Џон Џозеф Готи Млађи био је амерички мафијаш и вођа криминалне у Њујорку. Наредио је и помогао у организовању убиства шефа породице Гамбино, Пола Кастелана, у децембру 1985. године, након чега је убрзо преузео вођство породице, предводећи оно што је описано као најмоћнији криминални синдикат у Сједињеним Америчким Државама.
Готи и његова браћа одрасли су у сиромаштву и веома рано су се окренули криминалном начину живота. Готи је брзо постао један од најпрофитабилнијих чланова криминалне породице Гамбино и штићеник заменик вође породице, делујући из Озон Парка у Квинсу. Након што је ФБИ подигао оптужнице против чланова Готијеве екипе због продаје наркотика, Готи је почео да страхује да ће га Кастељано убити, заједно са његовим братом Џином, због трговине дрогом. Како је тај страх растао, а у исто време јачало незадовољство вођством породице, Готи је организовао побуњеничко убиство Кастелана.
На свом врхунцу, Готи је био један од најмоћнијих и најопаснијих криминалних босова у Сједињеним Америчким Државама. Док су његови тадашњи ривали углавном избегавали да привлаче пажњу, посебно медијску, Готи је постао познат као Дапер Дон због своје скупе одеће и отвореног, самоувереног понашања пред телевизијским камерама. Касније је добио надимак Тефлон Дон након што су се три медијски пропраћена суђења током осамдесетих година завршила ослобађајућим пресудама, иако је накнадно откривено да су та суђења била компромитована утицајем на пороту, недоличним понашањем поротника и застрашивањем сведока. Органи реда су наставили да прикупљају доказе против Готија, за кога се наводи да је као вођа породице Гамбино зарађивао између 5 и 20 милиона долара годишње.FBI Records: John Gotti – Organized Crime Files, Federal Bureau of Investigation.
Готијева десна рука, Салваторе „Семи Бик“ Гравано, помогао је ФБИ-ју у осуди Готија 1991. године. Гравано је пристао да постане сведок сарадник и сведочи против Готија након што је на прислушкиваном разговору чуо како га вођа омаловажава, при чему су обојица били доведени у везу са више убистава. Године 1992. Готи је осуђен за пет убистава, заверу за извршење убиства, рекетирање, ометање правде, утају пореза, илегално коцкање, изнуду и зеленаштво. Осуђен је на доживотну казну затвора без могућности условног отпуста и пребачен у Савезни затвор Сједињених Америчких Држава у Мариону, у држави Илиноис.
Готи је преминуо од рака грла 10. јуна 2002. године у Медицинском центру Сједињених Америчких Држава за савезне затворенике у Спрингфилду, у држави Мисури. Према речима Ентонија „Гаспајп“ Каса, бившег заменика вође криминалне породице Лучезе, "оно што је Џон Готи урадио представљало је почетак краја Коза Ностре".Federal Bureau of Prisons, Inmate Death Report: John J. Gotti, 2002.
Рани живот Џон Готи је рођен у градској општини Бронкс у Њујорку 27. октобра 1940. године.Maas, Peter. Underboss: Sammy the Bull Gravano's Story of Life in the Mafia. HarperCollins, 1997.Raab, Selwyn. Five Families: The Rise, Decline, and Resurgence of America’s Most Powerful Mafia Empires. St. Martin’s Press, 2005. Био је пето од тринаесторо деце (двоје је преминуло при рођењу) Џона Џозефа Готија Старијег и Филомене „Фани“ ДеКарло.Capeci, Jerry. John Gotti: Rise and Fall. Penguin Books, 1996. Оба Готијева родитеља рођена су у Њујорку, али се претпоставља да су његови баба и деда били из Сан Ђузепе Везувијана, у покрајини Напуљ у јужној Италији, јер су се његови родитељи тамо венчали и неко време живели.The New York Times, биографски чланци о Џону Готију (1940–2002).
Готи је био један од петорице браће који су постали "иницирани чланови" криминалне породице Гамбино: Јуџин „Џин“ Готи је инициран пре Џона због његове тадашње затворске казне, Питер Готи је инициран под Џоновим вођством 1988. године, а Ричард В. Готи је до 2002. године идентификован као вођа „екипе“.Federal Bureau of Investigation (FBI), Gambino Crime Family Files, извештаји из раних 2000-их. Пети брат, Винсент, инициран је 2002. године.
До своје 12. године, породица Џона Готија се настанила у источни Њујорк, у Бруклину, где је одрастао у сиромаштву заједно са својом браћом. Његов отац је повремено радио за дневницу. Када је одрастао, Готи је почео да осећа огорченост према оцу јер није био у стању да обезбеди породицу. У школи је био познат по честом изостајању са наставе и малтретирању других ученика, а на крају је напустио средњу школу „Френклин К. Лејн“ са 16 година.
Готи се од 12. године упуштао у уличне банде повезане са мафијашима из Њујорка. Са 14 година покушавао је да украде мешалицу за цемент са градилишта када је она пала и смрвила му прсте на стопалу; ова повреда му је оставила трајни проблем са ногама. Након што је напустио школу, Готи се посветио раду са бандом Фултон-Рокавеј Бојс, повезаном са мафијом, где је упознао и зближио се са будућим члановима породице Гамбино, Анђелом Руђером и Вилфредом "Вили Бојем“ Џонсоном.
Готи је упознао своју будућу супругу, Викторију ДиЂорђо, која је била мешаног порекла - пола Италијанка, пола Рускиња, у једном бару 1958. године.Davis, John H. Mafia Dynasty: The Rise and Fall of the Gambino Crime Family. HarperCollins, 1993. Пар се венчао 6. марта 1962. године.Gage, Nicholas. The Mafia, FBI, and the Case Against John Gotti. New York Times Books, 1992. Према ФБИ документима, Викторија је раније била у браку и из тог брака имала једно дете.Federal Bureau of Investigation. Organized Crime Files: John J. Gotti, declassified documents. Готи и његова супруга имали су петоро деце: Анђела, Викторију, Џона Млађег, Френка (преминуо 1980) и Питера. Готи је 1962. године покушао да ради легално као помоћни возач камиона, али није успео да остане ван криминала и до 1966. године већ је два пута био у затвору.
Криминална породица Гамбино
Сарадник Већ у тинејџерским годинама, Готи је обављао послове за Кармајна Фатика, војника у породици Гамбино, која је тада била позната као породица Анастазија под вођством шефа Алберта Анастазије. Готи је, заједно са братом Џином и пријатељем Руђером, изводио отмице камиона на аеродрому Ајдлвајлд (данас Међународни аеродром Џон Ф. Кенеди). Током тог периода, зближио се са другим мафијашким отмичарем и будућим шефом породице Бонано, Џозефом Масином, и добио надимке „Црни Џон“ и „Луди Коњ“.DeStefano, Anthony M. (2007). King of the Godfathers: Joseph Massino and the Fall of the Bonanno Crime Family. New York: Citadel Press. Управо у то време Готи је упознао свог ментора, заменика вође породице Гамбино, Анијела „Нила“ ДелаКроча.Davis, John H. (1993). Mafia Dynasty: The Rise and Fall of the Gambino Crime Family. New York: HarperCollins.
У фебруару 1968. године, запослени у Јунајтед ерлајнс препознали су Готија као човека који је потписао примопредају украдене робе, ФБИ га је ухапсио због те отмице убрзо након тога. Готи је ухапшен и трећи пут због отмице док је био на слободи уз кауцију два месеца касније, овог пута због крађе товара цигарета вредног 50.000 долара на ауто-путу у Њу Џерзију. Касније те године, Готи је признао кривицу за отмицу теретних камиона компаније Нортвест ерлајнс и осуђен је на три године у федералном затвору Луисбург.
Готи и Руђеро су пуштени на условну слободу 1972. године и вратили су се својој старој екипи у ловачко-риболовачки клуб "Бергин" у Квинсу, и даље радећи под Фатиком. Готи је преузео одговорност за управљање операцијама илегалног коцкања своје екипе, где се доказао као ефикасан утеривач.O'Brien, Joseph F. & Kurins, Andris (1991). Boss of Bosses: The Fall of the Godfather: The FBI and Paul Castellano. New York: Simon & Schuster. Фатико је 1972. године оптужен за зеленашење, као услов за његово пуштање на слободу, није смео да се дружи са осуђиваним криминалцима. Готи још увек није био званични члан јер су књиге за пријем нових чланова биле затворене након састанка у Апалачину 1957. године, али га је Фатико именовао за вршиоца дужности капоа (капетана) екипе Бергин убрзо након што је пуштен на условну слободу.Cummings, John & Volkman, Ernest (1992). Goombata: The Improbable Rise and Fall of John Gotti and His Gang. Little, Brown. У овој новој улози, Готи је често путовао у седиште Делакрочеа у клуб "Равенит" на Менхетну како би другом човеку организације, Делакрочеу, поднео извештај о раду своје екипе.Blum, Howard (1993). Gangland: How the FBI Broke the Mob. Simon & Schuster. Делакрочеу се Готи већ тада допао, и њих двојица су постали још ближи током тог периода. Били су веома слични - обојица су имали насилну црту, често су псовали и били су страствени коцкари.Gotti, Victoria (2009). This Family of Mine: What It Was Like Growing Up Gotti. Grand Central Publishing.
Након што је Емануел Гамбино, синовац боса Карла Гамбина, киднапован и убијен 1973. године, Готи је додељен екипи за ликвидације, заједно са Руђером и колегом утеривачем Ралфом Галионеом. Њихов задатак је био да пронађу главног осумњиченог, гангстера Џејмса МекБратнија.Davis, John H. (1993). Mafia Dynasty: The Rise and Fall of the Gambino Crime Family. Page 185. Тројка је забрљала покушај отмице МекБратнија у једном бару на Стејтен Ајленду, када су покушали да га "приведу" лажно се представљајући као полицијски детективи. Галионе је убио МекБратнија из ватреног оружја у тренутку када су саучесници успели да га савладају.O'Brien, Joseph F. & Kurins, Andris (1991). Boss of Bosses: The Fall of the Godfather. Pages 106–108. Очевици, али и инсајдер из полиције, идентификовали су Готија, па је у јуну 1974. ухапшен због убиства. Ипак, уз помоћ адвоката Роја Кона, успео је да склопи нагодбу са тужилаштвом, па је осуђен на само четири године затвора за покушај убиства из нехата. Након Готијеве смрти, Џозеф Масино га је идентификовао и као убицу Вита Борелија, сарадника породице Гамбино који је ликвидиран 1975. године.
Ремо Франческини, дугогодишњи детектив њујоршке полиције (NYPD) и стручњак за организовани криминал, упитан је 1993. године како је тако рано препознао да ће Готи постати кључна фигура у мафији. Његов одговор је био кратак и јасан: "Био је рођени вођа и невероватно харизматичан. Нису га занимале жене и провод - сваки тренутак је проводио са својим људима. Имао је кликер за тај посао и памтио је апсолутно све. Из њега је избијала моћ, мало је било оних који би се усудили да му изађу на црту."Lavin, Cheryl (August 29, 1993). „Remo Franceschini spent many of his 35...” Chicago Tribune.„A Matter of Honor: One Cop's Lifelong Pursuit of John Gotti and the Mob by Remo Franceschini”.
Шеф екипе Карло Гамбино је преминуо природном смрћу у свом дому 15. октобра 1976. године.Gage, Nicholas (October 16, 1976). „Carlo Gambino, a Mafia Leader, Dies in His Long Island Home at 74”. The New York Times. Насупрот свим очекивањима, за свог наследника је именовао Пола Кастелана, уместо свог заменика Делакрочеа. Чинило се да је Гамбино веровао да ће за његову криминалну империју бити боље да се Кастелано фокусира на "привредни" криминал и легалне послове. Делакроче је у то време био у затвору због утаје пореза, па није могао да оспори ово именовање. На састанку одржаном 24. новембра, којем је присуствовао и сам Делакроче, Кастеланова позиција шефа је званично потврђена. Кастелано је договорио да Делакроче остане на месту заменика и да директно води текуће уличне послове породице.O'Brien, Joseph F. & Kurins, Andris (1991). Boss of Bosses: The Fall of the Godfather. Pages 104–105. Иако је Делакроче прихватио Кастеланово вођство, овај договор је суштински поделио породицу Гамбино на две сукобљене стране: Кастеланову у Бруклину и Делакрочеову на Менхетну.Davis, John H. (1993). Mafia Dynasty: The Rise and Fall of the Gambino Crime Family. Page 176.