мини|275x275п|Ускршњи понедељак у Лонгоне Сабину, Лацио, Италија. Ускрс у Италији представља један од најзначајнијих празника у земљи. Ускршњи период почиње Великом недељом, која обухвата Цвети (Палмину недељу), Велики четвртак, Велики петак и Велику суботу, а завршава се Ускрсом и Ускршњим понедељком. Сваки од ових дана има посебан верски и обичајни значај. Међу најпознатијим обележавањима Велике недеље у Италији истичу се Процесија мистерија Трапанија, Велика недеља у Барчелони Поцо ди Гото и Велика недеља у Руву ди Пуљи.
Традиционална италијанска јела која се припремају током ускршњег периода укључују абакио, капело да прете, касатиело, коломба ди паскуале, пастијера, пенија, ускршња пица и пицеле. Абакио је италијански начин припреме јагњетине, карактеристичан за римску кухињу. Овај производ је заштићен у оквиру Европске уније ознаком географског порекла. Конзумирање јагњетине за Ускрс има и религијско значење, јер симболично подсећа на Христову смрт и васкрсење. Коломба ди паскуале (енгл. Easter Dove — „ускршња голубица”) традиционални је италијански ускршњи колач и представља ускршњи пандан двама познатим италијанским божићним посластицама, панетоне и пандоро.
У Фиренци се одржава јединствени обичај Scoppio del carro, током којег се свети огањ, запаљен помоћу камених крхотина донетих из Христовог гроба у Јерусалиму, користи за паљење ватре за време певања химне Gloria на ускршњој недељној миси. Та ватра покреће ракету у облику голубице, која симболизује мир и Светог духа и која, крећући се дуж жице, пали кола са пиротехничким средствима на малом тргу испред катедрале.
Cavallo di fuoco је историјска реконструкција која се одржава у граду Рипатрансоне, у покрајини Асколи Пичено. Реч је о пиротехничком спектаклу који се традиционално одржава осам дана након Ускрса.
Карневал мини|249x249п|Препознатљиве венецијанске маске на карневалу у Венецији. Карневал у Италији представља опроштајну свечаност испуњену јелом, пићем и забавом уочи ограничења и свечане озбиљности Великог поста. Око месец дана пре Чисте среде, Италијани током више викенда славе карневал уз поворке, маске и конфете. Порекло овог празника може се пратити до античке Грчке и Рима, када су се славила божанства Дионис и Сатурн, а поједини истраживачи сматрају да карневал вуче корене из прастарих обреда преласка из зиме у пролеће. Упркос паганском пореклу, карневал је био толико распрострањен и укорењен да је релативно брзо прилагођен и укључен у католичке обреде. У Италији се карневал традиционално завршава на Покладни уторак, мада се активности одржавају и током претходног викенда. мини|249x249п|Карневал Viareggio 2011. године Карневалске традиције разликују се широм Италије. У областима у којима се практикује амброзијански обред, око Милана, карневал се завршава прве недеље Великог поста. Посебно су познати Карневал у Венецији и Карневал у Вијаређу, који се истичу раскошним маскенбалима и парадама. На Сардинији је очуван посебан облик карневала, за који се сматра да потиче из претхришћанских зимских ритуала „буђења земље”. И ове свечаности обухватају маскенбалске поворке и параде.
Карневал у Венецији први пут је документован 1296. године, када је Млетачки сенат издао проглас којим је најављен јавни празник уочи почетка Великог поста. Његова субверзивна природа огледа се у бројним законима које су власти током векова доносиле у покушају да ограниче славље и ношење маски. Карневалске свечаности у Венецији прекинуте су након што је град 1798. године дошао под аустријску власт, али су обновљене крајем 20. века. мини|249x249п|Битка код поморанџи на карневалу у Ивреји, у Ивреи. Карневал у Вијаређу други је по популарности у Италији. Траје око месец дана и обухвата дневне и ноћне свечаности, алегоријска кола, параде, прославе по градским четвртима, маскенбалске игре и друге приредбе. Прва маскенбалска свечаност одржана је 1873. године, као реакција на незадовољство виших друштвених слојева због високих пореза. Хиљаде посетилаца долази у Италију ради парада, карневалских маски и костима, концерата и музичких догађаја. Године 2001. у граду је изграђена нова „карневалска цитадела”, посвећена припремама и забави у вези са карневалом.
Карневал у Ивреји познат је по „Бици наранџама”, у којој се учесници пешке и „војске тиранина” на колима гађају воћем, у знак сећања на ратове средњег века, као алегорију борбе за слободу. Сматра се једним од најстаријих карневала на свету. Овај обичај обележава побуну становника Ивреје против тиранијске власти у средњем веку. Према легенди, ћерка млинара, позната као la Mugnaia, убила је градског тиранина након што је покушао да је отме, што је изазвало устанак и донело већу слободу грађанима. Данашња прослава карневала у Ивреји обухвата поворке у средњовековним костимима, фолклорне ансамбле и музичке наступе из Италије и других европских земаља. Током свечаности традиционално се служи fagiolata, густа чорба од пасуља. мини|249x249п|Амброзијански карневал у Милану. Амброзијански обред (итал. rito ambrosiano) представља латински литургијски обред Католичке цркве и Источне православне цркве (у оквиру западног обреда, односно Божанске литургије светог Амврозија). Обред је назван по светом Амврозију, епископу Милана из 4. века. Користи га око пет милиона католика на већем делу подручја Миланске надбискупије (изузев Монце, Тревиља и Трецо сул'Ада), као и у појединим парохијама бискупија Комо, Бергамо, Новара и Лоди, у бискупији Лугано у кантону Тичино у Швајцарској, као и у мањем обиму у неким православним парохијама западног обреда и у посебним приликама у другим јурисдикцијама. У већем делу Миланске надбискупије карневал траје четири дана дуже и завршава се у суботу након Пепелнице, управо због примене амброзијанског обреда.
На Сардинији, карневал (на сардинском језику Carrasecare или Carrasegare) знатно се разликује од оног на италијанском копну. Већина сардинских прослава, поред гозби и парада, обухвата и грубе обреде плодности, као што су симболична проливања крви ради „оплођавања” земље, мотиве смрти и васкрсења карневалских ликова и приказе насиља и мучења. Типични ликови сардинског карневала често су зооморфни и/или андрогини, као што су Мамутони и Исохадори из Мамојада, Боес и Мердулес из Отане, као и бројни други. Карневал се обележава уличним перформансима које обично прате сардинске тужбалице, познате као attittidus, што дословно значи „плач детета када мајка више не жели да га доји” (од речи titta, у значењу дојке). Посебно значајне карневалске манифестације на Сардинији су Сартиља у Ористану и Карневал у Темпио Паузанији.
Велика недеља мини|249x249п|„Мистери”, процесија Страсне недеље у Трапанију, Сицилија. Велика недеља се обележава у појединим деловима јужне Италије, нарочито на Сицилији. Најпознатија је Велика недеља у Трапанију, која кулминира Processione dei Misteri di Trapani, односно Misteri di Trapani (енгл. Procession of the Mysteries of Trapani). Реч је о целодневној пасијској процесији у којој учествује 20 носила са реалистичним скулптурама израђеним од дрвета, платна и лепка. Скулптуре приказују појединачне сцене догађаја Христових страдања и представљају својеврсну пасијску драму, која је средишњи и завршни догађај Велике недеље у Трапанију. Misteri di Trapani убрајају се међу најстарије верске манифестације у Европи које се непрекидно одржавају, јер се изводе сваког Великог петка још пре Ускрса 1612. године. Процесија траје најмање 16 сати без прекида, а повремено и дуже од 24 часа, што је чини најдужом верском свечаношћу на Сицилији и у Италији. мини|249x249п|Страсна недеља у Барселони Поцо ди Гото, Сицилији. Међу значајним обележавањима Велике недеље у Италији издвајају се и Велика недеља у Барчелони Поцо ди Гото и Велика недеља у Руву ди Пуљи. Обележавање у Барчелони Поцо ди Гото дубоко је укорењено у историји шпанске Сицилије (1516–1713), када је цело острво било под влашћу Арагонске круне, а потом, заједно са Краљевином Напуљ, под јурисдикцијом Шпанске круне. Године 1571. становници Поцо ди Гота (Pozzogottesi) добили су од Великог суда надбискупа Месине дозволу да бирају сопственог капелана при цркви Светог Вита, чиме више нису зависили од архипрезвитера из Милаца. Прва процесија одржана је 1621. године као чин протеста против поротника града Милаца, под чијом је политичком и административном влашћу Поцо ди Гото тада био, као и као завет да ће се прекинути однос потчињености, који је трајно укинут 22. маја 1639. године. мини|249x249п|Страсна недеља у Руво ди Пуљи, Апулија. Обреди Велике недеље у Руву ди Пуљи представљају главни догађај у овом апулијском граду. Фолклорне, сакралне и профане традиције, карактеристичне за локалну, рувестинску културу, привлаче бројне туристе из суседних градова, као и из осталих делова Италије и Европе, те су увршћене од стране организације I.D.E.A. међу догађаје нематеријалног културног наслеђа Италије. О постојању првих рувестинских братстава сведочи полиптих, византијско дело потписано иницијалима Z. T. на којем је приказана Богородица са Христом и члановима братства, уз натпис: Hoc opus fieri fec(e)runt, confratres san(c)ti Cleti, anno salut(i)s 1537. Ово дело чува се у цркви Чистилишта, у левом броду посвећеном Светом Анаклету.
Цвети (Палмова недеља) мини|249x249п|Цветна недеља у Стурну, Кампанија, Италија. У Италији се на Цвети, поред палминих гранчица, користе и мале маслинове гране, које су лако доступне у медитеранској клими. Оне се постављају на улазе у куће (на пример, окаче се изнад врата) и ту остају све до наредних Цвети. Из тог разлога палмине гране се обично не користе у целости, због своје величине, већ се њихови листови плету у мање облике и украсе. Мале маслинове гране често се користе и за украшавање традиционалних ускршњих колача, заједно са другим симболима рађања и новог живота, као што су јаја.
Ускршњи понедељак У Италији је Ускршњи понедељак званични државни празник и назива се Lunedì dell’Angelo („Понедељак анђела”), Lunedì in Albis, или, чешће, Pasquetta. Уобичајено је да се тог дана организују породични излети у природу, као и пикници или роштиљи у друштву пријатеља.
Духови (Педесетница) У Италији је током Духова био обичај да се са плафона цркава посипају латице ружа, у сећање на чудо „жарких језика” Светог Духа. Због тога се ова прослава на Сицилији и у другим деловима Италије назива Pasqua rosatum. Италијански назив Pasqua rossa потиче од црвене боје одевања свештеника која се користи на Духове.
Популарне традиције мини|400x400п|Scoppio del carro у Фирентинској катедрали, Тоскана, на Ускрс. У Италији постоји велики број традиција повезаних са Ускрсом (Pasqua). У Версилији, као знак опроштаја, али овога пута упућеног Исусу, жене морнара љубе земљу уз речи: Terra bacio e terra sono – Gesù mio, chiedo perdono („Љубим земљу и земља сам – мој Исусе, молим те за опроштај”). У Абрцу су пак обичаји сељака током Ускрса да у храну додају освећену воду. Света вода се користи и у Јулијској Крајини, где се пола чаше попије на празан стомак, пре него што се поједу два кувана јаја и фокача, уз бело вино.
Други симбол који се користи током ускршњег периода је ватра. Нарочито у Коријану, у покрајини Римини, на Велику суботу се пале ломаче. Истовремено, освећена ватра се преноси у села аутономне покрајине Болцано. Ломаче се пале и у Сан Марко ин Ламис, овога пута на колима са точковима.
У Фиренци употреба свете ватре временом је пролазила кроз промене: пре 1000. године свеће су уносане у куће и пале помоћу друге свеће, која је била запаљена кроз сочиво или креч; почетком 14. века користила су се три кречна камена за који се по традицији веровало да потичу из Христовог гроба у Јерусалиму. Ове кречне камене Пачи породици је даровао Готфрид Бујонски. Касније је у Фиренци обичај коришћења свете ватре добио материјализован облик у виду кола пуна пиротехнике (Scoppio del carro).