Разврата је праисторијско археолошко налазиште смештено у Ђердапској клисури, у близини локалитета Икоана, на подручју источне Србије. Локалитет се хронолошки датира у прву половину 7. миленијума пре нове ере и припада периоду касне фазе ђердапског мезолита. Археолошки остаци указују на насеље у коме су обављане активности сличне онима забележеним на оближњим мезолитским локалитетима у Подунављу.
Географски положај и природно окружење Локалитет Разврата налази се у непосредној близини Дунава, у зони Ђердапске клисуре, простора који је током мезолита представљао један од кључних региона за насељавање ловачко-сакупљачких заједница. Близина реке омогућавала је приступ воденим ресурсима, док је околни терен пружао могућности за лов и сакупљање. Просторна блискост локалитета Разврата и Икоане указује на постојање мреже насеља која су функционисала у оквиру истог еколошког и економског система.Душан Михајловић, Јасна Вуковић, Бобан Трипковић (2023). Корени европске цивилизације - Лепенски Вир, Старчево, Винча. Младинска књига. ISBN 9788679284594.
Хронологија и истраживања На основу археолошких налаза и карактеристика станишта, Разврата се датира у прву половину 7. миленијума пре нове ере, што одговара периоду развијеног ђердапског мезолита. Истраживања су показала да је локалитет био део интензивно насељеног простора, са континуираним коришћењем током одређеног временског интервала.Mihailović, Bojana (2012). Vodič kroz kulturu: Lepenski vir. Beograd: Narodni muzej. ISBN 978-86-7269-134-4.
Остаци насеља и архитектура На локалитету Разврата откривене су овалне земунице са кружним огњиштима, које представљају типичан облик мезолитске архитектуре у Ђердапској клисури. Поред ових објеката, констатована су и станишта правоугаоне основе са огњиштем, што указује на разноврсност архитектонских решења и могуће експериментисање са просторном организацијом стамбених објеката. Присуство различитих типова станишта може одражавати функционалне разлике, хронолошке промене или варијације у оквиру исте заједнице.
Материјална култура Већина камених алатки са локалитета Разврата израђена је од кварца, што указује на коришћење локално доступних сировина. Ова пракса је у складу са технолошким традицијама мезолитских заједница у Ђердапу, које су се ослањале на природне ресурсе непосредног окружења. Типови алатки указују на активности везане за свакодневни живот, као што су обрада хране, обрада дрвета и припрема ловачке опреме.
Фаунистички остаци и исхрана Фаунистички остаци са локалитета Разврата слабо су очувани, што ограничава могућности детаљније реконструкције исхране становника. Ипак, у контексту блиских локалитета и познатих економских стратегија ђердапског мезолита, може се претпоставити да је исхрана била заснована на комбинацији ловачких и речних ресурса.
Погребне праксе На локалитету Разврата нису откривени гробови, што може указивати на то да простор није имао погребну функцију или да су сахране обављане на другом месту, ван насеља. Ова појава није неуобичајена у мезолитским контекстима и указује на разноврсност пракси у оквиру ђердапских заједница.
Значај локалитета Разврата има значајну улогу у проучавању ђердапског мезолита јер:
допуњује слику о мрежи мезолитских насеља у близини Икоане, пружа податке о разноврсности стамбене архитектуре, сведочи о употреби локалних камених сировина, пре свега кварца, омогућава поређење са другим локалитетима у региону са сличном хронологијом, доприноси разумевању организације живота у касном мезолиту Подунавља.
Референце
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Ђердапска клисура Категорија:Праисторија