Барањасентђерђ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у хеђхатском срезу.Основни подаци и поштански број села.
Географија Село лежи у северном делу среза, 9 километара западно од најближег града, Шашда, и 38 километара северозападно од седишта жупаније, Печуја.
Непосредна суседна насеља су: Барањајене на североистоку, Миндсентгодиша на југоистоку, Тормаш на југозападу и Гедре на северозападу; скоро се граничи са Бакоцом на југу.
Историја Барањасентђерђ има дугу историју као мало пољопривредно насеље, дефинисано својом релативном изолацијом и традиционалним руралним карактером унутар историјског региона Барање. Име села је пре турске окупације познато као Зентгерг (Zentgerg), што се односи на заштитника сеоске цркве. Становници су куповали свој мир током овог времена плаћајући порез и својим турским господарима и својим мађарским племићима који су живели у егзилу. Мађарски становници села преживели су турске нападе, али су након Ракоцијевог рата за независност напустили своје родно место, па је село деценијама запуштено.Кратка историја Барањасентђерђа, стр. 25.
Његове нове становнике населио је земљопоседник Јожеф Петровски из области Трира од 1754. године. До почетка 20. века већина становништва је била немачког говорног подручја, али је после 1945. године значајан део њих депортован. До краја Другог светског рата, становници су били подунавске Швабе, који се локално називају и Стифолдер, јер су њихови преци стигли у 17. и 18. веку из Фулде (округ). Већина бивших немачких досељеника протерана је у савезнички окупирану Немачку и савезнички окупирану Аустрију 1945–1948, као резултат Потсдамског споразума. Тамо живи само неколико Немаца Мађарске, већина данас су потомци Мађара из чехословачко-мађарске размене становништва. Досељеници су добили куће некадашњих подунавских швапских становника.
Мађарске породице су стигле из Височина да замене протеране. Црква Барањасентђерђа први пут се појављује у изворима 1427. године, када је Пал Пожегај био локални парох. Црква је уништена током турског периода, а 1774. године на рушевинама старе цркве у част Светог Ђорђа изграђена је нова парохијска цркваБарањасентђерђска црква, која је касније проширена и украшена фрескама Ернеа Гебауера из Печуја 1941. године.
У парку у центру села, споменик погинулима у Првом светском рату је изграђен на индивидуаланим диприносима.
Демографија На попису из 2011. године, 84% становништва се изјаснило као Мађари, 10,4% као Роми, 2,8% као Немци и 0,7% као Срби (14,6% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 59%, реформисти 4,9%, лутерани 1,4%, гркокатолици 1,4%, неконфесионални 8,3% (24,3% се није изјаснило).
У 2022. години, 86,2% становништва се изјаснило као Мађари, 43,1% као Немци, 2,6% као Роми и 8,6% као друга, недомаћа националност (6,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 31% су били римокатолици, 2,6% калвинисти, 2,6% лутерани, 0,9% гркокатолици, 12,1% неконфесионалног порекла (50,9% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Барањасентђерђ на fallingrain.com Барањасентђерђ на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Барања