Константин Акрополит (? – око 1323. или 1324.) био је византијски политичар, хагиограф, реторичар, епистолограф, црквени песник и хроничар, син познатог политичара Георгија Акрополита.
Рођен је пре 1285. године. Године 1305. или 1306. именован је за Великог Логотета (шефа владе за финансијска питања), положај који је обављао до 1311. године.
Био је најстарији син чувеног логотета и историчара Георгија Акрополита (1217- 1282). Поред тога што је био угледни државник, био је и веома плодан писац и хагиограф. Описао је животе око тридесет светаца, углавном из претходних векова. Написао је скоро две стотине писама, упућених важним личностима, од којих је већина необјављена.
Цар Андоник II га је поставио за логотета 1282. године, да би ускоро био унапређен у великог логотета, функцију која му је дала контролу над целокупном световном политиком у држави. На тој функцији је остао отприлике до 1321. године, јер се на основу манастирских списа зна да је умро до 1324. године.
Познато је да се категорички противио верском унији са Западном црквом и да је саградио манастир Амастрис у Цариграду. Поштован је као „Нови Метафраст“.
Као писац, познат је по својим проповедима посвећеним Јовану Богослову, Јовану Дамаскину, мученику Кофину и другим свецима. Такође је написао бројне песме и молитве, 194 писма, прерадио старе житије светаца и саставио римско-византијску хронику од Енеје до 123. године нове ере, коју је касније анонимни аутор проширио на 14. век. Нека од његових дела изазвала су озбиљне теолошке контроверзе и спаљена су уз његов пристанак.
Референце
Категорија:Византијски писци