Футошки купус је традиционална аутохтона сорта белог купуса (Brassica oleracea var. capitata), која се узгаја уФутогу у Војводини и представља један од најпознатијих пољопривредних производа јужне Бачке. Посебност футошког купуса везује се за дуготрајно гајење на истом подручју, специфичне природне услове, као и за очувану традицију производње, како свежег, тако и киселог купуса. Комбинација природних и људских фактора условила је настанак карактеристичног производа који се разликује од индустријских и хибридних сорти купуса.

Историја Прво помињање узгајања купуса на подручју Футога датира из 1578. године при турском попису. То је уједно и један од најранијих писаних трагова о овој повртарској култури на овим просторима. Узгој купуса у Футогу документован је у историјским изворима од раног новог века, а повртарска производња овог места била је добро позната ширем подручју Панонске низије. Током времена, локални произвођачи су селекцијом семена очували популацију купуса прилагођену земљишту и климатским условима футошког атара. Тај дуготрајни процес није био формализована селекција у савременом смислу, већ резултат практичног искуства и преношења знања са генерације на генерацију. У XVII веку локални произвођачи извезли су купус до тржишта у Пешти и Бечу.

Морфолошке и технолошке особине Футошки купус спада у касније типове белог купуса и одликује се главицама средње величине, спљоштенијег облика и са танким, еластичним листовима. Унутрашња структура главице и однос листа и жиле чине га погодним за прераду, нарочито за природну ферментацију. Управо та својства су један од разлога због којих је футошки купус стекао посебан углед у припреми киселог купуса.

Употреба Кисељење футошког купуса традиционално се обавља природном млечнокиселинском ферментацијом, без употребе адитива, при чему се користе целе главице или рендaни купус. Захваљујући хемијском саставу и структури листова, током ферментације добија се кисели купус благе киселости, изражене ароме и добре текстуре, што га чини погодним и за директну употребу и за припрему куваних јела. Ове особине допринеле су томе да се футошки кисели купус сматра једним од препознатљивих производа традиционалне зимнице у Србији.

Значај географског порекла Због своје историјске утемељености и специфичних особина, футошки купус је у Србији заштићен као пољопривредни производ са ознаком географског порекла. Заштита обухвата и свежи и кисели купус и подразумева да се производња одвија на дефинисаном географском подручју, уз примену утврђених правила гајења и прераде. На тај начин се настоји да се очува аутентичност производа и спречи његово поистовећивање са индустријским сортама купуса.

Култура и привредни значај

Футошки купус има значајну улогу у локалном идентитету Футога и околине, како у привредном, тако и у културном смислу. Његова производња и прерада повезане су са традиционалном исхраном, обичајима и манифестацијама које промовишу локално пољопривредно наслеђе. Иако се данас узгаја у ограниченијим количинама у односу на комерцијалне хибриде, футошки купус и даље заузима важно место међу препознатљивим производима српске гастрономске и пољопривредне традиције. У Футогу се преко две деценије организује традиционална манифестација посвећена купусу.

Референце

Спољашње везе

Футошки купус: удуржење произвођљча и прерађивала

Категорија:Пољопривреда Војводине Категорија:Војвођанска кухиња Категорија:Српски производи са заштићеном ознаком порекла