мини|Палеовулканске купе Грот (у првом плану) и Облик (лево у позадини) Клизиште у Јовцу, које је 1977. године погодило село Јовац у Општини Владичин Хан, једна је од највећих природних катастрофа која се десила у Србији. Маса земље, која је кренула са палеовулканских купа Грот и Облик, у ноћи између 17. и 18. фебруара 1977. године покренула је 150 милиона метара кубних земље. Ерозија тла је трајала неколико дана и с лица земље збрисала 11 од тадашњих 16 махала, па су се и остаци кућа нашли под водом. Ова природна катастрофа, поштедела је само сеоско гробље. Неколико махала са супротне стране Јовачке реке остало је поштеђено. Људских жртава није било.

Током ове природне катастрофе створила се природна брана којом је преграђена Јовачка река и настало је више урвинских језера: највеће Јовачко језеро и пет мањих. Због свог значаја, одлуком Скупштине општине Владичин Хан, децембра 2014. године стављена су под заштиту, као Споменик природе Јовачка језера.

Клизиште мини|250x250п|Поглед на Облик Према сећањима очевидаца, данима пре покретања клизишта падала је киша, а било је и снега а онда је у ноћи између 17. и 18. фербуара 1977. године село Јовац поред Владичиног Хана захватила катастрофа каква се у овим крајевима не памти. Маса која је кренула са Облика из суседног Грота покренула је 150 милиона метара кубних земље. Илустрације ради, ова маса била би довољна да испуни 65.000 олимпијских базена или 150 фудбалских стадиона.

Клизиште је трајало неколико дана и збрисало је са лица земље 11 од укупно 16 махала, колико је село Јовац тада имало. Опстале су само махале са супротне стране Јовачке реке и сеоско гробље. Нестало је око 500 хектара шума, ораница, пашњака и воћнака. Тоне земље су склизнуле са планина и блато је покрило земљу, а на све стране појавиле су се провалије. Срећом, људских жртава није било, али је 58 породица остало без крова над главом. Захваљајући помоћи људи из целе тадашње земље спашен је један део њихове имовине.

Последице и санирање штете Мештани села Јовца, 58 породица колико их је тада живело на територији коју је захватила стихија, сместили су се у суседно село Стубал, где и данас живе. Њихово насеље названо је Јовачко. У четири преостале махале остало је да живи тридесетак старачких домаћинстава, а данас их има свега десетак, односно мање од тридесет мештана, махом старијих. Живот се на ову територију никада није вратио.

Становници околних села, који су тада били деца, још увек се сећају ове катастрофе. Према њиховим речима, цело Врање је притекло у помоћ. Ангажована је војска, полиција, ватрогасци, грађани и сва доступна механизација — булдожери и друге радне машине. До села више није било ни прилазног пута.

Почетком 80-тих некадашањи Пољопривредни комбинат „Делишес“ из Владичиног Хана је на 28 хектара подигао воћњаке, а преостали део је пошумљен, како би се спречила нека нова ерозија. Након комасације,  земљиште је враћено старим власницима, али готово нико га ни данас не користи.

Утицај клизишта на конфигурацију терена Као резултат ове природне катастрофе дошло је до потпуне промене терена. На том подручју настало је 6 језера. Највеће је Јовачко језеро, дужине 1.500 метара, ширине 200 метара и дубине 10 метара. Мања језера су: Жилевје, Русимово, Црквено, Мало и Живково језеро. У генетском смислу, ова мања језера су урвинска или језера на клизишту, настала у удубљењима клизне масе, док највеће, Јовачко језеро одговара подтипу језера насталог преграђивањем речног корита клизном масом. Црквено језеро је најзначајније и највеће међу малим језерима и типичан је пример урвинског језера. У средини језера налази се острво површине 836 квадратних метара. Северни део је дубок 13,45 метара а јужни свега 1–2 метра. Постоји предање да се на дну језера налази потонула црква, по чему је ово језеро добило име.

Погођени предео данас Јовачка језера су, због своје реткости по начину настанка, уврштена у Инвентар геонаслеђа Србије, као значајани хидролошки објекти националног нивоа вредности, са више урвинских језера и два генетска подтипа. Представљају велики, али недовољно искоришћен туристички потенцијал. Због свог значаја, децембра 2014. године, одлуком Скупштине општине Владичин Хан стављена су под заштиту, као Споменик природе II и III степена. Укупна површина заштићеног подручја износи око 53 хектара

Сам њихов настанак, још нетакнута природа где дивља градња није узела маха, јединствене дестинације за љубитеље екстремних спортова и бројне ретке биљне и животињске врсте, представљају велики потенцијал за развој туризма, посебно за љубитеље екстремних спортова и екотуризма.

Види још

Завојско језеро Семетешко језеро Списак језера у Србији

Референце

Категорија:Клизишта Категорија:Историја Владичиног Хана Категорија:Географија Владичиног Хана Категорија:Природне катастрофе у Југославији Категорија:Природне катастрофе у Србији Категорија:Србија у 1977. Категорија:Социјалистичка Република Србија