Божићне песме су по свом пореклу народне и датирају још из предхришћанског раздобља. Наши преци су певали и играли при обреду у жељи да умилостиве природне силе, надајући се да ће песмом, игром и магијом речи испеваних у току обреда придобити наклоност природе и имати богату жетву и лов.

Бадњи дан и Божић су опевани у многим народним песмама. Божићне песме су обредне лирске народне песме зимског периода. Певале су се у породичном дому за време божићних и новогодишњих празника. Према веровању, сукоб сила мрака и светлости завршавао се на Божић, када силе светлости коначно побеђују. Док потпаљују бадњак на огњишту, укућани песмом и магијом речи помажу да се роди сунце - млади Бог (Божић). Он се у песмама јавља као заштитник породице и укућана.

Од појаве хришћанства те песме су добиле хришћански садржај, и то искључиво божићни. Касније су се јавиле компоноване божићне песме. Осим библијских догађаја у вези са рођењем Исуса Христа, старије божићне песме имају и аграрно-фолклорне елементе.

Историја Свети Григориј Назијански је написао многе песме и химне од којих су неке укључене у богослужења, али су неки одломци из његових проповеди узете за Ирмос канона који се на Јутрењу пева у божићно време. (-{Христос раждајетсја, славите: Христос с небес зрјашчите: Христос на земљи, возноситесја: појте Господеви всја земља, и веселијем воспојте људије, јако прослависја}-.

Свети Роман Мелод - Слаткопјевац је саставио божићну песму „Дјева днес” која је стекла велики углед и популарност и коју су до краја XII века сваке године на Божић певала два хора цркве Свете Софије и цркве Светих Апостола код свечаног царског ручка у Константинопољу.

Свети Софроније је написао божићне тропаре који су укључени у богослужења у божићно време.

Јован Дамаскин је написао божићни канон.

Анатолије је написао стихире за Божић а осим њега је богослужбене божићне песме саставио и Јосиф Гимнограф.

У српској православној традицији, као најзначајнији аутор празничних песама фигурира свети владика Николај Велимировић. Овај светитељ је написао и прикупио на хиљаде песама са божићном тематиком.

Врсте божићних песама Српска традиција је блиска традицији Руса, Грка и Румуна, који такође имају обичај певања богомољачких песама.

Постоје две врсте православних божићних песама. Црквене се искључиво певају, зато што употреба инструмената унутар цркве није у духу православља.

Осим црквених, певају се и побожне народне песме које се изводе уз пратњу традиционалних инструмената, што је веома популарно у Грчкој и Русији.

Народне побожне песме не изводе монаси и монахиње, већ музичари на традиционалним инструментима у духу православља. Те песме се изводе по различитим скуповима и саборима, али не и у цркви.

Обичаји у Србији На дан Божића пошто сви стану око стола домаћин запали свећу, окади иконе и све присутне, па преда кадионицу неком млађем, ко кади целу кућу. Потом се пева Божићни тропар.

Осим песама које су укључене у богослужја, многе познате божићне песме су компоноване и певају се у време Божића. Постоји обичај коринђања.

Коринђаши који иду од куће до куће, такође певају божићне песме. У тим песмама се често, осим Исусовог рођења, спомињу и жеље за благостањем, спомињу се хлеб, жито и изобиље пољских плодова.

У Банату коринђаши иду на Бадњи дан од куће до куће, рецитују или певају божићне песме и добијају дарове

Код Русина у Војводини деца на Бадње вече после вечере у групама или појединачно коринђају - иду по селу код родбине и пријатеља или од куће до куће где певају пригодне божићне песме.

На северу Бачке, код Буњеваца, божићне песме се певају на поноћној миси у цркви. Препознатљиве божићне песме су: „Хајте браћо да идемо”, „Спавај мали Божићу”, „Марија Дивица синка родила”, „Здрав будни, мили гост”.

У Срему су двадесетих година XX века били веома популарни „Звездари”. Они су ишли од куће до куће као и коринђаши али су имали посебну кореографију. Представљали су три краља који су уз помоћ звезде ишли да се поклоне Христу који се родио. Због тога су имали дугачке кошуље или плаштове, браде и бркове, што није било обавезно, на главама су имали направљене круне од картона и украшене станиолом. Онај који је био у средини, носио је звезду. Звезда је била нарочито направљена за ту прилику јер је изгледала као сито које је било украшено светим сличицама и станиолом. У средини је било мало стакло а у том ситу се налазила залепљена свећа, касније батеријска лампа. То сито-звезда било је повезано са једном направом од летвица која је функционисала као опруга тако да ако су се стисле ручке, сито-звезда је полетело напред. За то време су певали пригодну песму: „...На колена су пали, дарове су Њему дали...” и „...Родио се Спаситељ у Витлејему...”

У данашње време од куће до куће одлазе и „Бетлехемари” или „Вертепаши”. То су деца која су обучена као пастири и најчешће имају бркове, дугачке браде и шубаре на главама. Са њима иде и дете које је обучено у дугачку белу кошуљу и представља анђела а најчешће има и направљена крила и неки украс на глави. Пастири носе „Бетлехем”. То је кутија која је направљена као кућица, односно шталица а има постављене ручке да је деца лакше носе. „Шталица” је украшена изнутра и обично су ту постављене и фигурице малог Исуса, Богородице, животиња - овце, магарац... Улазећи у куће, певају тропар рождества. Деца представљају игроказ који говори о рођењу Исуса.

Божићне песме у свету У Грчкој деца на Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме а заузврат буду почашћени слаткишима и новцем. Сличан обичј постоји и код нас.

У Грузији се божићне песме певају у уличним поворкама. Певачи су обично костимирани и прикупљају новац у хуманитарне сврхе.

У Пољској су божићне песме незаобилазни део прославе Божића. Према истраживању Пољског националног радија, готово 80 процената Пољака пева божићне песме за божићном трпезом. Толико су популарне да је једна од њих под називом „Бог се рађа” замало постала државна химна.

Божић је послужио као инспирација за многе пригодне композиције. Једна од њих је "Jingle Bells", написана 1857 године. Композитор те песме је Џејмс Лорд Пјерпонт.

Песма је премијерно изведена у Унитаристичкој цркви у Бостону где је Пјерпонт радио као оргуљаш. Пошто се много допала верницима, они су замолили Пјерпонта да је поново изведе за Божић исте године. Од тада је ова песма преведена на многе светске језике и већ годинама представља најпознатију светску божићну песму.

Божићна песма која је такође позната и популарна је „Тиха ноћ” која се пева преведена на многе језике.

Унеско је "Тиху ноћ" прогласио нематеријалном културном баштином и светском песмом мира.

"Silent night" у извођењу Бинга Крозбија важи за најпродаванији сингл свих времена.

Песма „Do they know it’s Christmas?" је настала 1984. године. Песму је извела група најпопуларнијих музичара тог времена Band Aid који су се окупили захваљујући ангажовању Боба Гелдофа, да би прикупили средства неопходних за прехрањивање гладних у Етиопији. Песма је доживела велики успех и реиздата је још два пута са различитим поставама. То је био један од најпродаванијих британских синглова свих времена.

Референце