мини|upright=1.2|Фолио из Плавог Курана са одломком суре Ел Бакара. Музеј исламске уметности, Доха.
мини|лево|Лева страна дуплерице Курана из Теренгануа са почетком суре Ел Бакара. Крај 18. или 19. века. Музеј азијских цивилизација.
Ел Бакара (, ’al-baqarah; досл. „Јуница” или „Крава”) друга је и најдужа сура (поглавље) Курана.Салва М. С. Ел Ава, Introduction to series. Лондон: Routledge, Састоји се од 286 ајета који почињу „муката'ат” (скраћеним) словима алиф (), лам () и мим (). Ајет о дугу (најдужи појединачни ајет у Курану), Ајет ал-Курси (највећи ајет),Сахих Муслим 810, V6, Књига о молитви - Путници као и последња два ајета налазе се у овој сури.
Сура обухвата разне теме и садржи неколико заповести за муслимане, као што су налагање поста вернику током месеца Рамазана;Мајкл Бинјон, Fighting is 'allowed' during the holy month of fasting, The Times, 18. 12. 1998. забрана камате или зеленашења (риба); и неколико других познатих ајета попут последња два ајета и ајета о неприсиљавању у веру.
Сура се бави широким спектром тема, укључујући значајне делове шеријата, и препричава повести о Адему (Адаму), Ибрахиму (Авраму) и Муси (Мојсију). Главна тема је вођство: позивање мушрика (многобожаца) и Јеврејима Медине да прихвате ислам, и упозоравање њих и лицемера (мунафици) на судбину коју је Бог у прошлости наменио онима који се нису одазвали његовом позиву. Веровање је да је ова сура средство заштите од џина.
Муслимани верују да је Ел Бакара објављена у периоду од 10 година, почевши од 622. године у Медини након Хиџре, са изузетком ајета о зеленашењу (риба) за које муслимани верују да су објављени током Опроштајног хаџа, последњег ходочашћа пророка Мухамеда.. Олбани: State University of New York Press,Марифул Куран Посебно се верује да је ајет 281 последњи објављени ајет Курана, 10. дана месеца Зул-хиџе 10. године по Хиџри, када је Мухамед обављао свој последњи Хаџ, 7, 9 или 21 дан пре смрти.Преведена верзија Курана, Ахмад Раза Барелви и Наим уд дин Мурадабади - Ајет 281
Резиме 1—20 Неверници и лицемери прекорени 21—38 Подстицај на обожавање истинитог Бога 39—101 Јевреји и хришћани позвани да прихвате тврдњу да је Мухамед Божји посланик 102—112 Супротстављање противљењу Јевреја и хришћана Мухамедовом пророчанству 113—114 Изложена доктрина аброгације 115 Кибла проглашена сувишном (у смислу да је Бог свуда) 116—141 Јудаизам је осуђен, а Ибрахимова вера проглашена истинским исламом 142—153 Усвајање Меке као Кибле ислама уместо првобитне Кибле у џамији Ел Акса 154—163 Утеха за ожалошћене пријатеље оних који су погинули у Бици на Бедру 164—172 Меканци подстакнути на веру у Бога и упућени да поштују закон о забрањеној храни 173—176 Закон о дозвољеној и недозвољеној храни (објављен у Медини) 177 Суштина муслиманске дужности 178—179 Закон одмазде (Кисас) 180—182 Закон о тестаментима 183—185 Закон о посту 186—187 Пост током Рамазана 188—202 Хаџ и борба за веру 203—206 Супротстављање лицемера и правих верника 207—208 Подстицај на искрено прихватање ислама 209 Изречена пропаст неверницима 210—212 Јудаизам прекорен 213 Патња се мора стрпљиво подносити 214—242 Разни закони који се односе на давање милостиње, рат, вино, сирочад, итд. 243—254 Дужност ратовања у одбрану вере наложена је прописима и илустрована историјом бивших посланика 255 Ајет ал-Курси (Стих престола) 256—257 Нема присиле у вери — Немојте никога присиљавати да постане муслиман, јер је ислам јасан и очигледан, а његови докази су јасни. 258—260 Доктрина васкрсења илустрована алузијама на Нимрода против Ибрахима и Параболу о селу у рушевинама 261—274 Подстицај и охрабрење на давање милостиње 275—277 Зеленашење забрањено 278—283 Дугови у исламу, укључујући најдужи ајет у Курану 284—286 Три ајета Раја
Теме и садржај 1—7 Богобојазни награђени, неверници прекорени Након муката'ат слова, Ел Бакара почиње изјавом да је Куран без сумње и да садржи упутство за оне који поседују такву. Таква је граматички повезана са кореном w-q-y који евоцира опрезност, осећај бриге и заштите.Канер Дагли, 2 The Cow al-Baqarah, Study Quran Ови људи, познати као богобојазни (мутакин), дефинисани су као они који верују у гајб (невидљиво, онострано), обављају намаз, удељују зекат од онога што им је дато, верују у Мухамедово посланство и посланство других посланика, као и у књиге које су им објављене.
Следи опис кафира и мунафика. Први од ових ајета користи реч кафир да опише онога ко прикрива истину. Мухамеду се саветује да они неће веровати упркос његовим напорима јер је Бог запечатио њихова срца и слух, и покрио њихове очи (тако да неће моћи да виде, чују или разумеју упутство), те да ће бити кажњени великом патњом. Затим следи детаљан опис мунафика (лицемера), који су овде дефинисани као они који кажу да верују у Бога и Судњи дан, али заправо не верују. Речено је да покушавају да преваре Бога и вернике, али варају сами себе без опажања; да је у њиховим срцима болест коју Бог повећава, и да ће бити кажњени болном патњом. Такође се наводи да шире фасад (неред) на земљи, док тврде да шире мир, и да називају вернике будалама. Верницима говоре да верују, али када се врате својим ђаволима, признају своје неверовање. Они не знају да их Бог обмањује и повећава њихову застрањеност. Затим се називају онима који се упуштају у непрофитабилну трговину, купујући заблуду за упутство. Мунафици се затим пореде са особом која пали ватру и осећа се сигурно у њеној непосредној близини, али Бог гаси ватру и особа остаје у тами. Куран их затим назива глувима, немима и слепима. Други пример је особа која лута по киши, грмљавини и муњама у мраку, тако да морају да гурну прсте у уши из страха од смрти. Муња је толико сјајна да им скоро одузима вид, али ходају према њој кад год бљесне, а стоје у месту када је мрак.
Човечанство се затим позива да обожава Бога како би стекло такву, а следи опис Божјих створења: земља као почивалиште, небо као свод, и киша послата с неба да донесе плодове и опскрбу. Затим се саветује да не постављају друге божанства уз Бога. Они који сумњају да је Куран објављен Мухамеду изазвани су да произведу суру сличну њој. Затим се каже да никада неће моћи да испуне овај изазов и тражи се од њих да се боје Џехенема (Пакла), који је описан као место где је гориво људи и камење, и који је посебно припремљен за кафире.
Приче у овом поглављу су испричане како би помогле читаоцу да разуме теолошку концепцију истине у исламу.Р. Г. Гатас и Керол Б. Гатас, . стр. 40. Kregel Academic, 2009.
8—20 Лицемери Ајети 2:8—20 у сури Ел Бакара односе се на лицемерје (мунафици). У меканској фази Мухамедовог посланства постојале су две групе: верници и мушрици (неверници). Међутим, након Хиџре (пресељења у Медину), Мухамед је морао да се носи са опозицијом оних који су отворено прихватили ислам, док су тајно ковали завере против муслимана. Њихов вођа био је Абдулах ибн Убеј, који је требало да буде крунисан за краља пре доласка Мухамеда у Медину. Лицемери су имали користи од муслимана, а да притом нису губили везу са неверницима. Сматрани су нелојалним обема странама и склоним онима који су им највише користили у овоземаљском смислу.
Сура такође баца светло на концепт нифака, који је супротан искрености. Постоје две врсте:
1) Нифак у веровању: спољашње показивање вере, док у стварности вера не постоји.
2) Нифак у пракси: где људи верују, али се понашају као лицемери. Знаци лицемера су лагање, кршење обећања, нечување аманета (поверења) и коришћење ружних речи приликом расправе.
Према истакнутом учењаку, Камалудину Ахмеду, нифак је нешто што је у срцу, стога нико не зна за његово постојање осим Бога. Зато нико не може бити назван лицемером или мунафиком кроз самопроцену. То би значило чињење такфира, тј. називање некога кафиром (неверником), јер је нифак (лицемерје) у веровању облик куфра.
26 Почиње са симболом ۞ (руб ел-хизб), исламским симболом.
87—105 је очувано у доњем тексту рукописа Сана 1.Behnam Sadeghi & Mohsen Goudarzi, "", (2012), 37. И Ми смо Муси књигу дали и после њега смо једног за другим посланике слали, а Иси, сину Мерјемину, очигледне доказе дали и Џибрилом га помогли. И кад год вам је који посланик донео оно што није годило душама вашим, ви сте се охолили, па сте једне у лаж утеривали, а друге убијали. ()
Осуда алкохолних пића и коцкања такође се први пут налази у овом поглављу,. Олбани: State University of New York Press, и то је једно од само четири поглавља у Курану где се хришћани називају Назарећанима уместо чешћих термина „Следбеници књиге” или „Помагачи Христа”.Карен Стинбринк, "Muslims and the Christian Other: Nasara in Qur'anic Readings." Taken from . стр. 200. Eds. Frans Jozef Servaas Wijsen and Peter J. A. Nissen. Volume 40 of Church and Theology in Context Series. Амстердам: Rodopi, 2002.
Ел Бакара садржи неколико ајета који се баве темом ратовања. Ајети цитирају се у вези са природом битке у исламу.
Сура укључује неколико исламских правила која се односе на различите теме, као што су: молитве, пост, борба на Божјем путу, ходочашће у Меку, промена правца молитве (Кибла) од Јерусалима ка Меки, брак и развод, трговина, дуг и многе одредбе које се тичу камате или зеленашења.
255 „Ајет ал-Курси” Куран 2 укључује многе ајете који имају врлине, попут посебног Стиха престола (Ајет ал-Курси). За Мухамеда се преноси да је рекао: „Не претварајте своје куће у гробнице. Заиста, Шејтан не улази у кућу у којој се учи сура Ел Бакара.” [Муслим, Тирмизи, Муснад Ахмед]
Ед-Дарими је такође забележио да је Еш-Ша'би рекао да је Абдулах бин Мес'уд рекао: „Ко проучи десет ајета из суре Ел Бакара у једној ноћи, шејтан неће ући у његову кућу те ноћи. (Ти десет ајета су) четири с почетка, Ајет ал-Курси (), следећа два ајета () и последња три ајета.”
Ајет 255 је „Ајет ал-Курси” (, ’āyatu-l-kursī). То је најпознатији ајет Курана и широко се меморише и приказује у исламском свету због свог наглашеног описа Божје свемоћи у исламу.
256 Нема присиле у вери
Ајет 256 је један од најцитиранијих ајета у Курану. Познато је да напомиње да „нема присиле у вери”.
282 „Ајет о дугу и сведочењу жена”
Ајет покрива два специфична питања исламске јуриспруденције: (1) узимање зајма и (2) статус сведочења жена.
Амин Ахсан Ислахи у свом Тафсиру суре Ел Бакара каже да када постоји трансакција зајма на одређени временски период, она мора бити формално записана. И зајмодавац и дужник морају веровати писару. Морају постојати два сведока: два мушкарца, или један мушкарац и две жене. Сигурност писара мора бити загарантована. Дужина уговора треба да буде тачно наведена.
Тафсир ел Џелалејн каже: „позовите да сведоче дуг два сведока мушкарца, зрела муслимана слободна човека; или ако два сведока нису мушкарци, онда једног мушкарца и две жене”.
Структура Структура представља хијастичку организацију која се често налази у Курану. Хијастичка структура, или прстенаста композиција, распоређује теме или идеје у огледалском редоследу (нпр. А-Б-Ц-Д-Ц’-Б’-А’) како би нагласила централне тачке и истакла односе између одговарајућих елемената.
Ибрахим (Аврам) Ајети 116—141 говоре причу о Ибрахиму и његовом односу са Меком и његовим сином. Ибрахим се молио Алаху да Мека буде сигурна и напредна за њен народ до краја времена (2:126). Следећи ајети говоре о томе како су Ибрахим и Исмаил изградили Кабу и њиховој молитви да њихово потомство буду праведни муслимани и да им Алах пошаље посланике како би их упутио (2:127—130). Ово поглавље такође потврђује да Ибрахим није био ни хришћанин, ни Јеврејин, ни многобожац, већ монотеиста који се покорио Алаху (2:131—136).
Каснији ајети расправљају о причи Ибрахима са Нимродом који је одбио да верује и тврдио за себе да је Бог. Ибрахим му говори параболу да Алах може да оживи мртве и усмрти живе, а Нимрод одговара тврдњом да он може учинити исто убијањем некога. Ибрахим затим говори параболу о томе како Алах подиже Сунце са истока и изазива га да га подигне са запада, на шта је он занемео.
Коначна расправа о Ибрахиму у овом поглављу је када он тражи од Бога да му покаже како оживљава мртве (2:260).