Маје су изумрла етничка група пореклом из старе провинције Веџ у Етиопији. Маје су били номадски сточарски народ који је говорио кушитски језик, а њихова егзистенција је била сточарство, које су се њихове комшије плашиле и страховале због употребе смртоносних отровних стрела. До краја 16. века Маје су преплавили Ороми који су се опремили великим, чврстим штитовима од волујске коже као посебну заштиту од стрела. Пре него што су потпуно нестали са историјске сцене, било физичким истребљењем или асимилацијом. Према професору Улриху Браукамперу, Маје су биле у сродству са Хадијанцима.
Историја Маје, древна паганска група која је говорила кушитски језик, насељавале су подручје на источној ивици Краљевства Дамот, које је било старо место сукоба између локалних нехришћанских владара и хришћанске монархије династије Загве, вероватно под контролом хришћанске државе још у 10. веку. Спекулисало се да неки од камених споменика у данашњем региону Содо у Гурагеу могу подсећати на древно присуство Маја или њихових претходника у том подручју. Неки споменици су украшени мачевима, док други приказују лукове и стреле.
Током 14. и 15. века, као део Веџа, регион Маја је остао претежно пагански под својим владарима, али је био подложан хришћанској монархији, која је редовно регрутовала мајанске пукове да се боре за етиопско краљевство. Маје су живеле близу цркве на планини Зукуала коју је основао аба Гебре Менфес Кидус. Према путописима из 15. века које је сакупио Алесандро Зорзи, Веџ је био познат као подручје којим је управљала краљица, а Маје су наведене као део региона. Мапа из 1454. године приказује Маје као „снажне људе“. Године 1448/49, цар Зара Јакоб је преселио неке Маје као војну колонију (Чева) у Еритреју. Током наредна два века, Маје су првенствено биле познате као импозантна борбена снага, са отровним стрелама међу њиховим кључним оружјем. Помињање мајанских топонима у близини Харара и у Бегемдеру близу језера Тана сугерише да су служили као војници и да су били насељени у војним колонијама под неколико краљева. Иако су генерално одржавале добре односе са монархијом, Маје су наводно биле одговорне за смрт цара Ескендера 1494. године.
Према арапском писцу из шеснаестог века, Арабу Факиху, територија Маја налазила се јужно од реке Аваш и простирала се западно према планини Зукуала у Абисинији. Иако је Ахмад Грангн наложио својим трупама да не провоцирају Маје одузимањем стоке, његове војске су се већ сукобиле са мајанским снагама од 3.000 људи током раних година сукоба. Араб Факих је описао Маје као „невернике“ и „политеисте“ који су користили отровне стреле. На крају, Маје је победио извесни Фарасахамдин, који је њиховог вођу и значајан део становништва преобратио у ислам. Фарасахамдин је именован за гувернера региона и од тада су се Маје бориле на муслиманској страни.
Мајанска домовина Веџ била је једна од првих земаља које су нападнуте током миграција Орома. Маје су годинама одбијале тежину Орома захваљујући својој вештини са луком и стрелом, све док оромске војске нису промениле тактику и почеле да користе дебеле штитове од волујске коже и фиксне формације штитова. Године 1574, након што је сазнао да су Ороми освојили провинцију Веџ, цар Сарса Денгел окупио је своје снаге из целе Етиопије како би формирао војску код Гинд Берета. Одатле се Сарса Денгел упутио на југ, где је открио да су Ороми преплавили земље Маја.
Последњи пут су документовани као помоћници етиопског цара Сусењоса I.
Значајне личности Малик Амбар (1548 – 1626) је рођен као Маја под правим именом Чапу. Био је војсковођа и државник који је служио као пешва (премијер) Ахмаднагарског султаната и његов де факто владар од 1600. до своје смрти 1626. године. Види још Списак старих народа Референце
Категорија:Етничке групе Етиопије