мини|Тулија прелази преко леша свог оца, Жан Барден, око 1765. Тулија Млађа представља полулегендарну личност римске историје, познату из дела античких аутора као што су Тит Ливије, Марко Тулије Цицерон и Дионисије из Халикарнаса.Курсел, Пјер . [без наведеног издавача]. . Према традиционалним историјским изворима, она се сматра последњом краљицом Римског краљевства.

Тулија Млађа била је млађа кћи шестог римског краља, Сервија Тулија, која се касније удала за Луција Тарквинија. Заједно са својим супругом, организовала је свргавање и убиство сопственог оца, чиме је обезбедила престо своме мужу. Због ових поступака стекла је озлоглашену репутацију у култури античког Рима.

Породица и бракови Тулија је била млађа од две кћери шестог римског краља, Сервија Тулија. Према римском обичају, обе кћери носиле су име Тулија, као женски облик очевог nomen-а, те су се разликовале именима Тулија Старија („старија Тулијева кћи“) и Тулија Млађа („млађа Тулијева кћи“).

Краљ Сервије Тулије организовао је удају својих кћери за два сина свог претходника, краља Луција Тарквинија Приска. Синови су се звали Луције и Арунс. Према Ливију, млађа од две кћери имала је жешћу природу, али је ипак удата за Арунса, који је међу двојицом синова имао блажи карактер.Ливије. Од оснивања града. Ливије наводи да су слични темпераменти млађе Тулије и Луција Тарквинија привукли једно друго, а Тулија је подстакла свог зета Тарквинија на већау дрскост. Заједно су организовали убиство својих браће и сестара убрзо једно за другим, након чега су Тарквиније и Тулија ступили у брак.

Збацивање и убиство Сервија Тулија Тулија је затим подстакла свог новог мужа да отме престо. Тарквиније је био уверен и почео је да трага за подршком патрицијских сенатора, посебно оних породица којима је сенаторски статус доделио његов отац. Он им је поклањао дарове и у њиховом присуству клеветао краља Сервија Тулија. мини|Тулија вози преко тела свог оца Након што је обезбедио подршку великог броја сенатора, Тарквиније је отишао у сенатску дворану са наоружаном стражом и седео на престолу. Када се краљ Сервије Тулије успротивио, Тарквиније га је физички бацио на улицу, где су га убили Тарквинијеви људи, очигледно по Тулијином наређењу. Тулија је затим дошла колима до сенатске дворане, где је поздравила свог мужа као краља.Дионисије из Халикарнаса (1937–1950). Кари, Ернест; Спелман, Едвард (ур.) . . Он јој је наредио да се врати кући, без буке и нереда. Она је возила дуж Ципријске улице и скренула према Орбијском брду, у правцу Есквилинског брда. Тамо, на врху Ципријске улице, затекла је исечено и уништено тело свог оца и, у налету бесуа, прегазила је колима његово тело. Од тада је ова улица називана „Vicus Sceleratus“ (улица зла или безакоња) у сећању на њене поступке.

Тулијино оскрнављавање убогог тела њеног оца прекрило ју је крвљу и запрљало њену одећу, у којој се тако вратила у кућу свог мужа. Ливије наводи да су кућни богови Тарквинијеве породице били разгневљени овим злочином и да је одређено да ће владавина, која је тако лоше започета, и завршити лоше.

Непопуларност и изгнанство Када је устанак под вођством Луција Јунија Брута окончао римску монархију и када су краљ Тарквиније и његова породица протерани из Рима, Тулија је посебно била проклета од стране римског народа док је бежала из свог дома, због своје улоге у убиству сопственог оца.

У култури Тулија је главни лик у позоришној представи Тулија из 1533. године. Она је такође приказана у неколико слика. Поред тога, Тулија је била приказана на цртежу који је сада изгубљен, а чији је аутор био истакнути француски сликар Франсоа Паскал Симон Жерар. Сматра се да је ова слика највероватније приказивала Тулију и Луција како бивају протерани из Рима, и широко се верује да је представљала метафору за Марију Антоанету, чиме је Тулија потврђена као фигура велике амбиције и контроверзе у широј култури.Лангворти, Џенифер Мери (2012). На промењивом терену: револуционарна каријера Франсоа Жерара (дисертација). . Тулија Млађа је такође имала велики културни утицај у Риму у то време. Након што је прегазила оца својим колима, улица на којој је то учињено (првобитно названа Орбијска улица) од тада је била позната Римљанима као Улица безакоња (Vicus Sceleratus).Дионисије из Халикарнаса (1937–1950). Кари, Ернест; Спелман, Едвард (ур.). . .

Референце

Категорија:Римска митологија