Арунс Тарквиније био је један од синова Луција Тарквинија Суперба, последњег римског краља. Антички извори се разилазе о томе да ли је био други или трећи син. У најранијим записима, сачуваним кроз фрагменте првог римског историчара, Фабија Пиктора, он је трећи син. Према Ливију и Дионисију из Халикарнаса, он је други син. Савремени историчари сумњају у историјску тачност конкретних поступака који се приписују Арунсу и другим члановима његове династије, сматрајући их изразито преправљеним у каснијим записима.
Током владавине њиховог оца, Арунс је пратио свог старијег брата Тита и рођака Луција Јунија Брута до Делфског пророчишта како би им пророчица протумачила предсказање које је краљ био видео. Након што је предсказање објашњено, принчеви су је питали ко би требао наследити престол њиховог оца. Пророчица им је одговорила да ће краљев престо припасти ономе ко први пољуби своју мајку по повратку. Док су Тит и Арунс претпоставили да се мисли на њихову стварну мајку, Брут је исправно закључио да се подразумева мајка Земља, те је намерно посрнуо и пао по повратку тројице у Италију.56.
Након свргавања монархије, које се традиционално датира у 509. годину п. н. е., Тит и Арунс су отишли са оцем у Цере, док је Брут изабран за једног од првих конзула60.. Након наводно неуспелог покушаја Тарквинија да поврате престо, римска традиција смешта Арунса са оцем на чело етрурске коњице у бици код Силве Арсије; када је Арунс угледао свог рођака Брута, њих двојица су се сукобила и обојица су прободена копљима до смрти. Битка је завршена римском победом, а Тарквинији су остали у изгнанству.6. позивајући се на Ливија (Историја Рима 2.6–7) и Дионисија из Халикарнаса (Римске старине 5.15–17). напомена 3.
У књижевности
У Пакао, првом делу Божествене комедије Дантеа Алигијерија, Арунс је смештен у четвртој болги Осмог круга пакла, заједно са чаробњацима, астролозима и лажним пророцима.
Референце
Литература
Ливије (1905) [I век н.е.]. Од оснивања града. Превео: Робертс, Канон – преко Wikisource.
Категорија:Етрурци