Велико Копово или Слано Копово је језеро и заштићено подручје, удаљено 5 км. североисточно од Новог Бечеја, Србија. Апсолутна висина огледала језера је 77 м.
У давној прошлости је Тиса често мењала свој ток, разливала се и плавила околна поља. Слано Копово је један од меандара реке Тисе, настао након исушивања мочвара и подизања насипа у 17. и 18. веку.
Паралелно са Сланим Коповом, са његове источне стране, простире се ужа депресија Пошташ Копово или Мало Копово и за разлику од Сланог Копова нема слану воду. Пошташ Копово је слатководни екосистем са отвореним воденим окнима и пливајућим васкуларним биљкама.
Ова два Копова су раздвојена нешто вишом лесном гредом која се зове Између Копова. Њихова међусобна удаљеност износи од 350 до 900 метара. Према северу и југу на језерски басен се наставља суво или повремено плављено дно фосилног меандра. Овде на неколико места постоје “ока”, у којима су дубине највеће. У њима се налазе и тзв.”жива блата” опасна по живот човека и стоке, уколико се на њих нагази.
На подручју Сланог Копова се јавља специфична и доминантна халофитска (слатинска) вегетација, биљне заједнице које су, не само у Србији, већ и у целој Панонској низији у фази ишчезавања и скоро да је нестао. Многе биљне врсте карактеристичне за овај тип вегетације представљају данас прави раритети, и законом су заштићене.
Представља једно од најважнијих станишта птица у Србији и редовно прихвата значајан број рањивих, угрожених и критично угрожених врста. Више од 20.000 птица водарица овде се гнезди или борави током циклуса миграције.
Види још Списак језера у Србији
Референце
Категорија:Језера у Србији Категорија:Географија Новог Бечеја