300px|мини|десно|Ситуација у североисточној Сирији 5. фебруара Сиријска прелазна влада је 13. јануара 2026. покренула офанзиву против курдских Сиријских демократских снага (СДФ) у североисточној Сирији. Операције су у почетку биле усмерене на источни део покрајине Алеп, око места Дајр Хафер и Масканах, да би се 17. јануара прошириле на Раку и Дајр ез Заур.

Сиријски председник Ахмед ел Шара је 18. јануара једнострано објавио споразум о прекиду ватре са СДФ-ом у 14 тачака, за који је наведено да је договорен уз посредовање америчког изасланика Тома Барака. Према условима споразума, Сиријске демократске снаге требало је да буду интегрисане у државне безбедносне и војне структуре Сирије. Истовремено, покрајине Рака и Дајр ез Заур требало је одмах да пређу под контролу сиријске владе, заједно са управљањем затворима и логорима у којима су држани припадници Исламске државе, као и свим граничним прелазима и нафтним пољима. Главнокомандујући СДФ-а Мазлум Абди је касније истог дана потврдио постојање споразума и навео да ће посетити Дамаск ради разговора о детаљима.

Позадина Делегација СДФ-а, коју је 4. јануара 2026. предводио главнокомандујући Мазлум Абди, састала се у Дамаску са сиријским званичницима ради разговора о интеграцији СДФ-а у државне структуре у складу са споразумом из марта 2025. године. Према наводима медија блиских СДФ-у, разговорима је присуствовао и бригадни генерал Кевин Џ. Ламберт, командант Комбиноване здружене оперативне групе — Операција „Неумољива решеност“, док није било јасно да ли је председник Ахмед ел Шара непосредно учествовао. Обе стране су саопштиле да ће уследити наставак разговора. Начин интеграције је остао спорно питање, јер је Дамаск захтевао да борци СДФ-а буду појединачно укључени у постојеће јединице Сиријске армије. Влада није објавила званично саопштење о састанку, док је сиријска државна телевизија тврдила да није постигнут „опипљив резултат“ у погледу спровођења постојећег споразума.

Сиријска прелазна влада је 6. јануара 2026. покренула операцију ради преузимања курдског насеља Шејх Максуд у Алепу. После вишедневних сукоба, сиријска армија и СДФ су 10. јануара постигли договор о прекиду ватре, након чега се СДФ повукао из насеља ка североистоку Сирије.

Покушај смиривања тензија са СДФ-ом уследио је 16. јануара, када је председник Ахмед ел Шара издао декрет којим су Курди проглашени „основним делом сиријског народа“, уз наводе о додатним правима за курдску мањину и проглашење курдског језика националним језиком.

Офанзива Офанзива у источном Алепу Сиријска армија је 13. јануара 2026. прогласила Масканах и Дајр Хафер „затвореним војним зонама“, оптуживши СДФ да се прегруписава у том подручју и да користи дронове иранске производње за нападе на цивиле у Алепу. Према извештајима, СДФ је уништио три моста која су повезивала подручја под њиховом контролом са територијама које је држала влада источно од Алепа. Сиријска армија је такође навела да је осујетила покушај СДФ-а да минира и дигне у ваздух мост који повезује села Расм ел-Имам и Расм ел-Крум, у близини Деир Хафера. Оперативна команда Сиријске армије је 14. јануара саопштила да је отворен хуманитарни коридор који пролази кроз Деир Хафер ка Хамији, под контролом владиних снага, као и да су сукоби вођени у близини бране Тишрин. Сиријске демократске снаге су 15. јануара затвориле граничне прелазе Табка, Раку и Дајр ез Заур са подручјима под контролом сиријске владе „до даљег“.

Главнокомандујући СДФ-а Мазлум Абди је 16. јануара, преко Твитера, саопштио да ће се снаге СДФ-а повући из Дајр Хафера 17. јануара, наводећи да је тај потез уследио „на основу позива пријатељских земаља и посредника, као и као знак добре воље у довршетку процеса интеграције и спровођењу одредби споразума од 10. марта“. Истог дана је, према извештајима, шест припадника СДФ-а пребегло на страну сиријских владиних снага.

СДФ је одбио напад на брану Тишрин, тврдећи да је уништио десет тенкова, док је Сиријска опсерваторија за људска права (СОХР) касније потврдио уништење два тенка.

Офанзиве у Раки и Дајр ез Заур Након посредовања Сједињених Америчких Држава, Сиријске демократске снаге су се 17. јануара 2026. повукле из Деир Хафера и Маскана, а сиријска армија је у та места ушла неколико сати касније, при чему је локално становништво дочекало сиријске владине снаге. Племенски арапски лидери на територијама под контролом СДФ-а у покрајини Дајр ез Заур изјавили су за Ројтерс да су спремни да подигну оружје против курдских снага уколико би им сиријска армија издала такво наређење.

Сиријске демократске снаге су оптужиле сиријску армију да је прекршила споразум о повлачењу нападајући њихове снаге током самог повлачења. У сукобима који су уследили, припадници СДФ-а убили су двојицу војника сиријске армије. Као одговор на ове догађаје, сиријска влада је прогласила територију западно од Еуфрата, која је до тада била под контролом СДФ-а, „затвореном војном зоном“, укључујући подручја јужне покрајине Рака са градом Табка. Након даље ескалације тензија, сиријска армија је започела нападе на подручја кантона Табка.

Сиријске владине снаге су 18. јануара 2026. заузеле Ал-Табку, брану Табка и ваздухопловну базу Табка. Поред тога, сиријска армија је преузела контролу над целокупним источним руралним подручјем покрајине Дајр ез Заур, заједно са свим њеним градовима и селима, као и над нафтним и гасним пољима у том региону, укључујући поље Ал-Омар, највеће у земљи, и гасно поље Коноко. Државна агенција САНА известила је да је СДФ дигао у ваздух мост који повезује Раку са положајима јужно од града, што је довело и до прекида водоснабдевања. Око поднева, након жестоких сукоба, племенске снаге су преузеле контролу над Раком, док је сиријска армија ушла у град неколико сати касније.

Новинар агенције Associated Press који се налазио на терену изјавио је да су локални становници поздравили велике војне конвоје сиријске прелазне владе који су ушли у Раку, након повлачења снага СДФ-а из града. Сиријске војне снаге су такође преузеле контролу над нафтним пољима у Раки. Истог дана, 18. јануара 2026, сиријске војне снаге су преузеле контролу над гасним пољем Коноко и нафтним пољем Ал-Омар у источном делу покрајине Дајр ез Заур, након напредовања арапских племенских снага које су подржавале сиријску владу дуж области уз границу Сирије и Ирака. Ово је уследило након што су арапски племенски борци покренули офанзиву на источну обалу Еуфрата и заузели градове Ал-Шухајл и Ал-Бусајра.

Сиријске демократске снаге су 18. јануара 2026. одбиле напад снага сиријске владе у селу Саида, у руралном подручју Ајн Иса. Према извештајима, локални побуњеници су истовремено заузели градове Ал-Шадади и Маркаду у покрајини Хасака. Поред тога, племенске снаге су заузеле још 13 села јужно од Хасаке.

Здружена комбинована оперативна група је 20. јануара започела ваздушне ударе на провладине племенске борце у области око избегличког кампа Ал-Хол. СДФ су успеле да одбију бројне нападе на камп Ал-Хол и обезбеде његов јужни периметар, али су се касније повукле из тог подручја, наводећи „међународну равнодушност“ према питању затвореника Исламске државе. Сиријска арапска армија је, према наводима, распоредила снаге на положаје које су раније заузели некадашњи просиријски шамарски племенски борци у североисточном делу покрајине Хасака, укључујући гранични прелаз Ел-Јарубија према Ираку и Тел Хамис, након што су пребегли у Министарство одбране Сирије. Сиријски и ирачки медији известили су да ти племенски борци припадају Снагама Ал-Санадид. Сиријске снаге су такође заузеле мост Кара Козак и Сарин, у близини Кобанија.

Локални извори су известили да су сиријске снаге 20. јануара, без отпора СДФ, преузеле контролу над три села у близини планине Абдул Азиз у западном делу покрајине Хасака. Локални извори су такође одвојено навели да су сиријске снаге 21. јануара, без отпора СДФ-а, преузеле контролу над најмање пет села северно од моста Кара Козак. Министарство одбране је такође напредовало из Тал Хамиса и преузело контролу над Тел Браком у покрајини Хасака, након што се СДФ 21. јануара повукао са својих положаја у том подручју.

Прекид ватре Током 17. јануара одржан је састанак у Ербилу, у Аутономној регији Ирачког Курдистана, између специјалног изасланика САД за Сирију Тома Барака и курдских представника. Делегацију су чинили врховни командант СДФ-а Мазлум Абди, шеф спољних односа Аутономне администрације Северне и Источне Сирије Илхам Ахмед, председник Курдског националног већа Мохамед Исмаил и Масуд Барзани. Према наводима портпарола Министарства спољних послова Сирије, циљ састанка био је да се курдским представницима пренесе нови договор постигнут између Сједињених Држава и сиријске владе. Након тога, Барак је отпутовао у Дамаск, где је рано 18. јануара закључио споразум са сиријским председником Ахмедом ел Шаром. Споразум је подразумевао прекид ватре, интеграцију Сиријских демократских снага у Сиријску војску, као и успостављање контроле сиријске владе над три покрајине које је СДФ држао под управом још од грађанског рата у Сирији. Иако је истог дана америчка војска јавно позвала сиријске снаге да обуставе даље напредовање, тај апел је игнорисан. Касније тог дана, ел Шара је у јавном саопштењу објавио садржај споразума од 14 тачака, који је, према доступним информацијама, потписан одвојено од стране њега и Мазлума Абдија, и најавио улазак Сиријске армије у три покрајине. Након тога, Сиријска армија је прогласила прекид ватре на целој територији земље. Абди је накнадно потврдио да прихвата споразум и саопштио да се снаге СДФ-а повлаче из покрајине Рака и покрајине Дајр ез Заур. Ел Шара и Абди су такође потврдили намеру да се 19. јануара састану у Дамаску ради разговора о даљим детаљима споразума; ел Шара је навео да је Абдијева посета била одложена због временских услова.

Услови споразума о прекиду ватре омогућили су сиријској прелазној влади да одмах преузме војну и административну контролу над покрајином Дајр ез Заур и покрајином Рака. Поред тога, све цивилне институције у покрајини Ал-Хасака требало је да буду интегрисане у државне структуре Сирије. Широм североисточне Сирије, власти у Дамаску требало је да преузму контролу над свим нафтним и гасним пољима, међународним граничним прелазима, као и над логорима и затворима у којима су били притворени припадници Исламске државе, које је до тада контролисао СДФ. Споразум је такође обавезивао СДФ да са сиријске територије протера све стране држављане повезане са Курдистанском радничком партијом (ПКК), што је поздравила Турска, као и да достави спискове официра бивше сиријске војске и безбедносних структура, повезаних са баасистичким режимом (владавином Арапске социјалистичке партије Баас у Сирији), који су се налазили у том подручју. Остале одредбе предвиђале су „достојанствен” повратак избеглица у регион Африн и кварт Шеик Максуд у Алепу, демилитаризацију Кобанија, као и забрану укључивања баасистичких елемената у руководство СДФ-а.

Током 19. јануара дошло је до сукоба између СДФ-а и снага сиријске прелазне владе у близини затвора Ал-Шадада, у којем су били смештени хиљаде ратних заробљеника Исламске државе. Касније истог дана, СДФ је саопштио да је изгубио контролу над затвором Ал-Шадада. СДФ се, у складу са споразумом, повукао из Ајн Исе.