thumb|332x332px|Етничка карта Кавказа у 5. и 4. веку п. н. е. Каспијци (, Kaspyn; , Káspioi; арамејски: ܟܣܦܝ, kspy; , Kaspk’;Robert H. Hewsen. The Geography of Ananias of Širak: Ašxarhacʻoycʻ, the Long and the Short Recensions. — Reichert, 1992. — . , Caspiani) били су народ антике који је живео дуж југозападних обала Каспијског језера, у региону познатом као Каспијана.„A Cyro Caspium mare vocari incipit; accolunt Caspii” (Pliny, Natural History vi.13); за грчки етноним Егејског мора, међутим, погледати митског Егеја. Имена Каспијци и Каспијско језеро потичу од грчког етнонима Kaspioi, који Херодот двапут помиње међу ахеменидским сатрапијама Дарија ВеликогHerodotus, iii.92 (са Паусикама) и 93 (са Сакама). и који користи Страбон.Strabo (11.2.15) наводи изгубљено дело Ератостена као свој извор. Ово име није потврђено у староиранском језику.Rüdiger Schmitt, Caspians, in Encyclopedia Iranica. Приступљено 4. 4. 2010.
Каспијци су се генерално сматрали пре-индоевропским народом. Ернст Херцфелд их је поистоветио са Каситима,, (Wiesbaden) 1968:195–99, забележио Ридигер. који су говорили језиком који није идентификован ни са једном другом познатом језичком групом и чије је порекло дуго било предмет расправе. Ономастички докази који се односе на ову тачку откривени су у хебрејским и арамејским папирусима из Египта које је објавио П. Грело,, 1971, esp. pp. 101–17, забележио Ридигер. у којима је неколико каспијских имена која се помињу — и идентификују под гентиликом כספי kaspai — делом етимолошки иранска. Каспијци из египатских папируса стога се генерално сматрају или иранским народом или народом под снажним иранским културним утицајем.
У 5. веку п. н. е., током персијске владавине у Египту, пук (арамејски degel) Каспијаца био је стациониран у Елефантини, што је потврђено у елефантинским папирусима. На арамејском се називају kspy и делили су свој пук са Хорезмијцима, Бактријанцима и другим иранским народима. Они нису били једини гарнизон на Елефантини; постојао је и пук Јевреја.
Каспијци се називају Caspiani у Мелином делу De situ orbis, Caspi у Плинијевој Природној историји, и Caspiadae у Валерија Флака Argonautica. У последњем делу, Каспијци су савезници краља Перса од Колхиде и појављују се међу скитским народима. Речено је да имају ратне псе које воде са собом у гробове. Ово би могло одражавати варијанту зороастријског обичаја небеске сахране, у којој се покојник оставља псима да га прождеру.
Каспијци се поново појављују у средњовековном делу Historia de via Hierosolymitana међу народима постројеним против снага Првог крсташког рата (1096–1099). Анонимни песник, ослањајући се на Флака, вероватно је настојао да повеже Турке Селџуке, стварног непријатеља крсташа, са древним Скитима.
Референце
Категорија:Античка историја Азербејџана Категорија:Историја Ирана Категорија:Историјски ирански народи Категорија:Антички народи Азије Категорија:Антички народи Европе Категорија:Историја Талиша