Сем Велсфорд (; Перт, 19. јануар 1996) аустралијски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Неткомпани инеос. Освојио је по једну златну, сребрну и бронзану медаљу на Олимпијским играма у дисциплини дохватна вожња екипно, освојио је три златне медаље на Свјетском првенству на писти у дисциплини дохватна вожња екипно и једну златну медаљу у дисциплини скреч трка. Освојио је двије златне медаље на Играма Комонвелта, по једну у дисциплинама дохватна вожња екипно и скреч трка.

Каријера Почетак каријере

Његов отац је возио бицикл свакодневно и Сем је почео да вози са њим са седам година, током јуниорске каријере освојио је Свјетско првенство на писти у дисциплини дохватна вожња екипно за јуниоре 2013. и 2014.

Од почетка професионалне каријере возио је на писти, а 2016. је освојио златну медаљу на Свјетском првенству у дисциплини дохватна вожња екипно, а са њим су возили Мајкл Хепберн, Калум Скотсон и Мајлс Скотсон. На Олимпијским играма 2016. освојио је сребрну медаљу, заједно са Хепберном, Александером Едмондсоном и Џеком Бобриџем. Године 2019. освојио је Свјетско првенство на писти у дисциплини дохватна вожња екипно по трећи пут, заједно са Келандом о‘Брајеном, Лејтом Хауардом и Александером Портером, у времену од 3 минута и 48.012 секунди, чиме су поставили нови свјетски рекорд. Истог дана, пола сата касније, освојио је златну медаљу у скреч трци, испред Роја Ефтинга. Квалификовао се за Олимпијске игре 2020. гдје је са о‘Брајеном, Хауардом и Портером освојио бронзану медаљу.

2022—2023.

У новембру 2021. је потписао двогодишњи уговор са ворлд тур тимом ДСМ, са почетком од 2022. и фокусирао се више на друмске трке. Прве сезоне у тиму је возио Шелдепрајс, гдје је био у групи од 13 возача која је стекла преко три минута предности испред главне групе и завршио је на трећем мјесту, 24 секунди иза Александера Кристофа који је остварио соло побједу, изгубивши у спринту за друго мјесто од Денија ван Попела. У априлу је возио Тур оф Турки, гдје је побиједио на петој етапи испред Јаспера Филипсена, што му је била прва побједа у каријери на друму и прва за тим ДСМ у сезони.

Сезону 2023. почео је на Вуелти а Сан Хуан, гдје је побиједио на шестој етапи испред Сема Бенета, а затим и на последњој, седмој етапи испред Фабија Јакобсена. Почетком марта је освојио класик Гран при Крикјелион, гдје је побиједио у спринту испред Милана Ментена, након чега је Шелдепрајс завршио на другом мјесту, иза Филипсена. У јуну је возио ЗЛМ тур, гдје је последњу, четврту етапу завршио на другом мјесту, иза Олава Која и трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, 13 секунди иза Која. У јулу је возио Тур де Франс по први пут, о чему је изјавио да му је сан да оствари етапну побједу, али да би велико достигнуће било да дође до Париза и заврши Тур. Најбољи резултат остварио је на трећој етапи, коју је завршио на 13 мјесту, а побиједио је Филипсен. У августу је возио Реневи тур, гдје је побиједио на четвртој етапи испред Која, Филипсена и Тима Мерлијеа у фото финишу у којем су сва четворица били близу.

2024—2025.

Године 2024. прешао је у тим Бора—ханзгро. На почетку сезоне возио је Тур даун андер, гдје је на првој етапи побиједио испред Фила Баухауса и Бинијама Гирмаја, а затим је на трећој етапи побиједио испред Елије Вивијанија, а на четвртој испред Гирмаја и освојио је класификацију по поенима. У мају је возио Тур де Хонгри, гдје је побиједио на првој етапи испред Самјуела Кваранте и узео је прву лидерску мајицу. У августу је учествовао на Олимпијским играма 2024. гдје је возио на писти у дисциплини дохватна вожња екипно и освојио је златну медаљу заједно са О’Брајеном, Оливером Бледином и Конором Лихијем, што је била трећа златна медаља за Аустралију у тој дисциплини и прва послије 20 година. У финишу сезоне возио је Кро рејс, гдје је другу етапу завршио на трећем мјесту, иза Хуана Себастијана Молана и Ђованија Лонардија.

На почетку сезоне 2025. освојио је два критеријума у Аустралији, а затим је возио Тур даун андер, гдје је побиједио на првој етапи испред Метјуа Бренана. На другој етапи је побиједио испред Арнеа Марита, а затим на последњој, шестој етапи испред Брајана Кокара и освојио је класификацију по поенима другу годину заредом. У фебруару је возио УАЕ тур, гдје је пету етапу завршио на четвртом мјесту, у спринту у којем је побиједио Мерлије.

2026—

Године 2026. прешао је у Инеос гренадирс, са којим је потписао двогодишњи уговор. На почетку сезоне возио је Тур даун андер, гдје је прву етапу завршио на трећем мјесту, иза Тобијаса Лунд Андерсена и Бренана, а затим је побиједио на трећој етапи испред Андерсена, чиме је остварио седму етапну побједу на трци и прву побједу за Инеос.

Референце

Спољашње везе

Профил на сајту -{uci.org}- Профил на сајту -{procyclingstats.com}- Профил на сајту -{cyclingarchives.com}- Профил на сајту -{cqranking.com}-

Категорија:Рођени 1996. Категорија:Аустралијски бициклисти Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Аустралијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2016. Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Аустралијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2024. Категорија:Аустралијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2024. Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2024. Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за Аустралију Категорија:Освајачи сребрних олимпијских медаља за Аустралију Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Аустралију Категорија:Освајачи олимпијских медаља у бициклизму Категорија:Олимпијски победници у бициклизму Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу Категорија:Светски шампиони у бициклизму на писти