Очард

Очард () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печујском срезу.Основни подаци и поштански број села

Географија Село се налази у јужном сливном подручју Печуја, око 18 километара од седишта округа. Суседна насеља су: Герчењ и Регење на северу, Секе на североистоку, Сава на југу, Бабарцселеш на југозападу и Кишдер на западу.

Према једној хипотези, име Очард је словенског порекла и потиче од назива места Овар (Óvvár, Ovvári). Његово значење је пастир, пастири. Према другима, име насеља потиче од куманске речи овар (ovvar). Име је коришћено у неколико верзија, као што су Очард (Ócsárd), Очард (Ocsárd), Оучард (Oucsard), Овчард (Ovcsard), Отсард (Otsárd), Отсард (Ótsárd). Према мештанима, име му је било Очвар (Ócsvár) или Оджвар (Ódzsvár).

Историја Први становници Очарда су били кметови, пастири. То би такође могло да значи да су плаћали порез овцама или производима од оваца. Пошто је име села словенског порекла, његови први досељеници су вероватно били потомци Словена који су живели у Карпатском басену пре доласка Мађара. Први власник Очарда био је Ишпан Фабијан, који је са својим братом, Ишпаном Роботом из Селеша, купио свој део Бакше од Беледових рођака после 1233. године. Након тога је уследио судски спор, који је завршен проширењем границе имања 1247. године.Кратка историја Очарда Према овоме, гранична линија источног дела Бакше, који је купио Ишпан Побор, иде јужно од Герчења, где је била земља Ишпана Фабијана у селу Очард. Ишпан Фабијан није поседовао цео Очард, већ само његов део. Име Очард се стога први пут појављује у писаним изворима 1247. године, у поменутом пограничном округу, као село Фабијан, а 1305. године био је део власништва Очарда из породице Моносло, која је такође поседовала суседне Регење и Есерет. Према једном извору,„У близини Силваша налази се Очард, у овом селу око средине или друге половине 13. века живели су бан Гергељ и његова млађа браћа и рођаци бан Пал и Петар, чија се деца и рођаци касније појављују у извесној парници. ... Из ове парнице је јасно да су Очард и његова област, Вишло, Вашкапу, вероватно Регење и уништени Есерет на југу ... припадали породичним имањима. Век касније, сестра трансилванског војводе Ласла, која се удала за Деметра Некчеија, добила од Ласла ... села Саланта, Истераг, итд., како би задовољила четвртину своје ћерке. Ако се, дакле, утврди да је овај трансилванијски војвода потицао из клана Кан, онда се ова породица Силваш, која је могуће потекла из Очарда, мора сматрати припадницом клана Кан, из којег, међутим, живело је потпуно одвојено.“ мини|лево|200п|Табла са панорамом села У другој половини 13. века, Очард је стога био власништво породице Моносло, што је потврђено уговором састављеним 1305. године. Ови чланови породице који су владали селом називали су себе и карактеристичним именом Бан. До друге половине 14. века, Очард је већ био подељен на неколико делова и имао је неколико власника. Један је свакако био Петер Очарди, други је био Петер, син Јаноша Диошфалвија. Према извору написаном 1417. и извору написаном 1478. године, Очард је припадао ситном племству. Мало знамо о њиховим именима. Тако је 1417. године извесно да је власник био Јанош Очарди, или 1478. године Матијаш Порколаб, Калман Порколаб, Берек Порколаб, Јанош Порколаб, Јанош Очарди.

Турци 29. августа 1526. године нанели тежак пораз мађарској војсци Луја II на бојном пољу код Мохача. Султан Сулејман није искористио прилике које су произашле из његове победе, већ се повукао из земље након кратког присуства, иако је касније увек пратио ривалство између Јаноша Запоље и Фердинанда I, и интервенисао по потреби. Након турског напада 1541. године, током којег је пао и Будим, није се повукао, а територија Краљевине Мађарске је подељена на три дела. Током века и по |турске владавине, учинио је неколико покушаја да повећа величину територија које је освојио. Попис из 1554. године открива да је Очард био посед који је оставио Андраш Бика.

Године 1789. у селу су изграђени школа и стан за учитеље. Као резултат тога, до 1792. године имало је 451 становника, насеље је почело да се богати, овде су основани млинови, па је 1848. године на имању породице Баћани у то време живело 539 људи. Насеље је прерасло своје границе, а 1851. године испаша је већ била проблем за становнике Очарда. Стога су од имања изнајмљивали шумски пашњак за 138 пенгових форинти.

Године 1900. основан је расадник дрвећа површине 200 квадратних метара. Затим, 1912. године, насеље од 546 људи формирало је фудбалски спортски клуб. У то време, насеље је припадало регистру округа Гаре. Године 1913. у насељу је отворена железничка станица на железничкој прузи Печуј–Харкањ–Доњи Михољац. Први светски рат, као и у сва друга мађарска насеља, нанео је озбиљну штету. Много људи је погинуло на разним фронтовима и нестало без трага. Трупе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца окупирале су централне и јужне делове Барањске жупаније под покровитељством Антанте. Тако је и Очард био под окупацијом од 14. новембра 1918. до августа 1921. године.

Године 1938, о насељу су писали: „Мало село у округу Печуј. Обухвата: ромско насеље и предграђе звано Крамарија млин. Граница села износи 2.267 хектара. Број становника је 551, који су се, са изузетком 10 Немаца и 47 других националности, изјаснили као Мађари. По занимању, 444 су били пољопривредници, 45 индустријалци, 2 трговци, 5 транспортни радници и 6 државни службеници.“

Локална група Мађарског сељачког савеза основана је у селу 1942. године, која је деловала до 1945. Током Другог светског рата, у Барањи су се водиле жестоке борбе. Совјети су ушли у Очард 4. децембра 1944. године. Током пуцњаве са Немцима, оштећене су 4 куће. Село је изгубило 13 људи током овог глобалног пожара, њихова имена су уклесана на белој мермерној плочи на зиду римокатоличке цркве.

Аграрна реформа није изоставила ни Очард. Према подацима катастра земљишта, до 22. јуна 1947. године, 149 људи у Очарду је добило земљу, укупно 418 хектара и 1203 квадратна метра. Сеоски савет је основан 1950. године, што је довело до уједињења три села: Очарда, Кишдера и Шиклошбодоња.

Демографија На попису из 2011. године, 82,9% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Бугари, 5,6% као Роми, 0,7% као Хрвати и 0,5% као Немци (17,1% се није изјаснило; укупан број може бити већи од 100% због двоструких идентитета). Верска расподела је била следећа: римокатолици 57,7%, реформисти 2,9%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,2%, неконфесионално 12,2% (26,7% се није изјаснило).Очард Helységnévtár

У 2022. години, 92,6% становништва се изјаснило као Мађари, 4,9% као Роми, 1,1% као Хрвати, 0,3% као Немци, 0,3% као Бугари, 2% као друге националности (7,4% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 43% су били римокатолици, 2% калвинисти, 0,3% гркокатолици, 1,1% остали хришћани, 2,6% остали католици, 14,9% неконфесионално (36,1% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Очард на fallingrain.com

Категорија:Насељена места у жупанији Барања