Апа Самбетеј (; досл. „суботња вода“) је појам из румунске митологије који означава митско светски океан за који се веровало да обухвата читаву Земљу. Овај митски океан представља водени круг који окружује свет и повезује свет живих са светом мртвих.
У разним областима румунске традиције овај океан описује се на различите начине. У неким крајевима представљена је као врела вода због близине пакла, а у другим као хладна вода на којој је, према веровању, изграђено Краљевство Божје.Cosma, Aurel. Cosmogonia poporului român (The Cosmogony of the Romanian People) (1942). Bucharest: Tipografia Ziarului "Universul", p 24.
Митолошки контекст Према народним предањима, душе умрлих следе ток река све до Апе Самбетеи. Ток те воде, описан као моћан и кружан, обилази Земљу више пута пре него што се спусти у подземни свет како би „довео“ душе у загробни живот.
Због овог веровања, у румунском фолклору људи често праве знак крста пре него што пију воду из потока, у уверењу да тако спречавају да „попију“ душе које би могле да прате воду.
У неким локалним причама из Буковине постоји предање да жена не може да пређе Апу Самбетеј, већ само мушкарци, нарочито монаси који живе побожно.
У ширем митолошком контексту, Апа Самбетеј се повезује са другим елементима румунског фолклора који говоре о водама које окружују свет, воде као границе између живота и смрти и воде као симболичног повезника између различитих нивоа постојања.
Савремена употреба У румунском језику, израз „све је отишло на Апа Самбетеј“ () користи се у неформалном говору да означи да је нешто пропало, уништено или потпуно изгубљено, слично изразу „потпуно пропало“.
Референце
Категорија:Румунска митологија