Митрополи́т Влади́мир (Василиј Захарович Иким) митрополит у покоју Руске православне цркве и бивши митрополит омско-таврическе епархије (2011—2023).

Рођен је 1. фебруара 1940. године у селу Ново-Варзарешти () у округу Калараши у данашној Молдавији, припадао је породици пољопривредника. Отац је служио румуњску армију и погинуо за време рата 1945. Као мал је водио монашки живот и вршио ходочашћа по околним манастирима Молдавије. Завршио је средњу школу 1958. године. Исте године уписао се у Одеску богословију. Године 1959. позван је у војску Совјетску савеза. Након одслужења војног рока 1961. године, наставио је студије у богословији где је дипломирао 1963. године. После Богословније упише се у Московску богословну академију. Године 1965., као студент друге године Академије, придружио се братији Тројице-Сергијеве лавре и положио монашки завет са именом Владимир, у част Светог равноапостолног великог кнеза Владимира (Владимир Свјатославич).

1. августа 1965. рукоположен је у чин јерођакона, а 4. фебруара 1966. у чин јеромонаха.

Године 1967. дипломирао је на Московској богословној академији са докторатом из теологије. Годину дана је провео радећи на разним послушањима међу братијом Тројице-Сергијеве лавре. Године 1968. уписао је постдипломске студије на Московској теолошкој академији, које је дипломирао 1971. године.

Од 1969. године служио је као члан Међународне комисије Одељења за спољне црквене односе (ОДЦР) Московске патријаршије и као службеник за протокол. Од 1972. године члан је ОДЦР-а за институције Руске православне цркве у иностранству.

Године 1971. уздигнут је у чин игумана. Године 1977. одликован је крстом са одликовањима.

Године 1975. путовао је на ходочашће у Јерусалим, а 1976. посетио је Свету Гору.

Године 1978. постављен је за ректора цркве Светих апостола Петра и Павла у чехословачким Карловим Варима.

Године 1979., у вези са отварањем подворја Руске православне цркве при цркви Светих апостола Петра и Павла у Карловим Варима, уздигнут је у чин архимандрита, именован за ректора подворја и представника Његове Светости Патријарха московског и све Русије при Његовом Блаженства Митрополиту прашком и све Чехословачком.

30. јуна 1985. године уздигнут је у чин епископа подолског, викара Московске епархије.

1988. године привремено је опозван из Чехословачке и именован за шефа кабинета за прославу 1000. годишњице Крштења Руса.

Исте године разрешен је дужности ректора цркве Светих апостола Петра и Павла у Карловим Варима и именован за заменика председника Одељења за спољне црквене односе. Дана 20. јула 1990. године уздигнут је у чин епископа ташкентског и средњоазијског.

Дана 1991. године уздигнут је у чин архиепископа.

11. октобра 2023. одлуком Светога синода Руске православне цркве умировљен је након 38 година службе.

Одликован је орденима и медаљама Руске православне цркве и других помесних цркава, као и државним наградама из разних земаља.

Као службеник руске православне цркве, данас заграничних крајева Русије (земље где је Ислам у вечини: Узбекистан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан), добро је познавао Ислам. Аутор је више књига.

Види још

Руска православна загранична црква Руска православна црква Бесарабија Цркве Молдавије

Библиографија Комплетна библиографија

Речь на торжественном акте празднования 125-летия Ташкентской и Среднеазиатской (Туркестанской) Епархии Русской Православной Церкви // Журнал Московской Патриархии. 1997. спец. номер. — С. 50-63.

Референце

Категорија:Рођени 1940. Категорија:Митрополити Руске православне цркве