алт=Solar park|мини|Соларни парк Јанерсдорф снаге 40,5 MW у Пригницу, Немачка Фотонапонска електрана, позната и као соларни парк, соларна фарма или соларна електрана, представља велико, на електроенергетску мрежу прикључено фотонапонско постројење (ФВ систем) намењено производњи електричне енергије за тржиште. Ове електране се разликују од већине кровних и других децентрализованих соларних система по томе што испоручују електричну енергију на нивоу електроенергетског система, а не појединачним корисницима. За ову врсту пројеката често се користи и термин соларна енергија комуналног обима.

Овај приступ се разликује од концентрисане соларне енергије, друге главне технологије за велику соларну производњу, која користи топлоту за покретање различитих врста класичних генератора. Обе технологије имају своје предности и недостатке, али је из различитих разлога фотонапонска технологија до сада знатно шире примењивана. Према подацима из 2019. године, око 97% инсталисаног капацитета соларне енергије комуналног обима чинили су фотонапонски системи.

У појединим државама, инсталисани капацитет фотонапонских електрана изражава се у мегават-пику (MWp), што представља теоријски максималну једносмерну снагу соларног низа. У другим земљама, произвођачи наводе површину и ефикасност панела. Међутим, у Канади, Јапану, Шпанији и Сједињеним Америчким Државама често се користи нижа, номинална излазна снага у мегаватима наизменичне струје (MWAC), која је директније упоредива са другим облицима производње електричне енергије. Већина соларних паркова развија се са капацитетом од најмање 1 MWp. До 2018. године, највеће оперативне фотонапонске електране у свету премашиле су капацитет од 1 гигавата. Крајем 2019. године, око 9.000 соларних фарми имало је капацитет већи од 4 MWAC, са укупним инсталисаним капацитетом већим од 220 GWAC.

Већина постојећих фотонапонских електрана великог обима у власништву је и под управом независних произвођача електричне енергије, али је учешће пројеката у власништву локалних заједница и комуналних предузећа у порасту. Раније су готово сви пројекти били бар делимично подржани регулаторним подстицајима, као што су загарантоване откупне цене или пореске олакшице. Међутим, услед значајног пада уравнотежених трошкова производње током 2010-их и постизања мрежне паритетности на већини тржишта, спољни подстицаји више углавном нису неопходни.

Историја

десно|мини|Соларни парк Серпа изграђен у Португалу 2006 Први соларни парк снаге 1 MWp изградила је компанија Arco Solar крајем 1982. године у месту Луго, у близини Хесперије у Калифорнији. Након тога, 1984. године, изграђено је постројење снаге 5,2 MWp у области Карицо Плејн. Оба постројења су у међувремену стављена ван функције, иако је на локацији Карицо Плејн 2015. године пуштена у рад нова електрана, Топаз соларна фарма. Следећа фаза развоја уследила је након измена система загарантованих откупних цена у Немачкој 2004. године, што је довело до изградње великог броја соларних паркова.

Од тада је у Немачкој изграђено неколико стотина електрана већих од 1 MWp, од којих је више од 50 имало капацитет већи од 10 MWp. Увођењем загарантованих откупних цена 2008. године, Шпанија је накратко постала највеће тржиште, са око 60 соларних паркова снаге преко 10 MW, али су ти подстицаји касније укинути. Сједињене Америчке Државе, Кина, Индија, Француска, Канада, Аустралија и Италија,између осталих, такође су постале значајна тржишта, што је приказано у списковима фотонапонских електрана.

Највећа постројења у изградњи имају капацитете од стотина MW p, а нека и више од 1 GW p .

Локација и коришћење земљишта алт=|мини|Мозаична расподела фотонапонских (ПВ) електрана у пејзажу југоисточне Немачке Потребна површина земљишта за одређени капацитет производње зависи од локације, ефикасности соларних панела, нагиба терена и врсте носеће конструкције. Соларни низови са фиксним нагибом, који користе типичне панеле ефикасности око 15%, на равном терену захтевају приближно 1 хектар по мегавату у тропским подручјима, док та површина у северној Европи може прећи 2 хектара.

Због дужих сенки које настају при већим угловима нагиба, потребна површина је обично око 10% већа код подесивих конструкција или система са једноосним праћењем сунца, односно око 20% већа код двоосних система, иако ови проценти варирају у зависности од географске ширине и топографије.

Сматра се да су најповољније локације за соларне паркове, са становишта коришћења земљишта, такозване браунфилд локације, односно подручја која немају другу значајну намену. Чак и у пољопривредним подручјима, значајан део површине соларне фарме може се користити и за друге продуктивне сврхе, као што су узгој пољопривредних култура или подршка биодиверзитету. Промена албеда може утицати на локалну температуру; поједине студије указују на пораст температуре услед ефекта топлотног острва, док друге показују да се у сушним екосистемима околина може чак и расхладити..

Технологија Већина соларних паркова су фотонапонски системи постављени на тлу, познати и као соларне електране на отвореном простору. Они могу бити изведени са фиксним нагибом или са системима за праћење Сунца са једном или две осе. Иако системи за праћење повезују се са већом производњом електричне енергије, истовремено доводе до већих трошкова изградње и одржавања. Соларни инвертер претвара једносмерну струју произведену у фотонапонском низу у наизменичну струју, а прикључење на електроенергетску мрежу врши се преко високонапонског трофазног трансформатора, најчешће напонског нивоа од 10 kV или више.

Економија и финансије Током последњих година, фотонапонска технологија је према доступним подацима, уочено је повећање ефикасности у производњи електричне енергије, као и смањење трошкова инсталације по јединици снаге и скраћење енергетског периода повраћаја (EPBT). У многим деловима света, фотонапонски системи су достигли ниво мрежне паритетности и све чешће се користе у производњи електричне енергије.

Како су трошкови производње соларне енергије достигли ниво упоредив са другим изворима на тржишту електричне енергије, фотонапонски системи су постали конкурентни без додатне подршке. Подстицаји и субвенције који су у ранијем периоду били коришћени ради подстицања развоја тржишта постепено су замењивани механизмима као што су јавне аукције и конкурентни тендери, што је допринело даљем снижавању цена.

Види такође

Референце

Категорија:Електране Категорија:Инфраструктура Категорија:Соларна енергија