Овај чланак садржи информације о терористичким чиновима и групама из Југославије или против Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918 - 1929), Краљевине Југославије (1929 - 1945) и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1945 - 1992). Многи терористички чинови су извршени изван Југославије, а против југословенских грађана и институција. Послератни период, све до око 1985. године, обиљежили су чести терористички напади на југословенске институције које су организовале екстремистичке емигрантске организације. Између 1962. и 1982. године, извршено је 182 терористичких напада на југословенске цивилне и војне циљеве.

СФР Југославија Усташки тероризам Усташки тероризам се наставио годинама након смрти поглавника НДХ-а, Анте Павелића. Хрватски ослободилачки покрет (ХОП) је извршио више атентата и напада на југословенску дипломатију и инфраструктуру ЈАТ-а у Аустралији. Између 1962. и 1982., хрватски националисти су извршили 182 терористичка напада усмјерена против југословенских цивилних и војних циљева.

Хрватски фашиста и припадник Хрватског револуционарног братства (ХРБ), Миљенко Хркаћ, извршио је бомбашки напад у биоскопу у Београду 13. јула 1968. године, у којем је живот изгубила 1 особа, док је 85 рањено. У нападу у Западној Њемачкој 1969. године, рањени су у пуцњави двојица југословенских дипломата. Амбасадор СФРЈ у Шведској, Владимир Роловић, предао је информације о усташким активностима властима у Аустралији 1970. године, након чега је двије године касније, убијен у Стокхолму. У јануару 1972. године, Југословенски аеротранспорт лет 367 је срушен изнад Чехословачке на путу за Загреб. У нападу су погинули сви путници и читава посада, а једино је преживјела стјуардеса Весна Вуловић.

Након гушења Хрватског прољећа, анти-југословенске активности су се додатно појачале. У Стокхолму је 29. марта 1972. године бачена бомба на представништво југословенске туристичке агенције, а у љето исте године су у Југославију ушли припадници Бугојанске групе с циљем подизања устанка и обнове НДХ, у операцији познатој као Операција Феникс. Група је угашена хватањем и суђењем посљедњим члановима у децембру 1972.

Четнички тероризам Године 1975, Никола Каваја, који је живио у Чикагу и био члан Српске народне одбране (СНО), био је одговоран за бомбашки напад на кућу југословенског конзула, први у низу напада усмјерених против југословенске државе у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Он и његови саучесници ухваћени су у замци коју је поставио Федерални истражни биро (ФБИ) и осуђени за тероризам због тог инцидента, као и због планирања бомбардовања два југословенска пријема поводом Дана републике Југославије. Касније те године, током лета на којем је путовао да прими пресуду, отео је авион компаније „Американ ерлајнс“, лет 293, са намјером да сруши авион на Титово сједиште у Београду, али је од тога одвраћен; на крају је осуђен на казну затвора од 67 година. Догађаји Краљевина Југославија (1918-1941) Атентат на Краља Александра I Карађорђевића у Марсељу, Француска, 9. октобра 1934. године. Атентат извршила Унутрашња македонска револуционарна организација уз помоћ Усташа. СФР Југославија (1945-1992) Покушај атентата на Јосипа Броза Тита у организацији Хрватског револуционарног братства, 1967. године. Напад на биоскоп 20. октобар у Београду, 13. јула 1968. године. Напад извео Миљенко Хркаћ, припадник Хрватског револуционарног братства. Атентат на амбасадора СФРЈ у Стокхолму, Владимира Роловића, 1971. године. Атентат извели припадници Хрватског народног отпора. У експлозији бомбе оборен авион југословенског аеротранспорта, лет 367, изнад Чехословачке, 26. јануара 1972. године. Нападачи вјероватно хрватски националисти. Напади Бугојанске групе у периоду од 20. јуна до 24. јула 1972. године. Отмица авиона Скандинејвијан ерлајнс система 1972. године, од стране припадника Хрватског народног отпора. Отмица TWA лета 355 10. септембра 1976. године од стране “бораца за слободну Хрватску”. Отмица Американ ерлајнс лета 293 од стране српског анти-комунисте Николе Каваје, 1979. године. Организације Унутрашња македонска револуционарна организација (ВМРО), основана 1920. године, бугарски националисти са простора данашње Сјеверне Македоније. Крижари, основани 1945. године, усташка герила. Хрватски ослободилачки покрет, основан 1956. године, хрватска десничарска ултранационалистичка организација. Хрватски народни отпор, основан 1957. године, хрватска десничарска ултранационалистичка организација. Хрватско револуционарно братство, основано 1961. године, хрватска десничарска ултранационалистичка организација. Познате личности Никола Каваја Владо Черноземски Миљенко Хркаћ Миро Барешић Види још Тероризам у Србији Мартовски погром 2004. Референце