мини|Украшена страница инципита Јеванђеља по Матеју, 1120–1140 Инципит текста су првих неколико речи текста, које се користе као идентификациона ознака. У музичкој композицији, инципит је почетни низ нота, који има исту сврху. Реч инципит потиче из латинског и значи „почиње“. Њен пандан преузет са краја текста је експлицит (, у буквалном предову: расклопљено је). Расклапање се односи на папирусни свитак. Крај се такође назива десинит, „завршено је“.
Пре развоја наслова, текстови су се често називали својим инципитима, као на пример код Agnus Dei. Током средњовековног периода у Европи, инципити су често писани другачијим писмом или бојом од остатка дела чији су део били, а „инципит странице“ су могле бити јако украшене илуминацијама. Иако реч инципит потиче из латинског језика, пракса инципита претходи класичној антици за неколико миленијума и може се наћи у различитим деловима света. Иако се данас не назива увек инципитом, пракса позивања на текстове по њиховим почетним речима остаје уобичајена.
Види још
Епиграф Предговор Пролог
Референце
Категорија:Латинске фразе Категорија:Издаваштво