Tinocallis takachioensis (Higuchi, 1972) је врста биљне ваши из породице Aphididae и реда Hemiptera (риличари).
Распрострањење T. takachioensis је интродукована у Европу (Француска, Немачка, Енглеска, Холандија, Сицилија, Андора) и Сједињене Америчке Државе. Чини се да је сада настањена у већини ових земаља. Храни се брестом (врста рода Ulmus) и неким другим родовима у Јапану, Кини и источном Сибиру. У Британији, T. takachioensis се редовно налази на увезеним бонсаи биљкама (Ulmus и Zelkova spp.) (Roques & Auger-Rozenberg, 2006). Први пут врсту је у Енглеској, у „дивљини“ забележио Деринг (2007, 2008), који је сакупио на бресту (Ulmus glabra) у Беркширу. Такође, забележена је 2012. године у Линколну, у Великој Британији (Mick Talbot). У Србији, ова врста је алохтона, може се наћи до 500 m надморске висине.
Опис Све одрасле вивипарне јединке имају крила. Дужина тела је 1,8-2,0 mm. Ове крилате јединке су бледо жуто-зелене боје са сјајном црном главом и грудима. Антене су око 0,88 пута дуже од тела, а сегмент III носи 19-24 (углавном 22) секундарних ринарија. Терминални израштај је 0,92-1,2 пута дужи од основе сегмента VI антена. Глава нема дорзалне израштаје. Пронотум и мезонотум носе по пар дорзалних израштаја. Пар на пронотуму је мали и блед, док је пар на мезонотуму велики и тамни. Постоји црна мрља на месту спајања фермура и тибије. Незреле јединке су бледо жуто-зелене боје са бројним израштајима. Формирају велике колоније на доњој страни листова.
Циклус развића Када су научници први пут пронашли врсту T. takachioensis у Британији, 2010. године, није било јасно како врста презимљава. Да ли је производила полне јединке и презимљавала као јаја? Или је наставила да се размножава партеногенетски без обзира на хладније време? Затим су у октобру 2018. пронашли незреле и зреле овипаре на бресту у Алфристону, у Источном Сасексу, Енглеска, чиме су потврдили да барем део популације презимљава у стадијуму јајета. Пирон (2013) је сугерисао да би са климатским променама у Западној Европи клима могла бити довољно слична Јапану да би омогућила T. takachioensis да преживи блаже зиме партеногенетски, чак и уз повремене јаке мразеве.
Биљке хранитељке Врста је забележена на 4 врсте из рода Ulmus: Ulmus canescens, Ulmus glabra, Ulmus × hollandica, Ulmus japonica.
Природни непријатељи Мало је запажања о природним непријатељима врста рода Tinocallis. Лумбиеррес ет ал. (2005) су забележили врсту Oenopia conglobata, предатора T. takachioensis на Иберијском полуострву.
Референце
Спољашње везе https://www.gbif.org/species/2071525
Категорија:Биљне ваши Категорија:Риличари