мини|242x242п|Заједничко десктоп окружење
Радно окружење рачунара (Desktop environment) представља имплементацију десктоп метафоре, састављену од скупа програма који раде изнад рачунарског оперативног система и деле заједнички графички кориснички интерфејс ГУИ, који се понекад описује и као графичка љуска. Десктоп окружење се углавном користило на персоналним рачунарима све до пораста мобилног рачунарства. Десктоп ГУИ омогућава кориснику лак приступ фајловима и њихово уређивање, али обично не пружа приступ свим функцијама које постоје у основном оперативном систему. Због тога се традиционални интерфејс командне линије ЦЛИ (CLI)и даље користи када је потребна потпуна контрола над оперативним системом.
Десктоп окружење се типично састоји од икона, прозора, алатних трака, фасцикли, позадина и десктоп виџета (видети: елементи графичких корисничких интерфејса и ВИМП (WIMP). ГУИ такође може да обезбеди функционалности попут превлачење и отпуштање (drag and drop) и друге могућности које чине десктоп метафору потпунијом. Циљ десктоп окружења је да кориснику омогући интуитиван начин интеракције са рачунаром, користећи концепте сличне онима из физичког света, као што су дугмад и прозори.
Иако је појам десктоп окружење првобитно описивао стил корисничког интерфејса заснованог на десктоп метафори, временом је почео да означава и саме програме који ту метафору реализују. Оваква употреба термина популаризована је кроз пројекте као што су Заједничко десктоп окружење, КДЕ и ГНОМЕ.
Имплементација На систему који нуди десктоп окружење, менаџер прозора, у сарадњи са апликацијама писаним помоћу виџет алата (widget toolkit), углавном је одговоран за већину онога што корисник види. Менаџер прозора подржава корисникову интеракцију са окружењем, док алат обезбеђује програмерима софтверску библиотеку за апликације са уједначеним изгледом и понашањем.
Систем за управљање прозорима, обично директно комуницира са основним оперативним системоми библиотекама. Он пружа подршку за графички хардвер, показивачке уређаје и тастатуре. Менаџер прозора најчешће ради изнад овог система за управљање прозорима. Иако систем за управљање прозорима може да обезбеди одређене функције управљања прозорима, те функције се и даље сматрају делом менаџера прозора, који је у овом случају једноставно обезбеђен од стране самог система за управљање прозорима.
Апликације које су креиране имајући у виду одређени менаџер прозора обично користе виџет алат, који је најчешће обезбеђен од стране оперативног система или менаџера прозора. Виџет(widgets) алат омогућава апликацијама приступ елементима интерфејса који кориснику омогућавају доследну и уједначену графичку интеракцију са апликацијом.
Историја и свакодневна употреба мини|278x278п|Хронологија десктоп окружења Прво десктоп окружење креирао је Зирокс (Xerox) и продавано је уз Зирокс Алто (Xerox Alto) 1970-их. Алто је генерално сматран од стране Зирокс-а (Xerox-а) личним канцеларијским рачунаром; није успео на тржишту због лошег маркетинга и веома високе цене. Лиса моделом, Епл (Apple) је увео десктоп окружење на приступачан лични рачунар, који такође није успео на тржишту.
Десктоп метафора је постала популарна на комерцијалним персоналним рачунарима захваљујући оригиналном Макинтошу компаније Епл 1984. године, а касније је додатно популаризована кроз Виндовс (Windows) од Мајкрософта (Microsoft) почев од 1990-их. Од 2014. године, најпопуларнија десктоп окружења су потомци ових ранијих окружења, укључујући Виндовс шкољку (Windows shell) у Мајкросфт Виндовс-у и Aква (Aqua) окружење у макОС-у. У поређењу са X-базираним десктоп окружењима доступним за Уникс-подобне оперативне системе као што су Линукс (Linux) и БСД, комерцијална десктоп окружења укључена у Виндовс и макОС имају релативно фиксне распореде и статичне функције, са високо интегрисаним „глатким“ дизајном који има за циљ да обезбеди доследно корисничко искуство на различитим инсталацијама.
Mикросфт Виндовс доминира у тржишном уделу међу персоналним рачунарима са десктоп окружењем. Рачунари који користе Уникс-подобне оперативне системе као што су мекОС, ХромОС(ChromeOS), Линукс, БСД или Соларис много су ређи; међутим, од 2015. године расте тржиште јефтинијих Линукс рачунара који користе ИКС Виндовс Систем (X Window System) или Вејленд (Wayland) са широким избором десктоп окружења. Међу популарнијим су Гугл-ови (Google-ови) Хромбук-ови (Chromebook-ови) и Хромбокс-ови (Chromebox-ови), Расбери Пи (Raspberry Pi) и други.
На таблетима и паметним телефонима ситуација је обрнута, са Unix-подобним оперативним системима који доминирају тржиштем, укључујући АЈОС (IOS) изведен из БСД, Андроид, Тизен (Tizen), Сејлфиш (Sailfish) и Убунту (сви изведени из Линукс-а). Мајкросфт-ови, Виндовс Фон (Windows Phone), Виндовс РТ (Windows RT) и Виндовс 10 користе се на знатно мањем броју таблета и паметних телефона. Међутим, већина Уникс-подобних оперативних система који доминирају на преносивим уређајима не користи X11 десктоп окружења као други Unix-подобни системи, већ се ослања на интерфејсе базиране на другим технологијама.
Десктоп окружења за ИКС Виндовс систем мини|387x387п|Кратка хронологија најпопуларнијих савремених десктоп окружења за Уникс системе На системима који користе Икс Виндовс систем (углавном Unix-подобни системи као што су Линукс, БСД и различите УНИКС (UNIX) дистрибуције, десктоп окружења су много динамичнија и прилагодљивија потребама корисника. У овом контексту, десктоп окружење обично се састоји из више одвојених компоненти, укључујући менаџер прозора (као што су Матр (Mutter) или КВин (KWin), менаџер фајлова (као што су Фајлс (Files) или Делфин (Dolphin), скуп графичких тема, као и алатке (toolkits) као ГТК+ и Кут (Qt) и библиотеке за управљање радном површином. Сви ови модули могу се мењати и независно конфигурисати према потребама корисника, али већина десктоп окружења нуди подразумевану конфигурацију која функционише са минималним подешавањима.
Неки менаџери прозора — као АјсВМ (IceWM), Флуксбокс (Fluxbox), Опнбокс (Openbox), Рокс Десктоп (ROX Desktop) и Виндовс Мејкер (Window Maker) — садрже релативно једноставне елементе десктоп окружења, као интегрисани просторни менаџер фајлова, док други као Евил ВМ и ВМии не нуде такве елементе. Ни сваки део програма који је део десктоп окружења нема ефекте који су директно видљиви кориснику. Неки код може бити ниски ниво, односно да је врло близак начину на који рачунар ради. На пример, КДЕ нуди КИО који омогућавају кориснику приступ широком спектру виртуелних уређаја. Ови И/О нису доступни ван КДЕ окружења.
Године 1996. најављен је КДЕ, а следеће године 1997. објављен је ГНОМЕ. ИКСФЦЕ (Xfce) је мањи пројекат који је такође основан 1996. године и фокусира се на брзину и модуларност, слично као и ЛИКСДЕ(LXDE) који је започет 2006. Поређење Икс Виндовс систем десктоп окружења показује разлике између окружења. ГНОМЕ и КДЕ се обично сматрају доминантним решењима, и још увек се често подразумевано инсталирају на Линукс системима. Сваки од њих нуди:
Програмерима: скуп стандардних АПИ (API-ја), програмско окружење и смернице за људски интерфејс. Преводиоцима: инфраструктуру за сарадњу. КДЕ и ГНОМЕ доступни су на многим језицима. Уметницима: радни простор за дељење талената. Стручњацима за ергономију: могућност да поједноставе радно окружење. Развојним тимовима трећих апликација: референтно окружење за интеграцију (на пример, OpenOffice.org). Корисницима: комплетно десктоп окружење и скуп основних апликација, укључујући менаџер фајлова, веб прегледач, мултимедијални плејер, имејл клијент, адресар, ПДФ читач, менаџер фотографија и апликацију за системске поставке.
Пошто ГНОМЕ и КДЕ захтевају рачунаре високе перформансе, корисници мање моћних или старијих рачунара често преферирају алтернативна десктоп окружења креирана за слабије системе. Најчешће коришћена „лака“ окружења су (ЛИКСДЕ) LXDE и ИКСФЦЕ (Xfce); оба користе ГТК+, исти основни алат који користи ГНОМЕ.
Примери десктоп окружења Најчешће коришћено десктоп окружење на персоналним рачунарима је Виндовс Шкољка у Мајкрософту. Мајкросфт је уложио значајан труд да Виндовс Шкољку учини визуелно привлачним. Као резултат тога, уведена је подршка за теме у Виндовс 98, различити визуелни стилови у Виндовс Иксер, Аеро интерфејс у Виндовс Виста (Windows Vista), Мајкрософт дизајн језик (кодно име Метро) у Виндовс 8, као и Флуент Дизајн Систем (Fluent Design System) и Виндовс Спотлајт (Windows Spotlight) у Виндовс 10 (Windows 10). Виндовс Шкољка (Windows Shell) се може проширити помоћу такозваних Шкољка (Shell) екстензија.
Многи популарни десктоп интерфејси за Unix-подобне системе, укључујући КДЕ, ГНОМЕ, Иксфе (Xfce) и ЛИКСДЕ, користе ИКС Виндовс (X Window) систем или Вејленд, које корисници могу изабрати и који нису искључиво везани за оперативни систем. Десктоп окружење за мекОС , који је такође Уникс систем, је Аква и користи Куартз(Quartz) графички слој, уместо Икса-а или Вејленда.
Приступ Амига ОС-а десктоп окружењу био је посебно интересантан: оригинално Воркбенч окружење у АмигаОС-у временом се развило и дало читаву породицу потомака и алтернативних десктоп решења. Неки од тих потомака су Скалос(Scalos), Амбиент десктоп у МорпхОС-у и Вандерер десктоп у ОС-у. ВиндовЛеб (WindowLab) такође садржи карактеристике које подсећају на Амига (Amiga) интерфејс.
Пројекат БамТоп био је експериментално десктоп окружење. Његов главни циљ био је да замени 2Д парадигму „реалистичним“ 3Д интерфејсом, где се документи могу слободно померати по виртуелном столу.
Галерија +мини|175x175п|УКУИ (UKUI)мини|156x156п|Баџи (Budgie)мини|180x180п|ЈУНИТИ(UNITY)мини|153x153п|иксфце (XFCE)мини|144x144п|ГЕМ (GEM)
Референце
Категорија:Радно окружење рачунара