Гај Јулије МентоЛивије га наводи као Гнеја Јулија Мента, док Диодор даје име Гај; преномен Гнеј није познат као име које су користили Јулијевци., припадник патрицијског рода Јулијеваца (gens Julia), обављао је дужност конзула 431. године п. н. е..
Породица Пошто Ментово очинство (filiatio) није сачувано, није јасно у каквом је сродству био са другим припадницима рода Јулијеваца (gens Julia). Могуће је да је био син Вописка Јулија Јула, конзула из 473. године п. н. е. Имао је брата по имену Гај, а међу његовим познатим синовима били су Луције Јулије Јул, који је био конзуларни трибун 438. и конзул 430. године п. н. е, као и Спурије, чији су синови обављали укупно три трибунске дужности између 408. и 403. године п. н. е. Секст Јулије Јул, који је био конзуларни трибун 424. године п. н. е, такође је могао бити његов син. Мање је вероватно да је Менто био син Гаја Јулија Јула, конзула из 447. и 435. године п. н. е. Подједнако је могуће да Менто уопште није потицао од Јулијеваца Јула, већ од неке мање познате гране рода Јулија, која је, према предању, живела у Риму већ век и по пре него што је неки њен припадник први пут обављао римску магистратуру..
Каријера Као конзул 431. године п. н. е, заједно са Титом Квинкцијем Пеном Цинцинатом, Менто се убрзо нашао у сукобу са својим колегом. Током њихове године на положају, Екви и Волсци су утврдили положај на планини Алгид, при чему неки хроничари наводе да су конзули покушали да их истерају, али су били поражени. Због такве ситуације, као и због немира изазваног текућом епидемијом у Риму, сенат је наложио конзулима да именују диктатора.Ливије, IV, 26.Диодор са Сицилије, XII, 65..
Једна ствар о којој су Менто и Цинцинат могли да се сагласе била је да не желе да именују диктатора. Ипак, притисак да се то учини био је снажан, па су трибуни плебса запретили да ће затворити конзуле ако одбију. Чак и док су се жустро жалили на угњетавање народа који је својом претњом затвором приморавао конзуле на деловање, конзули су радије уступали захтевима народа него сената. Међутим, нису могли да се усагласе око кандидата за диктатора, па су извлачили жреб за номинацију, који је пао на Цинцината. Он је за диктатора именовао свог таста, Аула Постумија Туберта. Постумије је затим за свог magister equitum изабрао Луција Јулија Јула.Ливије, Ab urbe condita, IV, 27..
Након што је саставио војску, Постумије је заједно са Цинцинатом кренуо против Еква и Волска, остављајући двојицу Јулијеваца да надгледају одбрану Рима. Magister equitum је командовао градским зидинама, док је Менто надгледао унутрашње послове. Борбе на планини Алгид биле су жестоке; диктатор је рањен у раме, а конзул Цинцинат изгубио је руку, али Римљани су остварили одлучујућу победу.Ливије, Ab urbe condita, IV, 28–29.
Док је војска била одсутна, Менто је посветио Храм Апола Медикуса, који је обећан две године раније као одговор на пандемију која је харала градом и која је трајала и током Ментоовог конзулата. Обично би двојица конзула извлачили жреб за част посвећивања храма, али у одсуству Цинцината та дужност је пала на Ментоа. Ипак, по повратку војске, Цинцинат је поднео жалбу против Ментоа у сенату, али сенат није предузео никакву акцију.Ливије, Ab urbe condita, IV, 29..
Референце
Литература
Тит Ливије, Ab Urbe Condita (Историја Рима) Диодор Сикулијан, Bibliotheca Historica (Библиотека историје) „Менто, Гај Јулије“, у , уредник Вилијам Смит, Little, Brown and Company, Boston (1849)
Категорија:Јулијевци Категорија:Римски конзули