мини|350px|Војници играју карте и коцкице (Варалице), око 1618–1620. године, аутор Валентин де Булоњ
Валентин де Булоњ (фр. Valentin de Boulogne; пре 3. јануара 1591 — 19. август 1632), понекад навођен као Ле Валентин, био је француски сликар стила тенебризма.
Порекло Валентин је рођен у месту Куломје (Сена и Марна), у Француској, где је крштен у парохији Сен Дени 3. јануара 1591. године, што чини 1590. вероватном годином његовог рођења. Чини се да породично презиме, које се такође пише Булоњ (Boullogne) и Булоњ (Boulongne), потиче из Булоња сир Мер, града у северној Француској у департману Па де Кале, иако је породица живела у Куломјеу најмање од 1489. године. Његов отац, који се такође звао Валентин, и његов стриц Жан били су такође сликари.
У Италији мини|Гатара са војницима Може се претпоставити да је Валентин прво почео да слика у очевом атељеу пре него што се преселио у Париз или Фонтенбло, а пре одласка у Италију. Валентин је у Италији забележен у попису становништва (stati d'anime) за 1620. годину, када је живео у парохији Санта Марија дел Пополо.
Док је студирао у Италији код Симона Вуеа, Валентин је потпао под утицај Каравађа и Бартоломеа Манфредија. Такође се придружио групи Бентвухелс, разузданом незваничном удружењу сликара емиграната, углавном Фламанаца, где је добио групни надимак „инаморато” (заљубљени), без сумње у вези са његовим именом. десно|мини|Свети Јован и Исус на Тајној вечери (детаљ), 1625–1626.
Каравађо је користио смео, натуралистички стил, који је наглашавао заједничку људскост апостола и мученика, ласкао тежњама контрареформацијске цркве, док је његов живописни кјароскуро појачавао и тродимензионалност и драматичност, као и евоцирање мистерије вере. Каравађо је „следио милитантно реалистичку агенду, одбацујући и маниризам и класицизирајући натурализам”, а „у првих 30 година 17. века његове натуралистичке амбиције и револуционарне уметничке процедуре привукле су велики број следбеника из целе Европе”.
Манфреди, такође италијански сликар, био је познат широм Италије и шире као Каравађов најближи следбеник. На драматично осветљеним платнима свог каснијег периода, Манфреди је усвојио уобичајену тему од Каравађа — сцену из таверне са обичним људима, чак и религиозним субјектима, чије су фигуре приказане близу површине слике како би укључиле посматрача у радњу.
Иако су Каравађо и Манфреди можда утицали на стил и теме који су постали уобичајени у Валентиновом раду, Валентин је такође учио код Симона Вуеа, кога су савременици сматрали водећим француским сликаром. Вуеова најранија дела показују утицај Каравађа и користе драматичне контрасте светлости са ограниченом палетом црних, смеђих и белих тонова.
Валентин је имао успеха са типом композиције коју је измислио Каравађо, у којој су гатаре, пијанци или коцкари груписани око стола. Сам Валентин је волео пијанчење и добро вино. Сачувано је око 75 његових дела. Валентинов геније се огледа у суптилности психолошког израза и интеракцији међу његовим ликовима, као и у префињености и финесе његове сликарске технике.
Валентинова слика Гатара са војницима приказује групу младих војника, од којих је један опчињен гатаром која му чита длан. Иза циганке, сенковита фигура гледа у посматрача са прстом на уснама у завереничком гесту док краде гатарин новчаник из њеног џепа. У исто време, лопова џепари мало дете. Док се једној особи прориче судбина, другој се краде; а један лопов постаје жртва другог.
Међу Валентиновим ученицима био је и Никола Турније.Valentin de Boulogne у бази RKD
Смрт Прича се да је Валентин де Булоњ умро након купања у леденој води Фонтане дел Тритоне на Пјаци Барберини, након што је превише попио.
Галерија
Види још Списак слика Валентина де Булоња
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1591. Категорија:Умрли 1632. Категорија:Француски сликари