Филмска критика је дисциплина која се бави анализом, интерпретацијом и вредновањем филмског стваралаштва, укључујући појединачна остварења, опусе редитеља, жанрове, националне кинематографије и историјске периоде. Она представља важан медиј за разумевање филма као уметности и друштвеног феномена. Генерално се дели на новинарску критику, која се објављује у медијима и намењена је широј публици, и академску критику, која је позната и као филмска теорија.
Историја филмске критике Филмска критика се појавила готово истовремено са самим филмом, крајем 19. и почетком 20. века. У почетку је била сведена на новинске извештаје о новој врсти забаве. Озбиљнија критика почиње да се развија двадесетих и тридесетих година 20. века, са појавом првих филмских теоретичара попут Сергеја Ејзенштајна и Андреа Базена.
Кључни тренутак за развој модерне филмске критике наступа педесетих година у Француској, оснивањем часописа Cahiers du Cinéma. Критичари окупљени око овог часописа, као што су Франсоа Трифо, Жан-Лик Годар и Ерик Ромер, развили су ауторску теорију, која је наглашавала редитеља као централног аутора филма. Ова идеја је извршила огроман утицај на светску кинематографију и критику. У другој половини 20. века, критичари попут Роџера Иберта и Полин Кејл у САД популаризовали су филмску критику и приближили је најширој публици. Са појавом интернета, критика се демократизовала кроз блогове, подкасте и видео есеје на платформама попут Јутјуба.
Функције филмске критике Филмска критика има неколико важних функција: Водич за публику: Помаже гледаоцима при одабиру филмова дајући им процену квалитета и основне информације. Анализа и контекстуализација: Нуди дубље разумевање филма, анализирајући његову режију, глуму, сценарио, кинематографију и друштвени или историјски контекст. Утицај на индустрију: Позитивне или негативне критике могу значајно утицати на комерцијални успех филма и каријере филмских стваралаца. Допринос историји филма: Критички текстови постају део историјске грађе која помаже будућим генерацијама да разумеју кинематографију одређеног доба.
Приступи и методологија Постоји више приступа филмској критици, а неки од најчешћих су: Новинарска критика: Најчешће се објављује у дневним и недељним медијима. Фокусира се на препоруку и основну оцену филма за ширу публику, често користећи систем оцена (нпр. звездице). Ауторска теорија: Анализира филмове кроз опус редитеља, тражећи поновљене тематске и стилске елементе који дефинишу редитеља као "аутора". Жанровска критика: Проучава филмове у оквиру одређеног жанра (вестерн, научна фантастика, ноар филм итд.), анализирајући како се филм уклапа у конвенције жанра или их мења. Идеолошка критика: Анализира филм кроз призму одређене идеологије, као што су феминистичка филмска теорија, марксизам или постколонијализам.
Види још Критика уметности Филмска теорија Ауторска теорија Небојша Поповић (филмски критичар) Награда Небојша Поповић
Референце
Спољашње везе Rotten Tomatoes – агрегатор филмских критика Metacritic – агрегатор филмских критика The Online Film Critics Society (Удружење онлајн филмских критичара) New York Film Critics Circle (Круг филмских критичара Њујорка) Los Angeles Film Critics Association (Удружење филмских критичара Лос Анђелеса) National Board of Review (Национални одбор за рецензију филмова) Филмске критике у Њујорк тајмсу. Филмске критике у Гардијану. Савети познатог критичара Питера Бредшоа - Гардијан, 8. јул 2008.
Категорија:Филмска критика Категорија:Филмска занимања Категорија:Критика уметности