мини|десно|upright|Скремблинг на Галвеју у Националном парку Вотертон Лејкс, Алберта, Канада

Скремблинг () је планинарски израз за успон уз стрм терен користећи руке за одржавање равнотеже и хватање.New Oxford American Dictionary. Може се описати као активност између планинарења и пењања на стени. „Скрембл” (енгл. Scramble) је повезан термин који означава терен који се може попети на овај начин.

Сигуран корак и одсуство страха од висине су неопходни. Кањонинг и пењање уз потоке укључују скремблинг.

Преглед мини|upright|Опасан скремблинг преко изложеног гребена на Криб Гоку, Велс

Скремблинг је успон или прелазак преко нагиба без техничке опреме. Успон без ужета у изложеним ситуацијама потенцијално је једна од најопаснијих планинарских активности. Чим успон укључује уже, било за пењање или спуштање, то више није скремблинг.

Алпски скремблинг Алпски скремблинг је скремблинг у високим планинама и не мора пратити дефинисану или маркирану стазу. Планинарска организација „The Mountaineers” из Сијетла дефинише алпски скремблинг на следећи начин:The Mountaineers. FAQs on Alpine Scrambles. Преузето 15. 1. 2008. са . Алпски скремблинзи су туре ван стаза, често по снегу или стени, са „нетехничким” врхом као циљем. Нетехнички врх је онај до којег се стиже без потребе за одређеним врстама опреме за пењање (појас, уже, опрема за осигурање итд.) и који не укључује кретање по екстремно стрмим падинама или глечерима. Међутим, то може значити савладавање стена мањег нагиба, прелазак потока, пробијање кроз густо растиње и ходање по падинама прекривеним снегом.

Опасности и безбедност

Многи лаки скремблинзи постају озбиљни успони по лошем времену. Црни лед или поледица су посебан проблем по хладном времену, а измаглица или магла могу веома брзо дезоријентисати пењаче.

Хипотермија је опасност за све планинаре, посебно за неискусне. Било која комбинација ниских температура, ветра, влаге и одсуства сунчеве светлости може створити ово стање.

Књига Freedom of the Hills препоручује ношење десет основних ствари, укључујући одговарајућу опрему, одећу, залихе, материјал за прву помоћ и у већини случајева мапу.

Системи класификације лево|мини|Аонах Егах изнад пута А82, поглед уз Глен Ко, Шкотска. Према оцени пењања, САД генерално дефинишу скремблинг као Класу 2 или 3 у Јосемитској децималној скали тежине пењања. У британском систему пењања, то је Лако (Easy), при чему неки од тежих скремблинга укључују покрете стандарда Умерено (Moderate) или чак Тешко (Difficult).

У Британији, скремблинзи се обично оцењују користећи Ештонов систем оцена 1, 2, 3 или 3S (S за озбиљно/serious), при чему се оцена заснива на техничкој тежини и изложености. Северни гребен Трифана у Сноудонији, или Страјдинг еџ (Striding Edge) на Хелвелину у Лејк Дистрикту, класични су примери скремблинга оцене 1. На другом крају скале, Броуд стенд (Broad Stand) на Скафелу обично се сматра оценом 3 или 3S. Неки од старијих шкотских водича користили су систем оцена од 1 до 5, што је довело до знатне забуне и варијација у оценама 1, 2 и 3 у Шкотској, међутим, већина познатих скремблинга сада има стандардизовану оцену.

По земљама

Канада мини|десно|Стенли Пик, Британска Колумбија, Канада Водич за 175 рута за скремблинг у Канадским стеновитим планинама може се наћи у књизи Scrambles in the Canadian Rockies Алана Кејна. Часопис Backpacker два пута је представио књигу као водич за експедиције. Canadian Alpine Journal назвао ју је „јеванђељем сипара”.

Италија мини|десно|upright|Виа ферата у Аустрији. Стаза Херман фон Барт. Виа ферата је „планинска рута опремљена фиксним мердевинама, кабловима и мостовима како би била доступна пењачима и шетачима”, уобичајена у Доломитима у Италији. Овај облик скремблинга има уграђена помагала за пењање на рути која помажу у безбедности. Суштина модерне виа ферате је челични кабл који иде дуж руте и повремено је (сваких 3 до 10 метара) причвршћен за стену. Користећи сет за виа ферату, пењачи се могу осигурати за кабл, ограничавајући сваки пад. Кабл се такође може користити као помоћ при пењању, а често су обезбеђена и додатна помагала, као што су гвоздене пречке (газишта), клинови, уклесани степеници, па чак и мердевине и мостови. Тако виа ферате омогућавају да се иначе опасне руте предузму без ризика повезаних са незаштићеним скремблингом и пењањем или потребом за пењачком опремом као што су ужад. Такве руте омогућавају релативно неискуснима начин да уживају у драматичним позицијама и приступе тешким врховима, што је обично резервисано за озбиљне планинаре; иако се, с обзиром на потребу за одређеном опремом, добром главом за висине и основном техником, виа ферата може посматрати као јасан корак напред у односу на обично планинско ходање.

Уједињено Краљевство Скремблинг је постао све популарнији облик планинарења у Британији; енглески Лејк Дистрикт, Шкотска висораван и север Сноудоније у Велсу су главни региони интересовања. Постоје популарни водичи за скремблинг за ова подручја, који описују широк спектар рута у погледу тежине и стила. Скремблинзи у УК долазе у многим облицима: успони, силасци и траверзе гребена, скремблинг уз кулоаре и потоке, полице (линије слабости које продиру кроз велике и често стрме стене) и успони уз стубове и лица стена. Скремблинзи у УК значајно варирају у дужини; од свега 30 метара висинске разлике, као код многих пењалишта, до преко 700 метара вертикалне висинске разлике на Тауер риџу (Tower Ridge), чувеном скремблингу оцене 3S који води на Бен Невис преко његове северне стране (Тауер риџ је такође оцењен као ’тешко’ (difficult) пењање на стени — вероватно најдуже у Британији). Скремблинзи у Сноудонији обично имају између 60 (нпр. Мајлстоун гали, Трифан) и 500 метара (нпр. Брајантов кулоар, Глидер Ваур) висинске разлике.

Гребенске руте које укључују нешто скремблинга посебно су популарне у Британији, укључујући Криб Гок на Сноудону, Бристли риџ (Bristly Ridge) на Глидер Ваху, Страјдинг еџ на Хелвелину и Шарп еџ (Sharp Edge) на Бленкатри, оба у енглеском Лејк Дистрикту, као и бројне руте у Шкотској, попут гребена Аонах Егах у Глен Коу. Многе од ових рута укључују „лош корак” (bad step), где скремблинг изненада постаје много озбиљнији. Лош корак на Криб Гоку, на пример, укључује само око 6 метара (20 стопа) пењања, али је позиција изложена. Стена је овде добро излизана бројним чизмама, али постоји много хватишта која пружају чврст ослонац. Насупрот томе, прелазак гребена Кулин (Cuillin Ridge) на Скају захтева употребу ужета барем на једном месту. Гребенске руте Лиатаха и Беин Ејеа у Вестер Росу лакше су за прелазак, али су изузетно изложене. Силазак са таквих гребена је веома ограничен, па када се једном крене, пењач мора наставити до краја. Ан Телах на северу нуди скремблинг, као и Стак Поли (Stac Pollaidh) даље на северу у Садерленду, који укључује лош корак.

Један од ресурса за скремблинг у Британији су водичи В. А. Пучера (1891–1988), иако су они сада застарели и постоје новији водичи.

Пројекат заједнице који се састоји од свеобухватног списка скремблинга у Уједињеном Краљевству доступан је на UKscrambles.com.

Пољска и Словачка мини|Ганек/Ганок (2465 m) виђен са врха Жлобисти/Злобива, типичан пример тежих скремблинга у Татрама Скремблинг је постао веома популаран последњих година међу искуснијим планинарима у Татрама, највишем планинском ланцу унутар 1500 km дугог ланца Карпата, који се налази на граници између Пољске и Словачке. Планинар који је прешао све могуће маркиране туристичке стазе временом обично почиње да тражи амбициозније циљеве, наиме оне врхове који су по закону доступни само уз ангажовање лиценцираног планинског водича (уз накнаду). Авантуристичкији појединци, међутим, или они са ограниченим буџетом (често студенти), покушавају да се попну на те теже доступне врхове без помоћи, посебно пошто су веома прецизни описи (обично „нормалних”, тј. најлакших) рута лако доступни на интернету. Поред наменских веб-сајтова, посебно су популарни водичи за пењаче на стени Витолда Хенрика Париског или Владислава Цивињског (Пољска) и Арна Пушкаша (Словачка). Постоји неформални изазов „сакупљања врхова” (peak bagging) под називом Велика круна Татри (Wielka Korona Tatr / Velka Korona Tatier), који укључује успон на свих четрнаест „осам хиљадара” (у стопама) у Татрама, од којих су само 3 доступна маркираним планинарским стазама. Обично су оцењени највише са I или II на скали тежине пењања у Татрама (еквивалент британској оцени 3/3s).

Види још Освајање врхова

Референце

Спољашње везе British Mountain Council: Hill skills (Scrambling) GoXplore Guides article on Scrambling

Категорија:Врсте пењања Категорија:Планинарење Категорија:Планинарске технике