мини|Средња школа "Ђура Јакшић" Средња школа „Ђура Јакшић" је једина средњошколска образовна установна у Рачи основана 1920. године. Ова школа располаже са четири (4) класичне учионице, лабораторијом за хемију, кабинетом за физику, мултимедијалном учионицом за српски језик, књижевност и друге језике, три (3) рачунарска кабинета, фискултурном салом, као и са две радионице: електро и машинском.

Средња школа „Ђура Јакшић" у Рачи распоређена је у четири подручја рада: гимазија, информационе технологије, прехрамбена индустурија и грађевинскa механизацијa.

Историјат Раче и настанак средњошколске установе Велики научни, привредни и културни напредак Краљевине Србије на почетку ХХ века прекинуо је Први светски рат (1914–1918), да би по његовом завршетку дошло до интензивирања потребе за обнављањем друштвенообразовних институција, које су престале с радом током рата. После ослобођења и уједињења Јужних Словена, Јован Јовановић, пишући о песнику Косовских божура и просветном посленику Драгољубу Филиповићу, рећи ће да је у нашем делу народа „настао невероватно бујан и симпатичан покрет народног просвећења”.

Осим обнављања већ постојећих, јавила се потреба за оснивањем нових школа за основно и средње образовање, а свеопшта вера у боље сутра које је требало да донесе нова државна заједница – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, условила је и културно-просветни развој шумадијске вароши Раче. Формирање вароши Рача може се пратити од првих деценија ХVIII века. У хроници овог места уочава се интензивирање развоја током XIX века, док се прави просперитет у материјалном и културном погледу везује за прве деценије ХХ века. У тренутку када се оснива прва Гимназија Јован Јовановић, „Драгољуб Ј. Филиповић: Песник “Косовских божура”: у Споменица Мушке гимназије у Крагујевцу 1833–1933, Крагујевац, 425, варош је увелико имала културно-просветну традицију. Прва основна школа, приватног типа, отворена је у Рачи 1831. године, а већ 1836. године била је замењена државном школом. Основна школа 1841. године добија и засебну зграду. Средином века, тачније 1855. године, подиже се и нова, раскошна црква у Рачи, а у наредној деценији, 1864. године, у вароши ће бити успостављен и стални, званични „марвени панађур – вашар” који се од тада, па све до данас, одржава 2. августа, на празник Св. Пророка Илије. Тих година Рача ће се урбанистички трансформисати, што ће послужити као предуслов да насеље Рача буде и законски преиначено у варошицу 1866. године. Кратак боравак прослављеног сликара и песника Ђуре Јакшића у својству учитеља у Рачи, условиће оснивање „Читалишта” 1868. године. На самом крају ХIХ века биће основано и Пегачко друштво „Вишњић”, као и такозвано „Дилетантско позориште”. Осим културног развоја, Рача ће доживети и економски прогрес; локална пошта ће 1871. године добити телеграф, привредни развој ће условити отварање „Рачанске штедионице” 1890. године, а у првој деценији 20. века и оснивање „Рачанске банке”. Први светски рат и окупација Краљевине Србије зауставиће развој вароши, а део становништва ће бити приморан на избеглиштво, или ће приступити српској војсци.

Приватна нижа гимназија у Рачи Приватна нижа гимназија у Рачи настала је 1920. године на захтев грађана Раче. Било је уписано око 100 ђака. Грађани Раче, као и целог Лепеничког среза, 1920. поднели су молбу Министру просвете, тражећи оснивање средње школе у Рачи. Молбу грађанства потписали су председник Општинског суда Војислав Трифуновић, деовођа Николић, кметови Велимир Парезановић, Милан С. Младић и Миха Ј. Јовановић, а део молбе гласи:„Суду и одбору варошице Рача, част је да Вас умолимо, господине Министре, да дозволите отварање приватне четвороразредне гимназије у Рачи. За отварање поменуте Гимназије имамо 100-150 ђака, одличну зграду, намештај и 30-40 хиљада динара, а имамо и унапред ангажоване наставнике. У нади да ћете нас задовољити, господине Министре, бележимо се унапред захвални”.Ускоро стигао краљев указ:"У име Његовог Величанства Петра I по милости Божијој и вољи народној краља Срба, Хрвата и Словенаца, Му Александар, наследник престола, на предлог Нашег министра просвете и по саслушању Нашег Министарског савета, а на основу чл. 4 Закона о средњим школама, решили смо и решавамо, да се у варошици Рача Крагујевачког отвори нижа четвороразредна приватна средња школа. Наш министар просвете нека изврши овај указ.17. септембра 1920, у Београду, Министар просвете Светозар Прибићевић".У књизи Седамдесет година средњих школа у Рачи аутори наводе да је реч о Приватној нижој гимназији и да се често срећу архивска документа, извештаји у којима је овај назив школе. У новембру исте године Одбор Приватне гимназије известио је Министра просвете да је рад отпочео, да у Гимназији има потребан број наставника и преко осамдесет ученика, у четири одељења. С обзиром на природу финансирања рачанске прве средњошколске установе, које се ослањало на приватно прикупљене средстава а не на државни буџет, финансијски проблеми били су у сталном току њеног постојања и функционисања. У својим извештајима Одбор је наводио да су издаци за издржавање Гимназије велики, да се школарина наплаћује од ученика имућнијег стања у висини од тридесет динара месечно, да су сиромашни ђаци ослобођени сваког плаћања школарине, а сасвим сиромашне ученике Одбор у потпуности издржава. Из разних разлога руководство Приватне Гимназије је често потраживало помоћ виших инстанци – Лепеничког среза, али и од саме државе.

Зграда гимназије и наставнички састав Простор у ком се одвијала настава Приватне гимназије припадао је згради основне школе – њен горњи спрат је био уступљен Гимназији на коришћење. У извештајима се наводи да је зграда одговарала хигијенским условима, осим учионице за 3. одељење, која није имала адекватну кубатуру за број ђака. Није могуће са сигурношћу навести име првог директора Приватне ниже гимназије у Рачи, али највероватније да је реч о професору Властимиру Дробњаку. На основу доступних извора не може се поуздано утврдити до које године је Дробњак био на овој функцији, али се зна да се ту није задржао од краја постојања прве рачанске гимназије, с обзиром на то да се у извештају Миливоја Павловића, директора Прве мушке гимназије у Крагујевцу, који је обишао Гимназију у Рачи маја 1930. године, стоји да се на челу те установе у назиру у Рачи 1929/30. налазио Божидар Миловановић, наставник француског језика. Школа је такође располагала одређеним библиотечким фондом од 200 свезака,4 набављеним из средстава школског фонда. „Просветни гласник” 1922. године уводи у попис Приватне гимназије. Наводи се да је у Србији таквих школа неколико: у Београду (женска) са 6 разреда, у Краљеву са 7, Паланци (смедеревској) са 4, Свилајнцу са 6 и у Рачи (крагујевачкој) са 3 разреда. Библиотека је садржала већи део издања Српске академије наука.

Промене закона и укидање приватне ниже гимназије у Рачи На почетку пописа државних и приватних школа дато је и објашњење о проблемима доношења плана и програма рада. У кратком уводнику се наводи да ће се изједначавање школа извршити тек пошто се у Народној Скупштини донесе јединствен закон о средњим школама. Говори се и о пројекту тог закона који је „испослат секцијама Професорског Друштва, као и наставничким колегијумима свих средњих школа на разматрање, како би, претресен од стручних и заинтересованих лица, могао изаћи пред Скупштину солидно припремљен. Који ће, по том закону, тип школе преовладати, хоће ли оне бити кроз све разреде једног типа, или ће се у њима изводити бифуркација, од кога разреда и каква, све је то за будућност”. Постојање прве Гимназије у Рачи потрајало је тек једну деценију, у тренутку када је започела свој рад у Рачи, у Србији се радило по Закону о средњим школама из 1898. године (са допунама из 1902). Од тренутка настанка нове државе после Првог светског рата израђен је споменути нацрт закона 1922, али је усвојен тек 1929. године тај закон ће означити крај рада Гимназије у Рачи. Назначена година је била нарочито тешка у читавој држави. Да би превладао нестабилност изазвану убиством у Скупштини крајем 1928. године, краљ Александар I Карађорђевић укида парламентаризам и започиње апсолутистички принцип владавине, познат као Шестојануарска диктатура, која је трајала од јануара 1929. до септембра 1931. године. Краљем августа 1929. године краљ је потписао нови Закон о средњим школама. Према овом закону средње школе могу бити потпуне, од осам разреда, или непотпуне, са прва четири разреда. Типови средње школе су задржани по претходном закону и могле су да постоје: гимназије, реалне гимназије и реалке. Такође су могле бити мушке, женске и мешовите, у местима где нема посебних женских школа истог типа. Главна разлика овог и претходног закона било је у издржавању средње школе. Наиме, оне су могле бити државне и самоуправне, али не и приватне.

Историја средњошколског стручног образовања у Рачи Паралелно са успостављањем гимназијског образовања у Рачи је започело и оснивање средњошколског стручног образовања. Исте године када и Приватна гимназија, 20. новембра 1920, отворена је и Занатска трговачка школа, а решењем Министарства трговине и индустрије, на место управника, постављен је професор гимназије Коста Сретеновић.

Занатска трговачка школа мини|Двориште "Ђура Јакшић" 1920. године настала је Занатска трговачка школа у Рачи са циљем да се занати који су већ постојали у Рачи развију и да се уз то образује што више деце.

Оснивање Занатске трговачке школе Отварању Занатске трговачке школе је претходило утврђивање колико у вароши има заната, занатских радњи, различитих трговачких радњи, као и колико има трговачких шегрта и калфи. Описано испитивање је спроведено по налогу начелника Лепеничког среза упућеном суду у Рачи. Осим тога, управник Сретеновић је имао обавезу да извести колико има дечака од 10 до 18 година који су завршили основну школу, а нису на занату, ни у трговини и колики је број неписмених дечака. Извештај који је стигао среском начелнику уочи отварања Занатске трговачке школе је вишеструко занимљив. Утврђено је да у Рачи у том тренутку има укупно једанаест различитих заната који послују у четрдесет радњи. док је трговина у октобру 1920. у Рачи било тачно двадесет. Истовремено, занатских и трговачких ученика (шегрта) и помоћника (калфи) је укупно 58, док је дечака између 10 и 18 година, који су свршили основну школу, а нису на занату, ни у трговини било 10. Охрабрујућа чињеница је да неписмених дечака између 10 и 18. године није било.

Прва генерација ученика Крајем 1920. године врши се упис у Занатску трговачку школу, те је Министарство трговине и индустрије извештавало да је уписано 60 ученика, занатских и трговачких помоћника. Број уписаних ученика је омогућио да се оснује само први разред, са оба одељења, занатским и 6 У питању су били следећи занати и радње: ковачки, са четири радње; буџаарски, са три радње; терзијски, са једном радњом; абаџијски, са две радње; колонијалски, са три радње; обућарски, са две радње; опанарски, са шест радњи; крчмарски, са две радње; кројачки, са једном радњом; колачарски, са две радње; и лончарски, са две радње.

Занатска трговачка школа у Рачи је званично почела са радом 1. јануара 1921. године. Као и Приватна гимназија и Занатска трговачка школа је имала финансијске потешкоће – из сачуваних докумената дознаје се да је школа била у константном процесу између Општинске управе и надлежног министарства. Материјалне недаће које су задесиле школу довешће до обустављања њеног рада. Управник Сретеновић је известио Министарство да Општина рачанска у свој буџет није унела трошкове школе, иако је према чл. 135 Закона о радњама била у материјалној обавези да издржава школу. Претходни школски управник Коста Сретеновић је убрзо поднео оставку Министарству трговине и индустрије, а на његову дужност је ступио Андреја Јелић, наставник ове школе. Главни разлог за одступање са ове позиције је био је што „школа није имала примања у новцу никаквог до данас”, како је навео у свом отказу.

Женска занатска школа