Луције Јулије, син Спурија, унук Вописка (Lucius Julius S. f. Vop. n. Iulus), био је припадник древног патрицијског рода Јулијеваца. Као конзуларни трибун 403. године пре н. е, водио је рат против Веја..

Породица Луције Јулије Јул био је син Спурија и унук Вописка, који је био конзул 473. године пре н. е. Његов стриц, Луције, био је конзул 430. године, након што је претходне године служио као magister equitum, а његов брат, Гај, био је конзуларни трибун 408. и 405. године пре н. е. Није јасно у каквом је сродству био са Луцијем Јулијем Јулом, конзуларним трибуном 388. и 379. године пре н. е, нити са Гајем Јулијем Јулом, диктатором 352. године пре н. е..

Каријера Луције је био један од шест војних трибуна са конзуларном моћи изабраних 403. године пре н. е. Његове колеге били су Маније Емилије Мамеркнин, Луције Валерије Потит, Апије Клаудије Крас, Марко Квинтилије Вар и Марко Фурије Фуз.Ливије, V, 1.Диодор са Сицилије, XIV, 35.Ливије је погрешно додао цензоре, Марка Фурија Камила и Марка Постумија Албина, на списак конзуларних трибуна, примећујући да је избор осам војних трибуна са конзуларном моћи био неуобичајен, и уместо Марка Фурија Фуза наводи другог Марка Постумија. Наставили су опсаду Веја која је започета две године раније (када је Луцијев брат, Гај Јулије Јул, био један од конзуларних трибуна) и почели су са изградњом земљаних утврђења око града, прекривених дрвеним бастионима, са намером да опсада буде одржана током зимских месеци.Ливије, V, 2.

Трибуни плебса протестовали су против овако до тада невиђеног начина вођења рата, сматрајући га неправедним и непотребним теретом за народ, и оптуживали патриције да користе опсаду као изговор да велики број плебејаца држе ван Рима, тако да не могу да врше контролу над влашћу патриција. Међутим, Клаудије, конзуларни трибун, гласно је протествовао да тврдње трибуна плебса о тешком положају војника нису истините, да би њихово позивање назад поништио сав труд и трошкове опсаде без постизања било каквог резултата или надокнаде за губитке Рима, изложио Рим будућим нападима Веја, да трибуни једноставно говоре народу оно што он жели да чује, за своју корист а не за корист народа, и да њихове опомене представљају издају војника који су, уместо тога, заслужили њихову подршку.Ливије, V, 2–5.

У међувремену, Веји су ноћу изашли из града и запалили римске бастионе који су се приближавали градским зидинама. Ускоро су дрвене утврде биле потпуно уништене. Када је вест о томе стигла у Рим, они који су се двоумили између трибуна плебса и Апија Клаудија били су обузети патриотском вољом и брзо су се добровољно пријавили да служе војсци како би обновили радове на опсади и одржавали гарнизон којим су управљали Јулије и његове колеге. Тако је опсада трајала током зиме, све док није изабрана нова група конзуларних трибуна.Ливије, V, 6.

Референце

Литература

Ливије (Titus Livius), Ab Urbe Condita (Историја Рима). Диодор Сикилски, Bibliotheca Historica (Библиотека историје). „Луције Јулије Јул“ (бр. 8), у , уредник Вилијам Смит, Little, Brown and Company, Boston (1849).

Категорија:Јулијевци