Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места Светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о Светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године. Културно наслеђе се састоји од споменика (као што су архитектонска дела, монументалне скулптуре или натписи), групе зграда и локалитета (укључујући археолошка налазишта). Природне карактеристике (које се састоје од физичких и биолошких формација), геолошке и физиографске формације (укључујући станишта угрожених врста животиња и биљака) и природни локалитети који су важни са становишта науке, очувања или природне лепоте, дефинишу се као природне наслеђе. Аустрији је прихватила Конвенцију о светској баштини УНЕСКО-а 18. децембра 1992. године, чиме су њена историјска места постала подобна за укључивање на листу.

Локалитети у Аустрији први пут су уписани на Листу светске баштине на 20. заседању Комитета за светску баштину, одржаном 1996. године у Мериди, у Мексику. Том приликом на листу су уврштена два добра: Историјско језгро Салцбурга и Дворац и вртови Шенбрун.

До 2025. године, Аустрија има 12 локалитета уписаних на Листу светске баштине, као и још два на индикативној листи. Пет локалитета светске баштине дели се са другим државама: Културни пејзаж Ферте/Нојзидлерско језеро са Мађарском; Праисторијска насеља сојеница око Алпа са Француском, Немачком, Италијом, Словенијом и Швајцарском; Древне и прашумске букове шуме Карпата и других региона Европе са још 17 европских земаља; Велики бањски градови Европе са Белгијом, Чешком, Немачком, Француском, Италијом и Уједињеним Краљевством; као и Дунавски лимес са Немачком и Словачком. Године 2017. Историјско језгро Беча уписано је на Листу светске баштине у опасности, због планиране изградње нових високих објеката. Сви локалитети светске баштине у Аустрији, осим једног, припадају културној категорији.

Локалитети УНЕСКО наводи локалитете под десет критеријума; сваки унос мора да испуњава бар један од критеријума. Критеријуми од I до VI су културни, а од VII до X су природни.

Име места Фотографија Локација (држава) Година уписа Подаци УНЕСКО-а Опис Историјско језгро града Салцбурга 150x150px Салцбург 1996. 784; ii, iv, vi (култура) Салцбург је одиграо кључну улогу у прожимању италијанске и немачке културе, што је довело до процвата обе традиције и дуготрајне размене између њих, посебно видљиве у барокној архитектури. Град представља изузетан пример европске црквене градске државе, што је резултирало настанком бројних значајних грађевина, како световних тако и сакралних, од готике до XX века. Салцбург је такође широко познат по везама са уметношћу, нарочито као родни град композитора Волфганга Амадеуса Моцарта. Дворац и вртови Шенбрун 150x150px Беч 1996. 786; i, iv (култура) Шенбрун је био резиденција хабзбуршких царева од XVIII века до 1918. године. Изграђен је у рококо стилу као јединствен и заокружен пројекат. Пројектовали су га архитекти Јохан Бернхард Фишер фон Ерлах и Николаус Пакаси, а у оквиру комплекса налази се и најстарији зоолошки врт на свету који непрекидно ради. Културни пејзаж Халштат–Дахштајн / Залцкамергут 150px|alt=Hallstatt town at the lake Штајерска и Горња Аустрија 1997. 806; iii, iv (култура) Експлоатација лежишта соли, која траје још од 2. миленијума пре нове ере, донела је овом подручју значајан просперитет. По граду Халштату названа је истоимена култура гвозденог доба. Регион је такође познат по планинским масивима и пећинама, од којих најдужа достиже дужину од 81 km. Железница Земеринг 150x150px Доња Аустрија и Штајерска 1998. 785; ii, iv (култура) Железница Земеринг изграђена је између 1848. и 1854. године и простире се на 41 km кроз планински и изразито разуђен терен. Овај подухват реализован је у раним данима железничке градње и захтевао је бројне техничке иновације. Тунели, вијадукти и други грађевински објекти и данас су у употреби. Град Грац – историјско језгро и дворац Еггенберг 150x150px Штајерска 1999. 931; ii, iv (култура) Огранак породице Хабзбург живео је у Грацу вековима. Хабзбурзи и други локални племићи током дугог временског периода улепшавали су и проширивали град, што је довело до настанка урбане целине са монументалним грађевинама у различитим архитектонским стиловима. Културни пејзаж Вахау 150x150px Доња Аустрија 2000. 970; ii, iv (култура) Вахау је долина дуга око 40 km, која се простире уз реку Дунав између Мелка и Кремса. Подручје је било насељено још у праисторији и од тада представља важан регион. У долини се налазе бројни историјски градови и села, као и манастири, дворци и рушевине. Културни пејзаж Ферте / Нојзидлерско језеро* 150x150px Бургенланд 2001. 772; v (култура) Подручје око језера Ферте/Нојзидлерско језеро насељавали су различити народи током осам миленијума. Првобитна мрежа градова и села потиче из XII и XIII века, док су бројни дворци изграђени током XVIII и XIX века. Локалитет се дели са Мађарском. Историјско језгро Беча 150x150px Беч 2001. 1033; ii, iv, vi (култура) Беч, престоница Хабзбуршког царства, дуго је препознат као музичка престоница Европе. Историјско језгро града одликује се богатством архитектонских ансамбала у различитим стиловима, укључујући барокне дворце и вртове, као и Рингштрасе из касног XIX века. Године 2017. локалитет је уписан на Списак угрожених места Светске баштине због планиране изградње нових високих објеката. Праисторијска насеља сојеница око Алпа* 150x150px Корушка иГорња Аустрија 2011. 1363; iv, v (култура) Локалитет обухвата остатке праисторијских насеља на сојеницама у Алпима и њиховој околини, грађених у периоду од око 5000. до 500. године п. н. е, на обалама језера, река и мочварних подручја. Она пружају изузетно обиље података о начину живота и трговини у неолитским и бронзанодобним пољопривредним културама алпске Европе. У Аустрији је уписано пет локалитета. Добро се дели са Француском, Немачком, Италијом, Словенијом и Швајцарском. Древне и прашумске букове шуме Карпата и других региона Европе 150px Доња Аустрија иГорња Аустрија 2017. 1133quater; ix (natural) Прашумске букове шуме Карпата користе се за проучавање ширења обичне букве (Fagus sylvatica) на северној хемисфери кроз различита станишта, као и природних процеса у шумским екосистемима. Локалитет је први пут уписан 2007. године у Словачкој и Украјини, а проширен је 2011, 2017. и 2021. године тако да данас обухвата шуме у укупно 18 држава. У Аустрији је 2017. године уписано пет шумских подручја, једно у Диренштајну и четири у Калкалпену. Границе Римског царства – Дунавски лимес (западни део) 150px|alt=Map of Danubian Limes in Austria Доња Аустрија, Горња Аустрија, Беч 2021. 1608rev; ii, iii, iv (култура) Дунавски лимес, мрежа утврђења дуж реке Дунав, служио је за заштиту граница Римског царства. Аустријски део дуг је 3.575 km и обухвата локалитете на 46 различитих места. Локалитет се дели са Немачком и Словачком. Велики бањски градови Европе 150px|alt=Park entrance in Baden bei Wien Доња Аустрија 2021. 1613; ii, iii, iv, vi (култура)Велики бањски градови Европе обухватају 11 бањских градова у седам европских земаља, у којима су минералне воде коришћене у лековите и терапеутске сврхе пре развоја индустријских лекова у XIX веку. У Аустрији је на листу уписан град Баден код Беча.

Тентативна листа Поред локалитета уписаних на Листу светске баштине, државе чланице могу да одржавају листу пробних локација које могу да размотре за номинацију. Номинације за Листу светске баштине се прихватају само ако је локација претходно била наведена на тентативној листи. Аустрија има два локалитета на својој прелиминарној листи.

+ Име места Фотографија Локација (држава) Година уписа Подаци УНЕСКО-а Опис Рудник гвожђа Ерцберг и старо језгро Штајр Steyr|150px Горња Аустрија 2002. i, ii, iii, iv (култура) Регион Ерцберг, између градова Леобен и Хифлау у Штајерској, познат је по великим налазиштима гвожђа. Отворена коповања променила су планинске падине, а у области се налазе бројни објекти повезани са топљењем гвожђа и трговинским активностима. Старо језгро Штајра један је од најзначајнијих историјских индустријских градова у Аустрији, смештен на ушћу две реке које су покретале индустрију гвожђа и обезбеђивале транспортне руте. Високопланински пут Гросглокнер Grossglockner road|150px Корушка иСалцбург 2016. i, ii, iv (култура) Пут је изграђен 1930-их година у нетакнутом планинском пејзажу како би био доступан широј јавности, пративши популаризацију туризма у високоалпском региону. Пут приказује технички развој изградње планинских путева и управљање туристичким локалитетима у раном XX веку. Види још Туризам у Аустрији

Наомене

Референце

Спољашње везе Аустрија на сајту Унеска

Категорија:Светска баштина у Аустрији Категорија:Спискови везани за Аустрију