Мишел Шион () је француски теоретичар филма, композитор и аутор.
Биографија Рођен је 1947. године у Француској. Образовао се у области музике и уметности звука, а током професионалне каријере развио је интердисциплинарни приступ који повезује музичку теорију, филмске студије и анализу аудиовизуелних медија. Значајан утицај на његов рад имала је сарадња са Пјером Шефером (фр. Pierre Schaeffer), једним од утемељивача конкретне музике, што је усмерило његово интересовање ка перцептивним и теоријским аспектима звука.
Поред академског рада, Шион је активан као композитор електроакустичке музике и аутор бројних звучних и мултимедијалних дела. Његова теоријска истраживања заснивају се на практичном искуству рада са звуком, што његов приступ филмској теорији издваја од традиционално визуелно оријентисаних приступа. Аутор је великог броја књига и есеја о звуку, гласу и музици у филму, које се данас сматрају основном литературом у области теорије филмског звука.
Кључни појмови и теоријски доприноси Развио је низ појмова и теоријских оквира који су значајно утицали на разумевање улоге звука у филму. Његов рад допринео је померању фокуса филмске теорије са доминантно визуелног приступа ка анализи аудиовизуелног искуства као јединствене целине.
Аудио-визуелни уговор Један од централних појмова у Шионовој теорији јесте аудио-визуелни уговор (фр. contrat audiovisuel), којим се описује прећутни договор између филма и гледаоца. Према овом концепту, гледалац прихвата звук и слику као међусобно повезане елементе, чак и када њихова веза није реалистична. Звук активно обликује начин на који се визуелни садржај тумачи, док слика истовремено утиче на перцепцију звука.
Акузматички звук Шион је даље развио појам акузматичког звука, који означава звук чији извор није видљив у кадру. Иако појам потиче из музичке теорије, у филмском контексту добија посебан значај. Акузматички звук може да створи осећај напетости, неизвесности или ауторитета, јер гледалац чује звук без могућности да га визуелно идентификује. Посебно је значајна анализа тренутка у којем се извор звука појављује у слици.
Глас у филму У књизи The Voice in Cinema Шион посвећује посебну пажњу улози гласа у филму, нарочито гласу који није везан за видљиво тело, као што је нараторски глас или глас ван кадра. Према Шиону, глас у филму има снажан наративни и перцептивни потенцијал, јер може да усмерава пажњу гледаоца, обликује значење сцене и утиче на субјективно искуство филма.
Изабрана дела
Књиге
Le Son au cinéma (1985) La Musique au cinéma (1995) Audio-Vision: Sound on Screen (1994) The Voice in Cinema (1999)
Film, A Sound Art (2009)
Музичка и звучна дела
Requiem Crayonnés ferroviaires
La Messe de terre
Референце
Категорија:Француски композитори Категорија:Биографије живих особа Категорија:Рођени 1947.