Милошин је хромска врста минерала халојзита пронађена на Рудњаку у Србији. То је минерал сивоплаве боје који овлажен постаје зеленоплав.
Историјат Милошин је пронашао барон Хердер на Рудњаку 1835. године. У Србију је дошао на позив кнеза Милоша како би проучио рудно богатство, па је новопронађени минерал назвао милошин у кнежеву част (1839). Први га је проучио Брајтхаупт 1838. године и прогласио га новом врстом минерала. Међутим, он га је анализирао само квалитативно, док су га квантитативно анализирали С. Керстен, М. Благојевић, а такође и Марко Леко, чији је то био први научни рад. Те анализе су се међусобно веома разликовале. Сима Лозанић је 1884. године извршио анализу милошина и тада је утврдио да се ради о смеши два минерала; због тога све претходне анализе нису биле валидне. Зелени минерал у тој смеши је Лозанић назвао александролит у част краља Александра, а плавом је задржао име милошин. Тако је Лозанић одредио формулу овог минерала, коју је касније Сава Урошевић писао као: -{(H4Al2Si2O9)•H4Cr2Si2O9}-. Милошин је поново био предмет проучавања 1942. и 1949. када је урађена диференцијално-термичка анализа и 1953, када је урађена рендгенска и термогравиметријска анализа и тада је милошин редефинисан као хромни халојзит. З. Максимовић је 1957. године потврдио да је Лозанић био у праву када је 1984. пронашао да су милошин и александролит настали распадањем авалита, при чему се издвајају алкалије и део силицијум-диоксида.Бојовић, С. 1996. Сима Лозанић (1847-1935). Едиција Најзнаменитији Срби. коло 1, Великани науке. Принцип: Београд.
Састав милошина једињење формула процентни удео (%) силицијум-диоксид -{SiO2}- 46,37 алуминијум(III)-оксид -{Al2O3}- 30,18 хром(III)-оксид -{Cr2O3}- 9,75 гвожђе(III)-оксид -{Fe2O3}- 0,91 магнезијум-оксид -{MgO}- траг калијум-оксид -{K2O}- траг вода -{H2O}- 13,76
Референце
Види још Списак минерала
Категорија:Минерали