Бранко Милетић (Осијек, 1900 — 1949) је био српски лингвиста, фонетичар и дијалектолог, ђак прашког фонетика Јосефа Хлумског.
Биографија
Породица Милетић је била пореклом из Осијека у данашњој Хрватској. Бранко се школовао тамо, па је похађао студије у средњој школи и касније у Прагу у тадашњој Чехословачкој. Школске године 1923-1924 је вероватно изучавао на реалци у Осијеку. 14. фебруара 1925 на Карловом универзитету стекао је титулу доктора филозофије, 1931. се помиње као доцент на Београдском универзитету. У међуратном периоду је водио катедру за експерименталну фонетику Београдског универзитета. Био је такође генерални секретар Савеза чехословачко-југословенских лига и члан круга српског часописа Наш језик.
У својем истраживачком раду се бавио углавном говорима црногорских села, тачније областима око Бијелог Поља и Васојевића и Црмнице. О говору Црмнице написао је и обимну публикацију. Неки његови радови су били објављени у Српском дијалектолошком зборнику. Био је један од ретких лингвиста који је посветио свој рад Црној Гори, иако није био пореклом из ове области. Приметио је постојање посебних фонема ć и ź у црногорском говору који је описао у својим радовима.
мини|усправно|Вест у чехословачким новинама о железничкој несрећи у Сакулама коју је преживела Милетићева супруга.
Бранкова супруга Милада Милетић је била Чехиња, девојачко презиме Новотникова. Била је ћерка сликара и наставника из града Липњик на Бечви у Моравској, Франтишка Новотника.
Бранко је после другог светског рата осуђен да је недостојан српске части, јер се бавио научним радом и током немачке окупације Србије. Није му више било дозвољено да се бави наставом и научним радом. То се променило 1947. када се помиње да је већ запослен на Вишој педагошкој школи у Београду. Умро је две године касније.
Библиографија
. In: Časopis pro moderní filologii. 1931. Praha: Klub moderních filologů, roč. XVII, s. 89–105. . https://kramerius.lib.cas.cz/uuid/uuid:28b8d434-4048-11e1-1726-001143e3f55c Црмнички говор. Српски дијалектолошки зборник IX (1940), str. 211–663. . Belgrad: Südost, 1942. 152 s. Schiften des Deutsch. wissenschaftlich. Instituts; 3. Чехословачка. Београд: [s.n.], 1936. 305, [I] s. Српска књижевна задруга; XXXIX. 267. Изговор српскохрватских гласова: (експериментално-фонетска студија). Београд: Српска краљевска академија 1933. 160 s., l. прилог. Српски дијалектолошки речник; knj. 5. Основи фонетике српског језика. Београд: Знање, 1952. 120 s. a Београд: Научна књига, 1960. 112 s. Универзитски уџбеници Преглед историје српскохрватског језика. Београд: Тип. Димитрије Туцовић, . 207 с.
Категорија: Рођени 1900. Категорија: Умрли 1949. Категорија: Српски лингвисти Категорија:Осјечани Категорија:Срби у Хрватској