Дорније -{Do 34 - Kiebitz}- је била беспилотна мобилна војна извиђачка платформа која се користила за извиђачке задатке на бојном пољу, као што су откривање и праћење покретних циљева. Пројектовањe и развој мини|десно|200п|Турбна -{BMW 6012}- погон Dornier -{Do 32К Kiebitz}- мини|десно|200п|Турбна -{Allison 250}- погон Dornier -{Do 32К Kiebitz I и Do 34}- Развој извиђачке платформе је заснован на захтеву војске за сопственим системом за непосредно, тренутно и благовремено извиђање непријатељског борбеног подручја. Пројект је на почетку финансирала војска из својих средстава а касније какао је пројект одмицао у финансирање се укључило и Савазно министарство одбране.
Дорније је овом пројекту пришао постепено. Прво је направљен један експериментални примерак ове платформе који је тестиран на аеродрому у Фридрихсхафену 1967. године. Платфома је добила ознаку -{Do 32K-Kiebitz}- а за њену погонску групу искоришћен је погон који је коришћен код хеликоптера Дорније Do 32, компримовани ваздух се доводио до млазница на крају лопатица ротора и окретао га помоћу компресора BMW 6012L са турбинским погоном од 90 -{KS}-. Платформа је за тло (у овом случају за камион) била везана каблом и чекрком који је служио за њено спуштање. Уз кабал су ишли водови за напајање енергијом, комунициране и управљање платформом. Та прва платформа је имала максималну радну висину од 200 метара, потрошњу горива 60 -{l/h}- и брзину подизања од 2 -{m/s}-. Управљачки систем платформе омогућавао је контролу стабилности у све три осе. Систам за одлеђивање и довољан отпор на ветар омогућавају рад у великој мери независан од временских условаhttps://archive.org/details/WaffenArsenal189/Waffen%20Revue%209/page/n35/mode/2up.
Задовољни првим резултатима, војска је повећала захтеве за радну висину од 300 метара. На основу тог захтева пројектована је нова платформа која је добила име: Дорније -{Do 32K Kiebitz I}-. У односу на претходну платформу ова је добила појачан погон турбину -{Allison 250-C2}- снаге 309 -{kW}- и наменско возило као мобилну земаљску станицу која служи као транспортно возило, рампа за полетање и слетање, станица за напајање и смештај "пилота" оператера платформеhttps://www.aviastar.org/helicopters_eng/dornier_kibitz.php.
Следеће побољшање је добило ознаку -{Do 34 Kiebitz II}- (1977.) и представља даљи развој система за извиђање на бојном пољу сада назван ARGUS - Autonomes Radar Gefechtsfeld Uberwachungs System.
Верзије Do 32K (експериментални) Прототип који користи ротор и погон BMW 6012 хеликоптера са посадом Дорније Do 32, носивост 10 -{kp}-. Направљен 1 ком. Do 32K Kiebitz I (оперативан) Ротор покретан млазом ваздуха из мллазница на крајевима лопатица ротора из компресора покретаног Allison 250-C2 турбином, носивост 50 -{kp}-. Направљено 2 комhttps://web.archive.org/web/20100527171521/http://www.hubschraubermuseum.de:80/exponate/dornier-do-32-k-kiebitz. Do 34 Kiebitz II Већа варијанта, коришћена за развој система за извиђање на бојном пољу ARGUS (Autonomes Radar Gefechtsfeld Uberwachungs System - Аутономни радарски систем за надзор бојишта ). Технички подаци мини|десно|300п|Dornier -{Do 34К Kiebitz II}- мини|десно|300п|Koblenc -{ARGUS}- + Henschel 115A Величине Подаци за Do 34 -Kiebitz II Пречник ротора 8,4 m Број лопатица ротора 2 Принцип Погон на крајевима лопатица Полетна маса 550 kg Маса празног 350 kg Маса кабла (300 m) 85 kg Корисни терет 140 kg Погон Аllison 250 C20 Снага 309 kW Трајање лета 24 h max. висина рада 300 m Време пењања на 300 m 6 min Оперативно коришћење Дорније Kiebitz извиђачке платформе су се непрестално усавршавале од првог прототипа 1967. до 1981. године када су завршена војна испитивања ових платформи. Резултати војних испитивања су били изнад очекивања у погледу утврђивања праћења дејства непријатељских оружја. Међутим домет оружја се стално повећавао тако и дубина бојишта, па висина на којој је деловала платформа већ и у то врема није била довољна. Даље повећање висине није било технички могуће тако да је донета одлука да извиђање бојишта врши ратно ваздухопловство за све видове оружаних снага. Постојао је још један проблем, а то је, да је оператер морао сваки пут кад подиже платформу то да пријави контроли лета. Након овакве одлуке даљи радови на овом пројекту су обустављени а преостале платформе Kiebitz су предате музејима на чување. У музеју Дорније у Фридрихсхафену се могу видети сам летеће платформе а у Кобленцу платформе заједно са камионом Хеншел 115 А потпуно опремљеним за серију тестова.
Земље у којима је коришћен овај систем
Референце
Литература
Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. Kyrill von Gersdorff, Kurt Knobling, Carl Bode: Hubschrauber und Tragschrauber, Bernard & Graefe Verlag, 1999, S. 144–147. .
Види још Дорније Do 32 Спољашње везе https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft34036.htm https://www.aviastar.org/helicopters_eng/dornier_kibitz.php https://aviationsmilitaires.net/v3/kb/aircraft/show/1477/dornier-dornier-do-34-kiebitz https://web.archive.org/web/20100527171521/http://www.hubschraubermuseum.de:80/exponate/dornier-do-32-k-kiebitz https://archive.org/details/WaffenArsenal189/Waffen%20Revue%209/page/n35/mode/2up
Категорија:Дорније авиони Категорија:Војни авиони Категорија:Хеликоптери