мини|400x400п|Информативни дисплеј који приказује код-шер летове (означене вишеструким бројевима летова у идентичним временима и бројевима гејта), на аеродрому Варшава Шопен.Код-шер () је пословни аранжман, уобичајен у ваздухопловној индустрији, у којем две или више авио-компанија објављују и продају исти лет под сопственом ознаком и бројем лета („шифра лета авио-компаније“) као део свог објављеног реда лета. Типично, лет обавља једна авио-компанија, док седишта за лет продају све авио-компаније које сарађују користећи сопствену ознаку и број лета.

Код се односи на идентификатор који се користи у реду летења, генерално двоцифрени IATA код авио-компаније и број лета. Дакле, XX224 (број лета 224 који обавља XX авио-компанија), авио-компанија YY може такође продавати као YY568, а ZZ као ZZ9876. Авио-компаније YY и ZZ се у овом случају називају „маркетиншке авио-компаније“ (понекад скраћено MKT CXR за „маркетиншки превозник“).

Већина великих авио-компанија данас има код-шер партнерства са другим авио-компанијама, а кључна је карактеристика главних авио-савеза. Типично, код-шер споразуми су такође део комерцијалних споразума између авио-компанија у истим авио-савезима.

Историја 1967. авио-компанија Ричарда А. Хенсона Hagerstown Commuter, придружила се претходнику компаније US Airways, регионалној компанији Allegheny Airlines, у првом код-шеру односу у земљи. Термин „код-шер“ су измислили Квантас и Американ ерлајнс 1989., а 1990. ове две компаније су обезбедиле своје прве код-шер летове између низа аустралијских и америчких градова. Код-шер је од тада постало широко распрострањено у авио-индустрији, посебно након формирања великих авио-савеза. Ови савези имају опсежне програме дељења кода и умрежене програме лојалних путника.

Терминологија Према код-шер споразуму, авио-компанија која администрира лет (она која поседује оперативне дозволе, аеродромске слотове и планира/контролише лет и одговорна је за услуге земаљског опслуживања) се обично назива оперативни превозник, често скраћено OPE CXR, иако је IATA SSIM термин „администрирајући превозник“ прецизнији. Разлог за то је што може бити укључен трећи превозник, обично у случају да авио-компанија која је првобитно планирала да изврши лет треба да ангажује подизвођача да изврши лет у њихово име (обично закуп са употребом по потреби, што значи да се авион изнајмљује са посадом и свим објектима за лет, обично због ограничења капацитета, техничких проблема итд.). У овом случају, авио-компанија која превози путнике требало би да буде одређена за оперативног превозника, јер је она та која превози путнике/терет.

Када се лет продаје под неколико ознака и бројева као што је горе описано, онај који објављује „административни превозник“ се обично назива „главни лет“ (за разлику од код-шер маркетиншког лета).

Разлози и предности Авио-компаније учеснице могу представити заједнички број лета из неколико разлога, укључујући:

За путнике

летови са преседањем: ово пружа јасније рутирање за купца, омогућавајући купцу да резервише путовање од тачке А до тачке Ц преко тачке Б под кодом једног превозника, уместо да купац резервише од тачке А до тачке Б под једним кодом, а од тачке Б до Ц под другим кодом. више алтернатива: код-шер нуди путницима више избора путовања, потенцијално погоднија времена поласка и доласка и лакше везе у мрежама авио-компанија чланица. више поена/миља: погодности за лојалне путнике обично остају на снази у оквиру уговора о код-шер лету, што путницима омогућава да зарађују и користе поене или миље код више авио-компанија које учествују у програму.

За авио-компаније

летови обе авио-компаније које лете на истој рути: ово обезбеђује очигледно повећање учесталости услуге на рути од стране једне авио-компаније. перципирана услуга за тржишта која нису услужена: ово пружа метод превозницима који не управљају сопственим авионима на датој рути да стекну видљивост на тржишту приказивањем бројева својих летова.

Врсте Постоји неколико врста код-шер аранжмана:

блок простор: Комерцијална авио-компанија купује фиксни број седишта од администратора (оперативног/главног) превозника. Обично се плаћа фиксна цена, а седишта се држе ван инвентара администратора. Маркетиншка авио-компанија сама одлучује у којим класама резервације се седишта продају (блок седишта је оптимизован баш као и у кабини другог авиона). слободан проток: Системи за инвентар и резервације авио-компанија комуницирају у реалном времену путем порука, обично IATA AIRIMP/PADIS порукама (TTY и EDIFACT). Мапирање класа резервације је дефинисано између авио-компанија. Ниједно седиште није везано за било коју авио-компанију и свака авио-компанија може продати било који број седишта. ограничен слободан проток: У основи исто као горе наведено, али ограничење (максималан број седишта) је дефинисано за сваку од маркетиншких авио-компанија које учествују у заједничком лету са административним превозником.

Конкурентске забринутости Велика конкуренција у авио-индустрији се врти око продаје карата. Организације потрошача и национална министарства трговине критикују дељење кодова јер се тврди да је збуњујуће и нетранспарентно за путнике.

Референце

Спољашње везе

Чланак о могућности код-шера између северноамеричких железничких и авио-линија

Категорија:Путовање