Операција Неретва ’92, била је операција Југословенске народне армије (ЈНА) против Хрватског вијећа одбране (ХВО), Територијалне одбране Републике Босне и Херцеговине (ТОБиХ) и Хрватска војске (ХВ) у Херцеговини током Рата у Босни и Херцеговини. Операција је вођена од 6. до 20. априла 1992. године. Циљ је био успостављање границе на реци Неретва. Разлог за покретање операције били су хрватско–муслимански напади на ЈНА касарне у долини Неретве.
Позадина Херцеговина је деценијама перципирана као главно упориште и идеолошки центар хрватског националног покрета. Када је једнострано отцјепљење Хрватске од СФРЈ прерасло у отворени оружани сукоб између хрватских снага са једне, те Југословенске народне армије (ЈНА) и локалних Срба са друге стране, тензије су се неминовно прелиле преко границе. У самој Херцеговини, а посебно у Мостару, односи између хрватско-муслиманских јединица и јединица ЈНА — које су у том тренутку већ биле готово потпуно српског састава, доведени су до тачке пуцања.
Почетак 1992. године обиљежила је серија провокација и локалних окршаја који су најављивали рат ширих размјера. Дана 1. фебруар долази до првог директног ватреног обрачуна између патроле ЈНА и хрватске полиције, у којем је рањен један официр ЈНА. Три дана касније стотине Хрвата блокирају кључне саобраћајнице ка Читлуку и Широком Бријегу. Као повод наведен је протест против бахатог понашања резервиста ЈНА, који су се повлачили са дубровачког ратишта, гдје су забиљежени случајеви недисциплине и пљачке. Као одговор на хрватске блокаде, локално српско становништво 6. фебруара зауставља саобраћај на магистралном путу Мостар–Сарајево, чиме град почиње да тоне у саобраћајну и политичку изолацију.
Током марта 1992. године, паралелно са дешавањима у остатку Босне и Херцеговине, сукоби у Мостару постају свакодневни. Од 14. марта, борбе између хрватско-муслиманских формација и гарнизона ЈНА попримају интензивнији облик. У наредне три седмице, Мостар је практично распарчан на три етничке енклаве, улице су пресјечене барикадама, а спорадична пуцњава постаје дио свакодневице. У предграђу Јасеница 1. априла, долази до жестоких борби уз употребу тешке артиљерије. Два дана касније извршен је велики диверзантски акт експлозија цистерне са горивом у близини војне касарне. Овај догађај се често сматра симболичним почетком „великог рата“ на подручју Мостара, након којег повратка на старо више није било.
Операција Дана 6. априла, борбе између ЈНА и првенствено хрватских снага у Херцеговини постале су опште. Град Широки Бријег, западно од Мостара, погођен је ваздушним нападима ЈНА 7. и 8. априла, док је артиљерија ЈНА почела да гранатира нека предграђа Мостара и након тога периодично гранатирала град. ЈНА је без знатне борбе елиминисала ХВО са Бериковићке регије. Хрватске снаге су покушале и нису успеле да окупирају Мостарски војни аеродром који је држала ЈНА 9. априла. Српски територијални војници су два дана касније преузели контролу над две хидроелектране на Неретви. У овом окружењу, четврти војни округ је наредио 2. и 13. корпусу да нападну и преузму контролу над целом Херцеговином источно од Неретве. Дана 10. априла, 13. моторизована бригада и 57. брдска бригада су напредовале до Неретве, опколиле град Столац и ушле у град следећег дана. До 13. априла ЈНА је окупирала леву (источну) обалу Неретве од Мостара до јужно од Чапљине уз минимални хрватски отпор. Даље на југ, 2. корпус је напао трупе ХВ из 4. гардијске и 115. имотске бригаде распоређене североисточно од Неума, где су се снаге ЈНА и ХВ више пута сукобљавале, али безуспешно крајем 1991. и мартом 1992. године, што је допринело подстицању параноје ЈНА око хрватских намера у Босни. 2. корпус је сада успео да заузме нека кључна брда и превој на истуреном делу који је држала ХВ, али очигледно није могао да искористи заузимање да потисне снаге ХВ назад према самом граду Неуму. ЈНА је такође на линији Трешњевица–Заборани покренула офанзиву на ТОБиХ. Брзо је и избила до реке Неретве, на линији Љусићи–Борци и заузела врх Борашница 1,887м, ту је линија фронта остала иста до краја рата.
Последице Дана 7. јуна 1992. хрватски генерал Јанко Бобетко издаје наређење својим јединицама (око 9.500 војника) да нападну српске положаје, што је учињено пробојем фронта у Шеваш Пољу, а српске снаге се повлаче према Домановићима и Губавици. У сљедећем налету хрватске снаге окупирају Пребиловце и Клепце, тако да је у селу Хотоњ дошло до спајања северних и јужних јединица хрватских снага. А поред њих освојена су и села: Тасовчићи, Кулине, Грлићи, Лозница и др.
Дана 8. јуна 1992. хрватске снаге улазе у Чапљину и окупирају је. Док је први пут гранатирана православна саборна црква Свете Тројице у Мостару. Примирје је потрајало 3 дана, а већ 11. јуна 1992. крећу нове акције у којима хрватске снаге окупирају западне делове Мостара: Крушево, брдо Хум и Орловац. Затим је заузета касарна ЈНА "Јужни логор", као и насеља Јасеница, Родоч и фабрика алуминијума. Током 12. и 13. јуна 1992. хрватске снаге настављају са напредовањем, тако у њихове руке пада подручје Стоца, а 4 дана касније и село Ошањићи.
Читав Мостар пада под контролу ХОС-а 15. јуна, као и села Благај и Буна. Тада је православна црква и запаљена изнутра од припадника ХОС-а. Дана 21. јуна 1992. хрватске снаге су заробиле неколико официра ЈНА које су одвели у логоре. Наредна четири дана хрватске снаге су капитализовале освајањем Подвележја, Врапчића, Мерџан Главе, што је остало као граница између МХ Федерације и Републике Српске до Дејтонског споразума.
Референце
Литература
Категорија:Српска војна историја Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Босна и Херцеговина у 1992. Категорија:Историја Мостара