Drepanaphis acerifoliae, обојена ваш јавора (Thomas, 1878) је врста биљне ваши из породице Aphididae и реда Hemiptera (риличари).
Распрострањење D. acerifoliae откривена је у Италији, Шпанији и Мађарској (Pérez Hidalgo, 2008; Coeur d’acier et al., 2010; Ripka, 2010). Глобализација и климатске промене погодују транспорту и насељавању страних врста. Посебно се лако преносе живим биљкама домаћинима или деловима биљака. Однедавно присутна у Србији на сребрнолисном јавору, Acer saccharinum L. Нађена је 2019. на декоративном дрвећу у парковима Новог Сада, а 2020. године и у парковима и дрворедима Београда. То је северноамеричка врста чији се ареал распрострањења у Европи повећава од 1992. године. Србија је четврта европска земља у којој је нађена (после Италије, Шпаније и Мађарске).
Морфологија Све вивипарне партеногенетске женке су крилате, релативно велике (23 mm) са веома дугим антенама и добро развијеним дорзалним туберкулама. Глава је склеротизована. Антене су веома дуге, углавном бледе са затамњеним чланцима, осим сегмената I и II, који су тамни. Секундарне ринарије (око 9-11) присутне су само на III сегменту антена и обично су распоређене у линији. Processus terminalis је дугачак, око 6-11 пута дужи од основе VI сегмента антена. Предњи фемури су увећани и тамни дорзално. Вене на крила су тамне са пигментисаним мрљама близу крајева. Туберкули на I и II сегментима абдомена су бледи у основи и тамни на врховима. Дорзални кичмени туберкули на абдомену су добро развијени и веома су карактеристични: упарени туберкули су присутни на I и IV сегментима абдомена, а они на III су највећи.Туберкули на III сегменту абдомена су потпуно тамни и најшири у основи. Туберкули на IV сегменту абдомена су слични онима на другом сегменту абдомена. Велики маргинални склерити присутни су на IV абдоминалном сегменту. Сифункули су тамни, уски на врховима, са добро развијеним прирубом. Боја тела је зеленкаста до бледо смеђа, восак је неравномерно присутан са белим мрљама на глави, грудима и абдомену, а најзаступљенији је на крају абдомена.
Овипарне женке су без крила, са веома издуженим крајем абдомена који подсећа на овипозитор. Дорзални туберкули и восак су одсутни. Дорзалне длаке су велике, смештене на тамним туберкулозним основама. Задње тибије су благо увећане и тамне, са неким псеудоринаријама. Велики маргинални склерити присутни су на 15. абдоминалном сегменту. Сифункули су бледи са жућкастом мрљом око њихових основа. Боја тела је светло до тамносмеђа са црвенкастом нијансом.
Мужјаци су крилати, мањи од женки, имају тамне антене са великим бројем секундарних ринарија (90-100 на III антенском сегменту, 40-50 на IV и око 30 на V). Дорзални кичмени туберкули су присутни, на трећем абдоминалном сегменту су добро развијени и тамни, на првом, другом и четвртом сегменту су присутни али редуковани. Восак је обилнији него код живородних женки.
Биологија D. acerifoliae је једнодомна врста, не смењује се са другим домаћинима. Развој је холоцикличан, полни облици у Србији се јављају у октобру и почетком новембра. Копулација је примећена. За сада је D. acerifoliae пронађена на дрвећу A. saccharinum L. где је обично веома бројна. Није пронађена на A. platanoides L., A. campestre L., A. pseudoplatanus L. или A. negundo L. Ову биљну ваши не посећују мрави. Паразитоиди нису пронађени.
Референце
Спољашње везе
https://bugguide.net/node/view/829995/bgimage https://alciphron.habiprot.org.rs/listing-55115-drepanaphis-acerifoliae
Категорија:Биљне ваши Категорија:Риличари