Луције Јулије Цезар (деловао у I веку п. н. е.) био је римски политичар и сенатор, који је био конзул 64. године п. н. е. Као присталица свог даљег рођака, римског диктатора Гаја Јулија Цезара, Луције је био кључни члан сенатске коалиције која је настојала да избегне грађански рат између Сената и његовог сестрића Марка Антонија након Цезаровог атентата 44. године п. н. е.

Младост Луције Јулије Цезар, члан патрицијског рода Јулија Цезара, био је син хомонимног конзула из 90. године п. н. е. и Фулвије. Луције је имао сестру по имену Јулија, која је била супруга Марка Антонија Кретика, с којим је имала више деце, међу којима и Марка Антонија. Након смрти свог првог мужа, Јулија се удала за Публија Корнелија Ленгтула Суру.

Рана каријера Почео је своју политичку каријеру као квестор у Азији 77. године п. н. е., вероватно под покровитељством Теренција Варa. До 69. године п. н. е. Луције је изабран за аугура, а до краја 67. године п. н. е. обављао је дужност претора.

Луције Цезар је потом изабран за конзула 64. године п. н. е., и служио је заједно са Гајом Марцијем Фигулом. Током његовог конзулатa донети су сенатски декрети који су ограничили број пратилаца који су кандидати могли да имају током изборних кампања. Те године предузете су и мере против одређених занатских удружења и друштава која су сматрана субверзивним, као и забрана прославе празника Компалиције .Тетум, В. Џефри . : , . . LCCN 98-37096. Тетум такође истиче да "није више разборито закључивати да су сва, осим неколико, колегија била незаконита". Током следеће године (63. п. н. е.) он је, заједно са својим братанцем Гајом Јулијем Цезаром, именован за двојицу судија за издају ради суђења сенатору Гају Рабирију за државну издају учињен током нереда Сатурнина 100. године п. н. е.. Suђење 220. . .

Касније током исте године, током Катилинине завере, сенат се састао након што је откривен план унутар града и ухапшени су завереници. Међу њима је био Луцијев зет Публије Корнелије Ленгтул Сура, кога је Луције осудио.. LCCN 2019048911. . На каснијем заседању о судбини урбаних завереника, Луције је био међу бившим конзулима који су гласали за смртну казну.

Сматра се да је Луције служио као цензор 61. године п. н. е., што заснивају савремени истраживачи на једном натпису из 58. године п. н. е. у Делосу.

Цезаров грађански рат Године 52. п. н. е. Луције је служио као легат под командом свог рођака Гај Јулије Цезар у Галији. У складу са својим положајем бившег конзула, поверена му је управа над Нарбонском Галијом; командујући снагама од 10.000 војника, био је задужен да обезбеди да се побуна Верцингеторикса не прошири на Нарбонску Галију. Након гушења устанка, остао је на положају легата све до 49. године п. н. е. Луције Цезар се затим нашао увучен у догађаје грађанског рата, када је Сенат, под утицајем Марка Порција Катона Млађег, захтевао да његов рођак Гај преда своју војску и одрекне се свог империјума по истеку проконзулског мандата. Гај је то одбио и, повевши са собом рођака Луција, прешао је Рубикон. У грађанском рату који је уследио, двојица Цезара деловала су као савезници. Након што је већина сенатора напустила Рим, Луције је остао у престоници, док се његов рођак Гај борио против војски које је предводио Гнеј Помпеј Велики.

Током следеће две године, Луције је остао у Риму, обезбеђујући политичку подршку свом рођаку Гају док је он водио походе у Шпанији и Грчкој. Након Битке код Фарсала, Гај је именован за диктатора и пребацио је део својих легија ветерана у Италију. Међутим, легије су се побуниле, приморавајући Марка Антонија, господара коњице (magister equitum), да 47. године п. н. е. напусти Рим како би их смирио. У поступку који до тада није забележен, Антоније је именовао Луција за градског префекта (praefectus urbi), са задатком да одржи ред и сигурност у престоници током његовог одсуства. Ипак, Луције није успео да спречи да Рим захвате немири.

Поход код Мутине и напори да се успостави мир Убиство Гај Јулије Цезар 44. године п. н. е. створило је нестабилну атмосферу широм Римске републике. Пошто је очајнички желео да остане неутралан у сукобима између цезаријанске странке и либератора, Луције Јулије Цезар се повукао у Неаполис. Овај повратак у приватни живот био је краткотрајан, јер се Луције вратио у Рим пре краја године.

Он се отворено прикључио сенаторској струји коју је предводио Цицерон, водећи Сенат у поништавању Антонијевог аграрног закона. Ипак, није потпуно напустио свог сестрићаа, јер је одбио да се прогласи грађански рат против Марка Антонија.. Пре свега, настојао је да избегне нови грађански рат и радио је на помирењу различитих политичких странака. Током године именован је за принцепса сената након што је ова титула поново оживљена.Мари-Клер Феријес, 2020, „Senatorum… incondita turba: да ли је Сенат био састављен тако да обезбеди своју покорност?“ У: . У раном марту 43. п. н. е., био је један од пет бивших конзула које је Сенат именовао за другу делегацију према Антонију, с циљем да се успостави примирје између Марка Антонија и Децима Брута Албина. Међутим, када су двојица бивших конзула, Цицерон и Публије Сервилије Ватија Исаурик, одлучила да се повуку из делегације, мисија је распуштена.

Касније, након што је Марко Антоније претрпео низ војних неуспеха, Луције Цезар је био међу првима који су изјавили да његов сестрић треба да буде проглашен непријатељем државе. Међутим, за ову одлуку ће се покајати када је формиран Други тријумвират: као последица његових поступака, Антоније га је ставио на списак проскрибованих. Правдајући се у кући своје сестре (мајке Антонија), Луције је остао тамо све док она није добила помиловање за њега од свог сина. Луције Цезар је још био жив 40. године п. н. е., када је забележено да је и даље активно обављао функцију аугура.

Породица Луције је највероватније имао више синова. Познат је један по имену Луције, а други, највероватније, по имену Секст. Поред њих, на новцу из Кордова помиње се и Гнеј Јулије L.f., који је такође могао бити његов син. Змескал не бележи познату жену. Ретка употреба праномена „Гнеј“ међу Јулијима, а можда и јединствена међу Цезарима, могла би указивати да је овај човек био четврти син Луција, који је морао да користи необичан праномен јер су традиционална три (Гај, Секст и Луције) већ била у употреби код старије браће у време његовог рођења.Гари Фарни, 2013, „Тројанска генеалогија Јулија пре диктатора Цезара“ (PDF), Ancient History Bulletin, 27, . Савремени историчари такође сматрају да је Луције био почашћен заједно са ћерком Јулијом у Илиуму око 61. п. н. е. Подаци о жени Луција нису познати. Змескал не наводи познату супругу.

Референце

Литература

Хоумс, Рајс Т. . Том III. . Архивирано са оригинала 2011-06-05 – доступно преко The Ancient Library. (на немачком). Том I

Категорија:Римски конзули Категорија:Римски цензори Категорија:Јулијевци