства у Хановеру 5. маја 1970., иако је пројекат већ био отказан у октобру 1969. године. Након 154 пробна лета и укупно 39 сати лета, Е-3 је расходован и предат Немачком музеју у Минхену, где се тамо и данас може видетиhttps://www.key.aero/article/flying-germanys-incredible-vstol-dornier-do-31-airlifter.
Прототип Е-1 је такође повучен из употребе 1970. године након 101 пробног лета и укупно 59 сати лета, смештен је у складиште и тамо сачекао април 2009. године кад је пребачен у Фридрихсхафен и изложен у новом музеју Дорнијеа.
Иако није дошло до серијске производње овог авиона, његов значај је у томе што је подстакао рад на новим пројектима авиона са вертикалним полетањем. У Немачкој је Дорније на пример после овога радио на још два пројекта -{Do 131}- и -{Do 231}- а Vereinigte Flugtechnische Werke (VFW) је развила сличне пројекте путничких авиона са вертикалним полетањем (VTOL), VC.180 и VC.181. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. Mike Rogers: VTOL-Flugzeuge – Senkrechtstarter. Motorbuch Verlag, Stuttgart 1992
Види још Дорније Do 29 Дорније Do 30 Дорније Do 131 Дорније Do 231 Спољашње везе https://www.airwar.ru/enc/xplane/do31.html https://www.aviastar.org/air/germany/dorn_do-31.php https://www.key.aero/article/flying-germanys-incredible-vstol-dornier-do-31-airlifter https://www.key.aero/article/local-legends-15-dornier-do-31-released https://www.deutsches-museum.de/en/flugwerft-schleissheim/exhibition/helicopter-and-vtol-aircraft/dornier-do-31 https://www.flyingmag.com/dornier-do-31-worlds-first-and-only-vtol-jet-transport-ever-built/ https://www.net-maquettes.com/sr/pictures/dornier-31e3-walkaround/ https://afterburner.com.pl/10-february-1967-maiden-flight-of-dornier-do-31/ https://www.avionslegendaires.net/avion-militaire/dornier-do-31/ https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Visschedijk/5481.htm
Категорија:Дорније авиони Категорија:Војни авиони Категорија:Транспортни авиони Категорија:Експериментални авиони Категорија:Млазни авиони