Професор доктор Миодраг Стојановић Мића рођен је 30. јула 1934. године у Малим Крчмарима код Раче. Био је професор на Филолошком факултету у Београду, на катедри за групи за неохеленске студије, оснивач је „Асоцијације неохелениста Јоргос Сеферис" 2003.године и учесник у бројним научним скуповима и организацијама. Умро је 19. августа 1920. године у Београду.
Биографија Професор доктор Миодраг Стојановић је рођен 30. јула 1934. године у Малим Крчмарима код Раче, живописном шумадијском селу, истом оном где је, у првој половини XIX века, рођен и један од првих српских академика, историчар и национални радник Пантелија Срећковић, а потом академик Војислав Ђурић, књижевни историчар и аналогичар народник песама. Мало Крчмаре представља њихов заједнички, али не и једини именитељ којим започињу њихови животописи. Њихови животни токови кроз два века, да ли случајно, хтели су да сва тројица буду забележени у историји наше просвете и науке и као оснивачи одређених факултетских катедри. Пантелија Срећковић је оснивач катедре за националну историју Велике школе, Војислав Ђурић за теорију књижевности, а Миодраг Стојановић катедре за неохеленске студије са групом за грчки језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.
Детињство и школовање Стојановић је провео детињство и стекао основно образовање и васпитање у свом родном селу у време Другог светског рата и глади, а потом је шире образовање стицао у оближњој рачанској и нешто даљој крагујевачкој Првој мушкој осморазредној гимназији, у миру и сиромаштву. Уписао је Филозофски факултет у Београду, групу за класичну филологију и после редовних студија дипломирао је 1953. године винувши се уз помоћ професора, као што су великани класичне филологије, Милан Будимир и Милош Ђурић у свет антике и хеленизма. Постдипломске студије је окончао 1959. године.
Педагошки и научни рад По одслужењу војног рока почео је просветно-педагошку каријеру у Петој београдској гимназији на Палилули, а потом Четвртој београдској гимназији на Дедињу, 1960-1970, године. У међувремену, 1962. године, одбранио је магистарски рад „Античко наслеђе у „Собранију” Доситеја Обрадовића”, а потом, 1965. године и докторску дисертацију „Доситеј и антика”. У том периоду, 1967. године, др Миодраг Стојановић је један од оснивача струковне организације „Друштва за античке студије” при Археолошком институту САНУ и члан Управног одбора за чијег председника је изабран др Миодраг Грбић, а за секретара археолог Петар Петровић. У исто време др Стојановић узима важно учешће у Међународној лиги просветних радника есперантиса и захваљујући Летњем есперантском универзитету студијски борави у Атиини, Инсбруку, Будимпешти, Солуну, Загребу, Дубровнику, Паризу и Бечу. На позив академика Васе Чубриловића, првог директора, др Миодраг Стојановић је постао сарадник Балканолошког института САНУ, 1971. године. Радио је на пројекту српских и грчких књижевних и културних веза уз усавршавање грчког језика. Као продукт тог рада појавила се монографија „Хајдуци и клефти у народном песништву” (1984), при чему је др Стојановић добио статус научног саветника Балканолошког института. Интензиван рад на превођењу грчких народних песама резултовао је настанак „Антологије новогрчког народног песништва” (1991). Као научни саветник у саставу је редакције годишњака „Balcanica” а у неколико бројева је и секретар. У исто време је и секретар редакције часописа „Народно стваралаштво –Folklor”. Још од оснивања Друштва српско-грчког пријатељства, 1991.године, на челу са академиком Душаном Каназиром, свој велики допринос уграђује у проширивање веза ова два народа. Ти напори и резултати су увећани још више од 2001. године, када је наследио академика Канзира на месту председника Друштва, па до 2009. када му се завршио мандат. Свој значај и изузетан допринос проф. Др Стојановић је потврдио и оснивањем Асоцијације неохелениста Јоргос Сеферис (2003) да би као први председник осмислио њене циљеве, задатке и програм рада а све у правцу усмеравања младих филолога грчког језика и књижевности. Посебан интерес за балканолошке студије на пољу митологије и фолклористике, као и наклоност према свом завичају, учинио је да се професор Стојановић укључи 1996. године у рад „Центра за митолошкестудије Србије" са седиштем Рачи. Од 2000. године је изабрани председник Научног савета и главни и одговорни уредник часописа „Митолошки зборник" и многих научних публикација у издању Центра за митолошке студије. На прихваћени предлог др Слободан Грубачић, декан Филолошког факултета у Београду, предузео је активности за успостављање Катедре за неохеленске студије (1995) и при томе је поверио послове оснивању др Миодрагу Стојановићу, тако да је извршено његово преузимање од Балканолошког института САНУ са звањем редовног професора. Убрзо је изабран за управника новоосноване катедре. После врло успешне промоције београдске неохеленске катедре у атинској палати Арсакион, 6. Марта 2000. године, од Атинског универзитета је добијена велика донација чиме је отпочело формирање семинарске библиотеке. Од 1995. До 2001. Проф. Др Миодраг Стојановић је редован професор за предмете Балканологија и Новогрчки језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Поводом десетогодишњице оснивања Катедре и седемдесетогодишњице њеног првог управника професора Миодрага Стојановића, приређен је научни скуп и објављен зборник радова на тему „Неохоленско наслеђе код Срба” (2005). Аналитички сагледавајући стручно и научно дело проф. Др Миодрага Стојановића кроз његову обимну библиографију уочава се већ на први поглед да је оно Ввишезначно усмерено на: област античких студија, хеленско, византијско и неохеленско наслеђе у српској књижевности и култури (Д. Обрадовић, Карађорђе, В. Караџић, С. Новаковић, И. Андрић, Ј.Дучић); компаративне балканолошке студије народне књижевности; лаографско-фолклористичке и митолошке теме. Класична филологија испуњава његов целокупан плодоносан научни ипреводилачки рад. Филолошки факултет универзитета у Београду, Катедра за неохеленске студије организовао је научни скуп и издао зборник „Неохеленско наслеђе код Срба” посвећено обележавању 10 година од оснивања Катедре и 70 година живота професора Миодрага Стојановића. Центар за Митолошке тудије Србије и Општина Рача су организовали научни скуп 2009. Године у част проф. Др Миодрага Стојановића. Радови са овог скупа су објављени у часопису „Митолошки зборник” број 22.
Библиографија доктора професора Миодрага Стојановића Аутор је монографије „Хајдуци и клефти у народном песништву" (1984), као и „Антологије новогрчког народног песништва" (1991), која је овенчана прознањем најбољег страног превода неког дела грчке књижевности 1992/93. од стране Друштва грчких књижевних преводилаца. Написао је бројне расправе, чланке, студије и књижевне осврте. Целукупна библиографија доктора професора Миодрага Стојановића објављена је у Митолошком зборнику број 44, Центра за миролошке студије у Рачи. Зборници су доступни и на интернету у ПДФ формату.
Најзначајније књиге - монографије 1. Доситеј и антика. Београд: Српска књижевна задруга, 1971. (Библиотека Књижевна мисао 2.) (Осврти и рецензије за ову књигу: Деретић, Јован. Књижевна историја IV/15 (1972), 519-529;
2. Обрадовић, Д. Књижевна историја IV/15 (1972), 543-547;
Tarnanidis, J. Cyrillomethodianum II (1972/73) Thessaloniki, 205;
3. Papadrianos, А. Joanis. Balkan Studies 15/1 (1974), Thessaloniki, 137- 138;
4. Тушевски, В. Годишен зборник 16 (1990), Скопје, 323-335;
5. Константиновић, Зоран. Интертекстуална компаратистика. Београд: 2002, 26-39;
6. Иванић, Душан, прир. Доситеј и Европа. Београд: 2011, 167-171.)
7. Хајдуци и клефти у народном песништву, Београд: Балкано- лошки институт САНУ, 1984. (Посебна издања књ. 18), (Рецензије за ову књигу: Флашар, М. Balcanica XV (1984), 405-414;
8. Марицки Гађански, Ксенија. Недељни Дневник, Нови Сад, 5. август 1984;
9. Терзић, Славенко. Политика, 6. октобар 1984;
10. Љубинковић, Н. Расковник 42 (1984), 121-123;
11. Стојкова, С. Блгарски зборник XI/3 (1985), 126-130;
12. Требјешанин, Р. Весник православног свештенства, бр.734, октобар 1984,6
13. Рашка XV/22 (1985), 128-139;
14. Килибарда, Н. Овдје, јануар 1985, 18;
15. Мићовић, Д. Стремљења 4 (1985), 151-154;
16. Зборник Савеза удружења фоклориста Југославије XXXII (1985), 249-251;
17. Народно стваралаштво – Folklor XXIII/1-4 (1984), 105-108;
18. Maglajlić, M. Godišnjak Instituta za književnost XIX (1985), Sarajevo, 249-251;
19. Odjek XXXVII/24 (1985),22;
20. Papadrianos, А. Joanis. Balkan Studies 26 (1985), Thessaloniki, 216-217;
21. Revue des etudes sudFest europeennes XXIV/2 (1986), 213-214;
22.Dorovsky, J. Narodopisne aktuality XXIV/1 (1987), Brno, 45-47;
23. Shehu, Gj.Glasnik Muzeja Kosova XV (l988), 338-339; S.,
24. M. Demos 28/1 (1988), Berlin, 78-79; Bibliografija Jugoslavije 16, 1986, 774.)
25. Rodni kraj Vuka. Preveli Jelka Brajović, Dragica Krstić, Vlada Marković Beograd: Turistički savez Srbije, 1987. (Књига на енглеском.)
26. Погледи са Акропоља – интертекстуална компаратистика. Београд: Службени гласник, 2012.
27. Доситејевим стазама просвештенија. Београд: Интерпрес, 2014. 6. Завичајне студије. Београд: Књижевно друштво „Свети Сава”, 2018.
Уџбеници-речници
Уџбеник савременог грчког језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.
2. Грчко-српски речник, Београд: Вајат, 1999, 316.
3. Српско-грчки речник, Атина: М. Сисдерис, 2001. (М. Стојановић ментор и редактор.)
4. Грчко-српски речник, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002. (с Предговором, стр. V-VII и Прегледом граматике, стр. 848-868.)
5. Poliglota, višejezični rečnik, Beograd: Kragulj, 2008. (Коаутори: Стојановић Миодраг, Димитријевић Весна, Маринковић Братислав, Крагуљ Драгана, Јелисавац-Катић Љубица, Дан Маријана, Црњански Александар и Богдановић Милан.)
6. Српско-латински речник, Анђелија Јовановић, Београд: Фото Футура, 2008. (Редактор.)
7. Грчко-српски речник. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (друго допуњено издање), 2009.
8. Грчко-српски речник – Έλληνο – σερβικó λεξικó, Балаћ Александар, Стојановић Миодраг. Београд; Завод за уџбенике и Планета принт (треће издање), 2017.
Најзначајнијие преводи и редакције превода
1. Антологија новогрчког народног песништва. Београд: Српска књижевна задруга, прво издање 1991. (Рецензије за ову књигу: J. A. Papadrianos, Balcanica XXII, l99l, 309;
2. Μακεδονική ζωή, 8. и 12. фебруар 1992; Μακεδονική ζωή, март 1992, 310;
3. Н. Љубинковић, Задужбина V/17, март 1992, 12;
4. В. Цветановић, Јединство, 25-26, април 1992.)
5. Мост на Арти, Београд: Антологија новогрчког народног пецништва, друго издање, (уједно и уредник) Београд 2002.
6. Антологија новогрчког народног песништва / Ανθολογία της νεοελληνικής δηMοτικής ποίησης – Треће издање, које је прпреимио 2018. као двојезично (грчки оригинал и упоредни превод на српски), није нажалост доживео да буде објављено – спремно за штампу.
7. „Валаоритисове клефтске песме: 1) Димосов гроб, 2) Димос и његова кремењача”. Народно стваралаштво – Folklor XIV/53-56 (1975), Београд, 128-132. (Превод.)
Аутор је бројних студија, чланака, пасправа и осврта
Референце
Спољашње везе: "Велико и Мало Крчмаре", Обрадовић, Дејан, Народна библиотека "Радоје Домановић", Рача , 2013. https://www.fil.bg.ac.rs/sr/katedre/neohelenske-studije/istorijat-katedre-za-neohelenske-studije *https://grckaisrbija.com/profesor-doktor-miodrag-stojanovic-biografija/ .https://www.academia.edu/63838649/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA_44_2021_
Категорија:Рођени 1934. Категорија:Рачани Категорија:Српски академици Категорија:Српски историчари Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски професори Категорија:Професори Филолошког факултета Универзитета у Београду